Suština budizma
Narada Mahathera
Prevod Leo Pravda
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Preporađanje
Sve dok postoji kammička sila postoji i preporađanje jer su bića tek vidljiva manifestacija nevidljive kammičke sile. Smrt nije ništa do privremeni kraj privremenog fenomena no ona nije potpuno uništenje takozvanog bića. Organski život se prekinuo ali kammička sila koja ga je sve do sad podsticala nije uništena. Pošto kammička sila u potpunosti ostaje nenarušena dezintegracijom kratkotrajnog tela zato je smrću sadašnjeg trenutka misli ,koji zamire, uslovljena sveža svest narednog rođenja.
Kamma ukorenjena u neznanju i žudnji je to što uslovljava preporađanje. Prošla kamma uslovljava sadašnje rođenje a sadašnja kamma u spoju sa prošlom kammom uslovljava buduće. Sadašnjost je potomak prošlosti i zauzvrat postaje roditelj budućnosti.
Ako postuliramo prošli, sadašnji i budući život onda smo smesta suočeni sa misterioznim problemom: “Šta je konačno poreklo života?”
Život ili mora da ima početak ili ne može da ima početak.
Jedna škola u nastojanju da razreši problem postulira prvi uzrok – Boga, koji je viđen kao sila ili kao Svemoćno Biće.
Druga škola negira prvi uzrok jer prema svakidašnjem iskustvu uzrok uvek postaje posledica i posledica postaje uzrok. U krugu uzroka i posledice prvi uzrok je nepojmiv. Prema prvoj život ima početak a prema drugoj on je bespočetan.
Sa naučne tačke gledišta mi smo direktan proizvod spermatozoida i jajne ćelije koje su snabdeli naši roditelji. U tom smislu život prethodi životu. Što se tiče porekla prve protoplazme života, ili smese, naučnici priznaju svoje neznanje.
Prema budizmu mi se rađamo iz matrice delovanja (kammayoni). Roditelji tek snabdevaju sićušnu ćeliju. U tom smislu biće prethodi biću. U trenutku začeća prošla kamma je to što uslovljava inicijalnu svest koja vitalizuje fetus. Ova nevidljiva kammička energija je ta koja generisana u prošlom rođenju proizvodi mentalne fenomene i fenomen života u već postojećem fizičkom fenomenu, da upotpunimo trio koji sačinjava čoveka.
Da bi se ovde rodilo neko biće negde druge neko biće mora umreti. Rođenje bića, što usko označava pojavljivanje pet agregata ili psihofizičkih fenomena u sadašnjem životu, odgovara smrti bića prošlog života baš kao što, u konvencionalnom smislu, izlazak sunca na jednom mestu predstavlja zalazak sunca na drugom mestu. Ova enigmatska tvrdnja se može lakše razumeti ako zamislimo život kao talas a ne kao pravu liniju. Rođenje i smrt su dve faze istog procesa. Rođenje prethodi smrti a smrt, sa druge strane, prethodi životu. Neprestana uzastopnost života i smrti u povezanosti sa svakim pojedinačnim individualnim životnim tokom sačinjava ono što je tehnički poznato kao samsara – ponavljajuće lutanje.
Šta je konačno poreklo života?
Buddha izjavljuje: “Bez prepoznatljivog kraja je ova samsara. Prvi početak bića, koja lutaju i putešestvuju preprečena neznanjem i okovana žudnjom, ne može se pojmiti.”
Ova životna struja teče ad infinitum dok god je pothranjena muljevitim vodama neznanja i žudnje. Tek onda kada se ovo dvoje u potpunosti saseku, ako to neko želi, struja prestaje da teče, preporađanje se okončava kao u slučaju Buddha i arahata. Konačni početak ove životne struje ne može da se utvrdi jer stadijum kada ova životna sila nije bila ispunjena neznanjem i žudnjom ne može da se nazre.
Ovde je Buddha tek govorio o početku životne sile živih bića. Ostavljeno je naučnicima da spekulišu o poreklu i evoluciji svemira. Buddha ne pokušava da reši sve etičke i filozofske probleme koji zbunjuju čovečanstvo. Niti se bavi teorijama i špekulacijama koje niti koriste pouci niti prosvetljenju. Niti zahteva slepu veru od svojih sledbenika. On je pre svega zainteresovan za problem patnje i njenog uništenja. Imajući jedino ovu praktičnu i određenu nameru u vidu on je sve ostale nereleventne probleme u potpunosti ignorisao.
Ali kako da verujemo da postoji prethodno postojanje?
Najvredniji dokaz koji budisti citiraju u prilog preporađanja je Buddha jer je on razvio znanje koje mu je omogućilo da vidi prošle i buduće živote.
Prateći njegovo uputstvo njegovi učenici su razvili ovo znanje i bili su u velikoj meri u mogućnosti da vide svoje prošle živote.
