Koristi od meditacije i istrajnosti
Aung San Suu Kyi [1]
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Meditacijsko povlačenje monsunskog perioda je počelo. Vreme je da se daruju ogrtači monasima i da se načini poseban napor ka boljem razumevanju budističkih vrednosti. U Burmi, mi se staramo o članovima sanghe (budističke monaške zajednice) kao o učiteljima koji će nas voditi duž plemenitog osmostrukog puta. Dobri učitelji ne daju samo učene propovedi. oni nam pokazuju kako da bi trebalo da se ponašamo u svom svakodnevnom životu u skladu sa ispravnim razumevanjem, ispravnom mišlju, ispravnim govorom, ispravnim delovanjem, ispravnim življenjem, ispravnim naporom, ispravnom sabranošću i ispravnom koncentracijom.
Ne mnogo pre mog kućnog pritvora 1989, bila sam počastvovana da me je primio poštovani U Pandita, jedan izuzetni učitelj u najboljoj tradiciji onih velikih duhovnih mentora čije reči neprekidno služe kao pomoć ka boljem životu. U Pandita, sveti učitelj, govorio mi je o važnosti ispravnog govora. Ne samo da bi trebalo da govorimo jedino istinu, već bi naš govor trebalo da vodi ka harmoniji bića, treba da bude ljubazan i prijatan i od koristi. Trebalo bi slediti primer poštovanog Bude, koji je govorio jedino reči koje su bile istinite i donosile korist, čak i onda kada takve reči nisu bile prijatne uhu slušaoca.
Ovaj sveti učitelj me je takođe podsticao da negujem sabranost pažnje. Od pet duhovnih sposobnosti (tj. vere, energije, koncentracije, mudrosti i sabranosti), samo sabranosti nikada ne može biti previše. Preterana vera bez dovoljno mudrosti vodi do slepe vere, dok preterana mudrost bez dovoljno energije vodi do neželjene prepredenosti. Suviše energije sa slabom koncentracijom vodi do nemarnosti. Ali što se tiče sabranosti pažnje, i kad je ima mnogo, još uvek je nedovoljno. Istina i vrednost ovog budističkog pojma koji je sveti učitelj s toliko truda pokušavao da mi približi postali su mi očigledni tokom mojih godina kućnog pritvora. Poput mnogih mojih budističkih prijatelja, odlučila sam da svoje vreme u pritvoru iskoristim na pravi način praktikujući meditaciju. Nije to bio lak proces. Nisam imala učitelja i moji prvi pokušaji bili su više nego frustrirajući. Bilo je dana kada bi me neuspesi da disciplinujem svoj um u skladu sa propisanom meditativnom praksom toliko razbesneli da sam osećala da time sebi činim više zla nego dobrog. Mislim da bih odustala da nije bilo saveta čuvenog učitelja kako bez obzira da li želimo ili ne da praktikujemo meditaciju, to bi trebalo da radimo radi sopstvenog dobra.
I tako sam stisla zube i nastavila, često prilično smrknuta. Onda mi je moj muž dao primerak knjige Sajadau U Pandite "Upravo u ovom životu: Budino učenje o oslobođenju".
Pažljivo studirajući tu knjigu naučila sam kako da prevaziđem teškoće meditacije i da shvatim njezinu korist. Naučila sam kako praktikovanje meditacije vodi do veće sabranosti pažnje u svakodnevnom životu, sve više i više. Sa radošću i zahvalnošću prisetila sam se reči svetog učitelja o važnosti sabranosti
U svom praktičnom radu pomagalo mi je i snažilo me učenje članova sanghe. Tokom moje prve kampanje širom Burme primala sam neprocenjive savete od monaha u različitim delovima zemlje. I Prome, sveti učitelj, rekao mi je da imam na umu primer isposnice Sumede, koja je žrtvovala mogućnost svog ranog oslobođenja i proživela još mnogo života nastojeći da i druge spase od patnje. Isto tako i ti moraš biti spremna na onoliko napora koliko je potrebno da se postigne dobro i pravda, bodrio me je učitelj.
U manastiru u Pakoku savet koji je jedan stari monah dao mom ocu pre više od 40 godina bio mi je ponovljen: "Nemoj se uplašiti svaki put kada pokušaju da te uplaše, ali ne budi ni sasvim bez straha. Ne gordi se svaki put kad te hvale, ali ne budi ni sasvim bez gordosti."
Drugim rečima, održavajući hrabrost i poniznost, ne treba da gurnemo sasvim od sebe ni oprez i zdravo samopoštovanje.
Kada sam posetila Matmauk, rodni grad moga oca, otišla sam do manastira u kojem je on živeo kao dečak.
Tamo mi je starešina manastira dao propoved o četiri uzroka nazadovanja i propadanja: neuspeh da sa povrati ono što je bilo izgubljeno; propuštanje da se popravi ono što je bilo oštećeno; previđanje potrebe za razumnom ekonomijom i postavljanje za vođe onih koji su bez morala i znanja. Starešina je nastavio objašnjavajući kako te tradicionalne budističke stavove treba interpretirati da nam pomognu u izgradnji jednog pravednog i prospreritetnog društva u današnje vreme.
Među rečima mudrosti koje sam sakupila tokom tog putovanja kroz centralnu Burmu, one 91-godišnjeg učitelja iz Sagainga su bile naročito upečatljive. On mi je skicirao šta znači raditi za demokratiju u Burmi:
"Napadaće te i optuživati zato što se pošteno baviš politikom", rekao je učitelj. "Ali ti moraš istrajati. Investiraj u patnju i jednoga dana to će ti se vratiti kao blaženstvo."
[1] Aung San Suu Kyi (1945– ), burmanska politička liderka, kćerka u atentatu 1947. ubijenog generala U Aung Sana, koji se smatra utemeljiteljem moderne Burme (Mjanmar). Vođa je opozicione National League for Democracy (NLD), koja se bori protiv vojne hunte. Zbog svog opozicionog rada jula 1989. bila je stavljena u kućni pritvor. NLD je na izborima 1990. osvojio 80% sedišta u parlamentu, ali režim je odbio da prizna rezultate. Iste godine dodeljena joj je nagrada “Saharov” Evropskog parlamenta, a 1991. Nobelova nagrada za mir kao priznanje za njenu nenasilnu borbu. I pored velikih pritisaka režima, koji joj je nudi oslobodu ukoliko napusti zemlju, ostala je u Mjanmaru, ne prestajući da piše i agituje za svrgavanje režima. [Natrag]