Suština budizma
Narada Mahathera
Prevod Leo Pravda
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Neke od upadljivih odlika budizma
Temelji budizma su četiri Plemenite Istine, naime, patnja (raison d’etre budizma), njen uzrok (tj. žudnja), njen kraj (tj. nibbana, summum bonum budizma), i srednji put.
Šta je Plemenita Istina o Patnji?
„Rođenje je patnja, starost je patnja, bolest je patnja, smrt je patnja, biti sjedinjen sa neprijatnim je patnja, biti odvojen od prijatnog je patnja, nemati ono za čime se žudi je patnja, ukratko pet Agregata Vezanosti su patnja.“
Šta je Plemenita Istina o Uzroku Patnje?
„To je žudnja koja vodi od ponovnog rođenja do ponovnog rođenja praćena požudom ili strašću, koja uživa sad ovde sad tamo; to je žudnja za čulnim zadovoljstvima (Kamatanha), za postojanjem (Bhavatanha) [1] i za poništenjem (Vibhavatanha).“ [2]
Šta je Plemenita Istina o Uništenju Patnje?
„To je potpuno uništenje bez ostatka upravo ove žudnje, napuštanje, odrešenje, bekstvo, izbavljenje od nje.“
Šta je Plemenita Istina o Putu koji vodi do Uništenja Patnje?
„To je Plemeniti Osmostruki Put koji se sastoji od ispravnog razumevanja, ispravnih misli, ispravnog govora, ispravnog delovanja, ispravnog življenja, ispravnog stremljenja, ispravne pribranosti i ispravne koncentracije.“
Bilo da se Buddhe pojavljuju ili ne ove četiri Istine postoje u svemiru. Buddhe tek otkrivaju ove Istine koje leže skrivene u tamnom ponoru vremena.
Prevedeno na naučni jezik Dhamma se može nazvati zakonom uzroka i posledice što obuhvata čitavo telo Buddhinih Učenja.
Prve tri istine predstavljaju filozofiju budizma; četvrta predstavlja etiku budizma zasnovanu na toj filozofiji. Ove četiri istine zavise baš od ovog samog tela. Buddha navodi: „U baš ovom jedan hvat dugom telu, sa njegovim percepcijama i mislima, proglašavam svet, poreklo sveta, kraj sveta i put koji vodi do kraja sveta.“ Ovde se termin svet odnosi na patnju.
Osovina budizma je patnja, no to ne znači da je zbog toga budizam pesimističan. On nije niti potpuno pesimističan niti potpuno optimističan već naprotiv podučava istinu koja se nalazi u sredini. Bilo bi opravdano nazivati Buddhu pesimistom da je samo proglasio istinu o patnji bez sugestije kako da se ona okonča. Buddha je shvatio univerzalnost bede i propisao je univerzalni lek za ovu univerzalnu bolest čovečanstva. Najviša pojmljiva sreća, prema Buddhi, je Nibbana koja je potpuno iščeznuće patnje.
Autor članka o pesimizmu u Enciklopediji Britannica piše: „Pesimizam označava stav beznađa prema životu, neodređeno mišljenje da bol i zlo preovladavaju u ljudskim pitanjima. Originalno učenje Buddhe je u stvari optimistično ravno bilo kojem optimizmu Zapada. Ako ga nazivamo pesimizmom znači da je na njega primenjen karakteristično Zapadnjački princip u kojem je sreća nemoguća bez ličnosti. Istinski budista se raduje sa entuzijazmom apsorpciji u večno blaženstvo.“
Uživanje čulnih zadovoljstava je obično najviša i jedina sreća prosečnog čoveka. Nema sumnje da postoji neka vrsta trenutne sreće u iščekivanju, zadovoljenju i prisećanju na takva prolazna zadovoljstva, ali ona su varljiva i privremena. Prema Buddhi nevezanost je najviše blaženstvo.
Buddha ne očekuje od svojih sledbenika da neprestano razmišljaju o patnji i da vode bedne i nesrećne živote. On ih podstiče da uvek budu srećni i vedri jer je polet (piti) jedan od faktora Prosvetljenja.
Stvarna sreća se otkriva unutra i nije definisana pojmovima bogatstva, dece, časti ili slave. Ako su takva posedstva pogrešno usmerena, prisilno ili nepravedno steknuta, nezakonito prisvojena ili ako se na njih gleda sa vezanošću, ona će biti izvor bola i muke posedniku.
Budizam umesto pokušaja da racionalizuje patnju uzima patnju zdravo za gotovo i traži njen uzrok kako bi je iskorenio. Patnja postoji sve dok postoji žudnja. Ona se jedino može poništiti praćenjem Plemenitog Osmostrukog Puta i sticanjem vrhunskog blaženstva Nibbane.
