Samyutta nikāya 1:11-20
Nandana vagga
Nandana
Prevod sa palija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
11. Nandana park (Nandana sutta)
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tu se Blaženi obrati monasima: “Monasi”.
“Da, gospodine”, odgovoriše monasi. Onda Blaženi ovako reče:
“Jednom je, monasi, na Tāvatimsa nebu neko božanstvo u pratnji nimfi uživalo u Nandana [1] parku, obasuto, preplavljeno sa svih pet vrsta čulnih zadovoljstava. I tom prilikom je izgovorilo sledeće stihove:
‘Ne znaju šta je sreća
oni koji nikada nisu videli Nandana park,
boravište blistavih bogova,
što čine Tridesetoricu!’ [2]
Kad ovo bi izrečeno, monasi, neko drugo božanstvo koje se tu našlo ovako odgovori:
“Zar ti ne znaš, ludo dete,
ono što kažu probuđeni?
Prolazne jesu sve uslovljene tvorevine,
priroda im je da nastaju i propadaju.
Kako se pojave, tako i nestanu;
tek njihovo smirenje jeste sreća.”
Beleške
[1] “Nandana” je vrt uživanja u Tāvatimsi, koji pruža radost i užitak svakome ko u njega uđe. Prema Komentaru, ovo božanstvo se upravo bilo preporodilo u tom nebeskom svetu i dok je lutalo oduševljavajući se onim što ga okružuje izgovorilo je spontano ove stihove. [Natrag]
[2] “Tridesetorica” je poetsko zaokruživanje broja 33, kojim se označava Tāvatimsa. [Natrag]
12. Užitak (Nandati sutta)
Kraj Sāvatthīja. Stojeći sa strane, to božanstvo je izgovorilo ove stihove u prisustvu Blaženog:
„Onaj ko decu ima, u toj deci uživa,
onaj ko stoku ima, u tim govedima uživa.
Tekovina u čoveku užitak stvara;
ko ništa nema, nema u čemu ni da uživa.”
[Blaženi:]
„Onaj ko decu ima, zbog te dece žali,
onaj ko stoku ima, zbog tih goveda žali.
Tekovina u čoveku žalost stvara;
ko ništa nema, nema za čim ni da žali.”
Beleška
[1] Upadhi, „tekovine“ (upa + dha, „počivati na“) znači doslovno „ona na čemu nešto počiva“, tj. „temelji“ ili „rekviziti“ egzistencije. Reč ima i objektivno i subjektivno značenje. Objektivno, ona označava na stvari koje stičemo, tj. na naš imetak i posed; subjektivno, na čin prisvajanja koji svoj koren ima u žudnji. U mnogim prilikama ova se dva značenja međusobno prepliću. Ovaj pojam funkcioniše kao bliski pandan sa upādāna (vezivanje, prianjanje), ali sa kojom, međutim, nije u etimološkoj vezi. Komentari nude četviričlanu klasifikaciju za upadhi: (1) kāmūpadhi, tekovine čulnih zadovoljstava i materijalnih stvari; (2) khandhūpadhi, pet sastojaka bića; (3) kilesūpadhi, nečistoće uma, koje su osnova patnje u svetu u kojem ima patnje; i (4) abhisṅkhārūpadhi, mentalni obrasci, akumulacija kamme, koja je osnova celokupne patnje u saṃsāri. U stihovima koje izgovara božanstvo, govori se o upadhi u prvom značenju.
U svom odgovoru, Buda izraz „onaj bez tekovina“ (nirupadhi) okreće naglavce, koristeći termin kao oznaku za arahanta, koj ije oslobođen sve četiri vrste upadhi i tako potpuno oslobođen patnje. Ovaj par strofa nalazi se i u 4:8, gde je sagovornik Māra.
18. Hirī sutta — Osećaj stida [pāli]
Ima li na ovome svetu
čoveka obuzdanog osećajem stida,
koji se na prekor trgne,
poput rasnog pastuva na fijuk biča?
Retki su obuzdani osećajem stida,
oni što uvek hode sabrani.
