Šravasti Dhammika
Kamma i preporađanje
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Prema Budi, neprekidni proces u kojem se rađamo, umiremo i ponovo rađamo, a koji je nazvao saṁsāra, opterećen je bolom i patnjom. Čak i ako smo u ovom životu u stanju da izbegnemo bol i stres koje je postojanje u telesnom obliku podložno, ne postoji garancija da će nam to poći za rukom u narednom. Otuda krajnji cilj Budinog učenja jeste da prekinemo taj krug preporađanja.
Postoje tri ideje o tome šta se događa posle smrti. Materijalizam kaže da prestajemo da postojimo. Glavne teističke religije tvrde idemo ili u večni raj ili u pakao, u skladu sa našim verovanjem i/ili postupcima. Budizam, đainizam, neke verzije hinduizma i nekoliko manjih religija i duhovnih pokreta kažu da se posle smrti reinkarniramo ili, da upotrebim budistički žargon, preporađamo se. Termini koje je Buda koristio za preporađanje jesu „ponovno bivanje“ (punabhava, D. II,15), „kretanje iz materice u matericu“ (gabbhā gabbhaṁ, Sn.278) ili ponekad “egzistencija posle egzistencije” (bhavābhavaṁ, A.III,69; Sn.1060).
Kao i kamma, ideja preporađanja ili reinkarnacije nije bila raširena u vreme Bude. Vede je ne pominju, niti većina ranih upanišada. Tako Taittirīya upanišada, na primer, podučava da “pošto je napustio ovaj svet, njegovo sopstvo postaje hrana, životni princip… um, razumevanje ili blaženstvo” (Tai.3.10.5). Ideja preporađanja čini se da je bila u opticaju uglavnom među nekim ne-vedskim, neortodoksnim učiteljima, mada su drugi među njima odbacivali tu ideju u korist ili materijalizma ili nebeskog sveta.
Sem toga što pridaje moralnu vrednost našim postupcima i uslovljava kvalitet našeg iskustva, drugi važan efekat kamme jeste da je uzrok našem ponovnom rođenju. Iz određenog ugla posmatrano može se reći da postoje dve vrste kamme – pozitivna i negativna. Iz drugog ugla, svaka kamma jeste negativna, zato što zbog nje bivamo preporođeni. Na najdubljem nivou, svaki namerni postupak ima svoj koren u vezivanju i žudnji (upādāna i taṇhā), te je otuda kama ekvivalentna žudnji (30a,b,c). Žudnja stvara energiju koja nas vodi ka i gura u novi život. Kamma nas nosi kroz niz života, baš kao što nas hrana nosi kroz sadašnji. (31)
Kako se preporađanje odigrava? Prema Budi, smrt nastupa kada vitalitet (āyu), toplota (usmā) I svest (viññāṇa) napuste telo. (32) Uslovi nužni da se preporađanje dogodi jesu snošaj među roditeljima (sannipatita), majčina plodnost (utunī) i prisustvo svesti koja će se preporoditi (gandhabba). (33) Ova svest se „kreće nagore“ (uddhagāmi), potom „silazi“ (avakkanti) nesvesna (asampađāña) u majčino tek oplođeno jaje (D.III,103; S.V,370) i “smešta se (okkamissathā, D.II,63) u materici. Ovi termini vezani za prostor su verovatno samo metaforički.