Ove se četiri istine mogu potvrditi iskustvom. Otuda Buddhina Dhamma nije zasnovana na strahu od nepoznatog nego je zasnovana na temelju činjenica koje možemo sami da testiramo i da potvrdimo kroz iskustvo. Budizam je zato racionalan i naročito praktičan.
Kao racionalan i praktičan sistem on ne može sadržati misterije ili ezoterične doktrine. Slepa vera je stoga strana budizmu. Gde nema slepe vere ne može biti nikakve prinude ili progonjenja ili fanatizma. Mora se reći da je jedinstvena čast budizma da tokom njegovog mirnog marša od 2500 godina nije prosuta ni kap krvi u ime Buddhe, da se ni jedan moćni monarh nije mašio mača da proširi Dhammu, i da ni jedno preobraćenje nije bilo niti silom niti upotrebom odbojnih metoda. Pritom, Buddha je bio prvi i najveći misionar koji je živeo na zemlji.
Aldous Huxley piše: „Jedini među svim svetskim religijama budizam je prokrčio svoj put bez progona, cenzure ili inkvizicije.“
Lord Russell navodi: „Od velikih religija istorije, preferiram budizam, naročito u njegovoj najranijoj formi jer je imao najmanji element progona.“
U ime Budizma oltari nisu ucrvenjeni krvlju Hipatije, ni jedan Bruno nije spaljen živ. Budizam je privlačniji intelektu pre nego emocijama. Više se bavi karakterom sledbenika nego njihovim brojnim stanjem.
Jednom prilikom je Upali, sledbenik Nigantha Nataputte, prišao Buddhi i pošto je bio toliko zadovoljan Buddhinim izlaganjem Dhamme smesta je izrazio želju da postane sledbenikom Buddhe. No Buddha ga je upozorio rekavši: „Zaista, o domaćine, razmotri u potpunosti. Valjano je otmenom čoveku poput tebe da prvo izvede potpuno razmatranje.“
Upali je, bivši potpuno oduševljen ovom neočekivanom Buddhinom napomenom, rekao: „Gospode, da sam sledbenik neke druge religije njeni sledbenici bi me poveli kroz ulice u povorci proglašavajući da se takav i takav milioner odrekao prethodne vere i prigrlio njihovu. Ali, Gospode, Vaša Poštovanje me savetuje da i dalje razmatram. Nakon ove opaske još sam i više zadovoljan. Po drugi put, Gospode, tražim utočište u Buddhi, Dhammi i Sanghi.“
Budizam je natopljen ovim duhom slobodnog ispitivanja i potpune tolerancije. Učenje o otvorenom umu i saosećajnom srcu, koje osvetljava i greje čitav svemir svojim dvostrukim zracima mudrosti i saosećanja, obasipa svoj genijalni sjaj na sva bića koja se bore u okeanu rođenja i smrti.
Buddha je bio toliko tolerantan da nije ni koristio svoju moć da daje zapovesti svojim nezaređenim sledbenicima. Umesto imperativa on bi rekao: „Priliči vam da učinite ovo. Ne priliči vam da učinite ovo.“ Daje instrukcije ali ne primorava.
Buddha je toleranciju pružio muškarcima, ženama i svim živim bićima.
Buddha je bio prvi koji je pokušao da ukine ropstvo i koji je žestoko protestvovao protiv degradirajućeg kastinskog sistema koji je bio čvrsto ukorenjen na tlu Indije. Prema Buddhinim rečima čovek nije prema rođenju parija ili plemić nego prema svojim delima. Kasta ili boja ne sprečavaju nikog da bude budista ili da postane član Reda. Pecaroši, strvožderi, kurtizane, uključujući i ratnike i brahmine, slobodno su primani u Red i uživali su iste privilegije a takođe su primali i pozicije po položaju. Na primer berberin Upali je bio postavljen, pre svih drugih, kao načelni po pitanjima koja se tiču Vinaya discipline. Plašljivog Sunitu, strvoždera, koji je postigao arahatstvo u Red je primio sam Buddha. Angulimala, pljačkaš i kriminalac preobraćen je u saosećajnog sveca. Divlji Alavaka tražio je utočište u Buddhi i postao je svetac. Kurtizana Ambapali pridružila se Redu i postigla je arahatstvo. Tipitaka daje mnoge takve primere pokazujući da su kapije budizma širom otvorene svima bez obzira na kastu, boju ili položaj.