Čak i neki indijski rišiji pre pojave Buddhe su bili poznati po takvim psihičkim moćima kao što su natprirodni sluh, vidovitost, čitanje misli, prisećanje prošlih rođenja itd.
Postoje neke osoba koje, verovatno u saglasnosti sa zakonima združivanja, spontano povrate sećanja o svojim prethodnim rođenjima i sećaju se delića svojih prethodnih života. Malo svetlosti na ideju o prošlim rođenjima bacaju izvesni retki verodostojni potvrđeni slučajevi i iskustva nekih savremenih pouzdanih spiritualista a takođe i čudni slučajevi naizmeničnih i višestrukih ličnosti.
U stanju hipnoze neki ljudi govore od iskustvima iz svojih prethodnih života dok nekolicina drugih može da vidi prošle živote drugih i čak može da isceli njihove bolesti. [1]
Nekada nam se dogode neobična iskustva koja jedino mogu da budu objašnjena ponovnim rođenjem. Koliko li nam se puta desi da upoznamo druge ljude koje nikada ranije nismo sreli a da ipak imamo instinktivan osećaj da su nam vrlo bliski? Koliko li nam se puta desi da posetimo neka mesta a da smo pritom impresionirani što nam je okruženje savršeno poznato?
Buddha nam govori: “Kroz prethodno spajanje ili sadašnju prednost, ta stara ljubav iznova izvire poput lotosa u vodi.”
Iskustva izvesnih pozdanih savremenih spiritista, fenomeni duhova, komunikacija sa duhovima, čudne naizmenične i višestruke ličnosti i tako dalje, bacaju malo svetla na ovaj problem preporađanja.
Na ovaj svet dolaze Savršeni poput Buddhe i druge vrlo razvijene ličnosti. Da li oni iznenada evoluiraju? Da li bi oni mogli da budu proizvod jednog jedinog postojanja?
Kako da objasnimo veličanstvene osobe poput Buddhaghose, Paninija, Kalidase, Homera ili Platona? Genije poput Šekspira, čuda od deteta poput Paskala, Mocarta, Betovena, Rafaela, Ramanujana itd.?
Nasleđe samo po sebi ne može to da objasni jer bi “inače to njihovi preci prikazali a njihovo potomstvo, čak i slavnije od njih samih, bi to i demonstriralo”. Da li bi mogli da se uzdignu do takvih plemenitih visina da nisu u prošlosti živeli plemenite živote i da tad nisu stekli slična iskustva? Da li je tek čista slučajnost da su se rodili baš tim roditeljima i da su bili smešteni pod baš te povoljne okolosti?
Nekolicina godina koje smo privilegovani da ovde provedemo, za većinu tek pet decenija, zasigurno su neprikladna priprema za večnost. Ako neko veruje u sadašnjost i budućnost prilično je logično verovati i u prošlost. Sadašnjost je potomak prošlosti i zauzvrat deluje kao roditelj budućnosti.
Ako postoje razlozi da verujemo da smo postojali u prošlosti onda sigurno nema razloga da ne verujemo da ćemo nastaviti da postojimo i nakon što je naš sadašnji život naizgled prestao.
Zaista jak arguement u prilog prošlim i budućim životima jeste da su “u ovom svetu čestite osobe često nesrećne a opake osobe uspešne”.
Zapadnjački pisac kaže: “Bilo da verujemo u prošlo postojanje ili ne jedino ono formira razumnu hipotezu koja premošćava izvesne jazove u ljudskom znanju koje se tiče određenih činjenica svakodnevnog života. Naš razum nam govori da jedino ova ideja o prošlom rođenju i kammi može da objasni stepen razlike koji nalazimo kod blizanaca; razlog zbog kojeg ljudi poput Šekspira, sa vrlo ograničenim iskustvom, mogu da opišu sa veličanstvenom preciznošću najrazličitije tipove ljudskog karaktera, scene i tako dalje koje nisu mogli direktno da iskuse; razlog zbog kojeg rad genija uvek transcendira njegovo iskustvo; postojanje prevremenog razvoja kod dece, ogromna raznolikost uma i morala, mozga i telesne građe, uslovime, okolnosti i okruženje koji su vidljivi širom sveta i tako dalje.”
Treba reći da ovo učenje o rođenju ne može niti da se eksperimentalno dokaže niti da se opovrgne ali se prihvata kao činjenica koja se može potvrditi dokazima.
Uzrok ove kamme, Buddha nastavlja, je avijja ili neznanje o Četiri Plemenite Istine. Neznanje je stoga uzrok rođenja i smrti a njegova transmutacija u znanje ili vijja je otud njihov prestanak.
Rezultat ovog analitičkog metoda je sumiran u patićća samuppadi – shemi uslovljenog nastanka.
Beleške
[1] Videti Gina Cerminara: Many Mansions and The World Within. [Natrag]