Međustanje
Neke škole budizma podučavaju da posle smrti svest kruži ili miruje u nekoj vrstu međustanja (antarabhāva) neko vreme, pre nego što se preporodi. Druge tvrde da se preporađanje odigrava istog trenutka kada se svest odvoji od prethodnog tela. Budine reči sugerišu da postoji interval između smrti i preporađanja. On govori o situaciji „kada je on odložio telo (tj. umro), ali se još uvek nije preporodio“ (S.IV,400). U nekoliko prilika rekao je da za onoga ko je dostigao nirvanu „ne postoji ovde, ne postoji tamo, ne postoji ni ono između“ (na primer, S.IV,73; Ud.8), misleći na ovaj život, naredni život i verovatno na međustanje koje deli to dvoje. I dok je gandhabba u tom međustanju, čini se da ono što je tu održava jeste latentna žudnja (taṇha), koja se opisuje kao njezino pogonsko gorivo (upādāna). (34)
Zaustavljanje kamme, okončavanje preporađanja
Kako naše praktikovanje Dhamme sazreva, postepeno učimo da budemo više odvojeni od kontakta (phassa), to jest, različitih prijatnih i neprijatnih iskustava koja na njih utiču tokom uobičajenog procesa življenja. (35) U ranim fazama duhovne prakse, stražarenje na vratima čula (indriya-saṁvara), moralno obuzdavanje (sīla) i sabranost pažnje (sati) jesu korisni kao pomoć u poboljšavanju tog odvajanja. Ali čak i ako je osoba vedra u vreme smrti i bez ikakvih strepnji, strahova ili vidljivih vezivanja i žudnji, ona će se ipak preporoditi. Razloge u što na najdubljem nivou, mogli bismo reći, na nivou nesvesnog, ostaci žudnje i sklonosti ka žudnji još uvek postoje. Buda je opisivao da se žudnja ispoljava ponekad kao žudnja za čulnim doživljajima (kāmāsava), žudnja za postajanjem (bhavāsana) i žudnja da ne znamo (aviđđāsava). Na nekim mestima pominjao je i žudnju za nepostojanjem (vibhavāsava), tj. poništavanjem. Na kraju krajeva, uviđanje ispraznosti toga da nas neprekidno mame poželjna iskustva, da uzmičemo pred onim nepoželjnim, neprekidno priželjkivanje za sve intenzivnijim i novijim podražajima i osećajima koji ih prate, sve to rezultira potpunim odvajanjem od svega toga. Tek kada dostignemo probuđenje ili oslobođenje (bodhi ili vimutti), tek tada vidimo i u stanju smo da neutralizujemo sklonost ka žudnji. (36) Ponekad je Buda žudnju poredio sa semenom (bīđa) koje možda leži neaktivno duže vreme, ali kad se pojave povoljno uslovi, proklija i krene u novi život. (37a,b) Uvid probuđene osobe uništio je i najmanje seme te žudnje, te se otuda ona i ne preporađa. Ona više ne reaguje, samo deluje i to bez žudnje, ega i sopstvenog interesa. Ona je „učinila ono što je trebalo učiniti“. Pošto je bez žudnje, ona više ne stvara kammu i tako kada se njen život okonča, ne ulazi u novi život, ona dostiže nirvanu. Neizbežno pitanje koje sledi je: „Šta ili gde je nirvana?“ Odgovor na to pitanje zahtevao bi novi knjigu. U međuvremenu će biti dovoljno ponovo citirati Budu: „Nirvana je najviša sreća“ (Dhp.203).
Zanimljivo je primetiti da iako probuđena osoba ne stvara bilo kakvu novu kammu, bilo pozitivnu, bilo negativnu, ona je ipak u stanju da doživi vipāku neke kamme koju je stvorila ranije; ono što bismo mogli nazvati preostala vipāka. Međutim, na putu do svog iskustva probuđenja malo je verovatno da su načinili bilo kakvu kammu čija će vipāka biti neprijatna., jer dok razvijaju mudrost i nevezivanje, u isto vreme su razvijali i povoljna stanja uma, naročito ljubav, blagost, empatiju i saosećanje. (38)
Preporađanje i posebna postignuća
Pojedinac koji je razvio svoju meditaciju u pročistio um u vrlo visokoj meri čini se da može u velikoj meri da kontroliše proces preporađanja. Iako su takve sposobnosti retke i nedostupne ogromnoj većini ljudi, ipak ih vredi pomenuti. Preporađanje je proces koji se obično odvija nesvesno i izvan volje pojedinca. Međutim, ima onih koji su čini se u stanju da ostanu svesni i sa jasnim razumevanjem (sampađañña) tokom čitavog ovog procesa. (39) Neki su čak sposobni da dosegnu probuđenje dok borave u međustanju između dva života. Buda je takvu osobu nazvao „osobom nirvanizovanom u među-stanju“ (antarāparinibbāyī, S.V,69). Iako nije dato više detalja, jasno je da bi samo neko ko je u trenutku smrti već sasvim blizu probuđenju mogao imati takvu sposobnost.