Buddha je takođe bio taj koji je podigao položaj potlačenih žena i ne samo što ih je poveo do shvatanja njihovog značaja za društvo već je i osnovao prvi celibatski religiozni red sa pravilima i propisima za žene.
Buddha nije ponižavao žene nego ih je samo držao za nežne po prirodi. Video je suštinsku dobrotu i muškaraca i žena i dodelio im je njihovo zasluženo mesto u svojem učenju. Pol nije nikakva prepreka za postizanje svetosti.
Pali termin koji se ponekad koristi da se označe žene je matugama što znači „majčinski narod“ ili „društvo majki“. Kao majka, žena drži počasno mesto u budizmu. Čak se i žena smatra za muževog „najboljeg prijatelja“ (parama sakha).
Nepromišljeni kritičari iznose tek ex parte izjave kada prigovaraju budizmu da je neprijateljski prema ženama. Iako je isprva Buddha odbio da primi žene u Red na razumnoj osnovi, ipak je kasnije udovoljio molbama svoje maćehe, Pajapati Gotami, i osnovao je Red Bhikkhuni. Isto kao što su Arahati Sariputta i Moggallana postavljeni za načelne učenike u Redu monaha, na isti način Buddha je postavio Arahate Khemu i Uppalavannu za dve načelne ženske učenice.
I mnoge druge ženske učenike je Buddha lično imenovao kao svoje uvažene i posvećene sledbenike.
Jednom prilikom je Buddha rekao kralju Kosale koji je bio nezadovoljan kad je čuo da mu se rodila ćerka: „Žensko dete, o Gospodaru ljudi, može se pokazati čak i boljim potomstvom nego muško.“
Mnoge žene koje bi inače pale u zaborav istakle su se na razne načine i stekle svoju emancipaciju prateći Dhammu i stupanjem u Red. U ovom novom Redu, koji se kasnije pokazao kao veliki blagoslov mnogim ženama, kraljicama, princezama, ćerkama plemićkih porodica, udovicama, ožalošćenim majkama, siromašnim ženama, neslavnim kurtizanama, uprkos njihovim kastama ili položaju, sve su se srele na zajedničkom podijumu, uživajući savršenu utehu i mir, dišući tu slobodnu atmosferu koja je bila poreknuta onima koje su bile zatvorene u kolibe i dvorska zdanja.
Buddha je bio taj koji je zabranio žrtvovanje jadnih zveri i opomenuo svoje sledbenike da prošire svoju ljubav (metta) prema svim živim bićima, čak i prema najsitnijem stvoru koji puzi pod nogama. Ni jedan čovek nema moć ili pravo da uništava život drugoga jer je život dragocen svima.
Istinski budista izražava ovu ljubav prema svim živim bićima i identifikuje se sa svima ne praveći nikakvu razliku u pogledu kaste, boje ili pola.
Upravo ova budistička metta nastoji da slomi sve prepreke koje razdvajaju jedne od drugih. Nema razloga da se bude izdvojen od drugih čisto zato što pripadaju drugom ubeđenju ili drugoj nacionalnosti. U plemenitom Ediktu Tolerancije koji je zasnovan na Culla-Vyuhi i Maha-Vyuha sutti, Ašoka kaže: „Jedino je zbližavanje najbolje, to jest, svi bi trebalo da voljno slušaju učenja koja ispovedaju drugi.“
Budizam nije ograničen ni na jednu zemlju ili na bilo koji određeni narod. On je univerzalan. On nije nacionalizam koji je, drugim rečima, druga vrsta kastinskog sistema zasnovog na široj osnovi. Budizam je, ako se tako može reći, supernacionalizam.
Za budistu ne postoji daleko ili blizu, neprijatelj ili stranac, odmetnik ili nedodirljivi, pošto je univerzalna ljubav shvaćena kroz razumevanje uspostavila bratstvo svih živih bića. Pravi budista je građanin sveta. On posmatra čitav svet kao otadžbinu i sve kao svoju braću i sestre.
Budizam je prema tome jedinstven pre svega zbog svoje tolerancije, neagresivnosti, racionalnosti, praktičnosti, efikasnosti i univerzalnosti. Od svih sjedinjavajućih uticaja on je najplemenitiji i jedina je poluga koja može da uzdigne svet.
Ovo su neke od upadljvih osobina budizma a neka od fundamentalnih učenja može se reći da su: kamma ili zakon moralne uzročnosti, Učenje o preporađanju, anatta i nibbana.
[1] Žudnja povezana sa “eternalizmom” (sassataditthi) (iz komentara). [Natrag]
[2] Žudnja povezana sa “nihilizmom” (uććhedaditthi) (iz komentara). [Natrag]