Došavši do kraja patnje i teskobe,
malo ih kroz nevolje prolaze mirni.
20. Samiddhi sutta — Govor Samiddhiju
Napomena: Pali kanon je jedinstven po svom pristupu svetu duhova. Iako priznaje da postoje duhovi i mnogi drugi još suptilniji nivoi bića, on insistira da oni nisu vredni obožavanja. Na kraju krajeva, Buda jeste učitelj ne samo ljudskim, već i nebeskim bićima i mnoga nebeska bića nisu naročiti znalci niti duhovno uznapredovali, uprkos svom suptilnom stanju. Kanon ovo ilustruje mnogim blagim satirama. Najpoznatija je Kevatta sutta (DN 14), gde se ismeva neznanje i pompeznost tobože sveznajućeg stvoritelja. Ovaj govor je još jedan zanimljiv primer istog žanra, ukazujući na poteškoće podučavanja naprednijim nivoima dhamme bilo kojeg bića – ljudskog ili božanskog – koje je opsednuto čulnim zadovoljstvima. Čuvši nekoliko stihova u vezi sa stanjem uma probuđenoga – koje nije podložno vremenu i vidljivo je ovde i sada – boginja nije u stanju da ih razume i uspeva da shvati tek nekoliko osnovnih principa praktikovanja dhamme. Neuobičajeno je za Budu da svoje reči usmerava toliko visoko iznad nivoa slučalaca. Možda je u ovom slučaju, kao i u SN I.1, želeo da ukroti boginjinu gordost. U svakom slučaju, za nju ima nade: kako ukazuje komentar, njezino razumevanje pokriva u rudimentarnom obliku sve elemente plemenitog osmostrukog puta. Ukoliko nastavi da razvija to razumevanje, tada je na putu ka višim postignućima.
Ovaj govor takođe sadrži igre reči sa “vreme” (kala) i “podložan vremenu” (kalika). “Vreme” može označavati ne samo vreme u opštem značenju reči, već isto tako i vreme smrti (za nekoga ko je umro se kaže da je “ispunio svoje vreme”). Ova dva značenja ove reči u osnovi su prvog dijaloga između poštovanog Samiddhija i boginje. “Podložan vremenu” može značiti i “dostižan jedino posle izvesnog vremena” ili “dobar jedino posle izvesnog vremena”: ova značenja su u osnovi njihovog drugog dijaloga.
Ovako sam čuo. Jednom prilikom je Blaženi boravio blizu Rađagahe, u Tapoda manastiru. I tada poštovani Samiddhi, kako se noć bližila kraju, ustade i ode do toplih izvora kraj Tapode da se okupa. Pošto se okupao i izašao iz izvora, stade noseći na sebi samo donji ogrtac i čekajući da mu se telo osuši.
I tada se izvesna boginja, iz dubine noći, tako bleštava da je njezin sjaj obasjao čitave tople izvore kraj Tapode, približi poštovanom Samiddhiju. Pristigavši, još lebdeći u vazduhu, obrati mu se ovim stihovima:
Ni ne uzivajući [u čulnim zadovoljstvima],
ideš u prošnju hrane, monaše.
Ti ne ideš u prošnju hrane
tek pošto si uživao.
Prvo uživaj, monaše,
tek tada kreni u prošnju hrane.
Ne dozvoli da ti vreme izmiče.
[Poštovani Samiddhi je odgovorio:]
Ja ne znam moje vreme..
Moje vreme skriveno je.
Ono se ne može videti.
Upravo zato, ni ne uživajući,
idem u prošnju hrane:
Ne dozvoljavam da mi vreme izmiče.
Tada boginja, spustivši se na tlo, reče poštovanom Samiddhiju: “Otišao si u beskućnike još kao mlad, monaše – crnokos, obdaren blaženstvima mladosti, u prvom delu života – ni ne poigravši se čulnim zadovoljstvima. Uživaj u ljudskoj senzualnosti, monaše. Ne odbacuj ono što je vidljivo ovde i sada, tragajući za onim što je podložno vremenu.”
“Prijateljice moja, ja ne odbacujem ono što je vidljivo ovde i sada, targajući za onim što je podložno vremenu. Ja odbacujem ono što je podložno vremenu, tragajući za onim što je vidljivo ovde i sada. Jer Blaženi je rekao da su čulna zadovoljstva podložna vremenu, izvor tegoba, izvor očajanja i velikih nevolja, dok je dhamma vidljiva ovde i sada, nije podložna vremenu, pozivajući svakoga da dođe i vidi, prikladna, namenjena da je shvate mudri sami za sebe.”
“Ali, monaše, na koji način je Blaženi rekao da su čulna zadovoljstva podložna vremenu, izvor tegoba, izvor očajanja i velikih nevolja? I kako je dhamma vidljiva ovde i sada, nije podložna vremenu, pozivajući svakoga da dođe i vidi, prikladna, namenjena da je shvate mudri sami za sebe.”
“Ja sam nov, prijateljice moja, nema mnogo kako odoh u beskućnike, tek nedavno priđoh ovoj dhammi i vežbanju. Ne mogu to da ti objasnim detaljno. Ali Blaženi, samoprobuđeni, boravi ovde u Rađagahi, u Tapoda manastiru. Otidi do njega i pitaj ga isto to. Kako ti on to objasni, tako bi trebalo i da zapamtiš.”
“Monaše, nama nije lako otići do Blaženog, jer on je okružen drugim, moćnim božanstvima. Ali ako ti odeš do Blaženog i upitaj ga isto to, tada ću vam se i ja pridružiti da saslušam dhammu.
Odgovorivši boginji sa: “Kako ti kažeš, prijateljice moja”, poštovani Samiddhi otide do Blaženog. Stigavši, pokloni se Blaženom i sede sa strane. Sedeći tako [ispriča on Blaženom čitav svoj razgovor sa boginjom]. “A sada, gospodine, ako je ta boginja govorila istinu, onda ona nije daleko odavde.”
Kad to bi rečeno, boginja reče poštovanom Samiddhiju: “Pitaj, monaše! Tu sam.”
Onda Blaženi izgovori boginji sledeće stihove:
Opažajući na osnovu znakova, bića
se određuju prema tim znakovima.
Ne razumevajući do kraja znakove, ona
postaju sapeta vezama smrti.
Ali onaj ko razume do kraja znakove,
ne stvara njihovog tvorca.
I ništa za njega ne postoji
tako da može reći, ‘U meni misli nema.’
Ako si ovo razumeo, duše, onda potvrdi.
“Ne razumem, gospodine, detaljno značenje ovoga što Blaženi izgovori. Bilo bi dobro ako bi Blaženi govorio na takav način da do detalja mogu razumeti to što Blaženi izgovori.”
[Blaženi reče:]
Ko god stvara pojmove
‘podjednak’, ‘viši’ ili ‘niži’
oko toga će se raspravljati.
Dok se onome ko je ravnodušan oko to troje,
‘podjednak’ ‘viši’ ili ‘niži’, to ne događa.
Ako si ovo razumeo, duše, onda potvrdi.
“Ne razumem, gospodine, detaljno značenje ovoga što Blaženi izgovori. Bilo bi dobro ako bi Blaženi govorio na takav način da do detalja mogu razumeti to što Blaženi sažeto izgovori.”
[Blaženi reče:]
Odbacivši podele, otišavši izvan misli,
tu je presekao tok želje za imenom i likom:
Takav je presekao veze što ga sputavaju,
oslobodio se nevolja i žudnje,
iako ga traže ne mogu ga naći,
ljudska i božanska bića, ovde i drugda,
ni na nebu, ni bilo gde drugde.
Ako si ovo razumeo, duše, onda potvrdi.
Gospodine, evo kako sam razumela detaljno značenje onoga što je Blaženi sažeto izgovorio:
U čitavom svetu, u bilo kom svetu,
ne počini bilo šta loše, ni govorom, ni telom, ni mišlju.
Napustivši čulna zadovoljstva — sabran, budan —
ne združuj se s patnjom i teskobom,
sa onim što ne pripada krajnjem cilju.