Samyutta nikāya 2:21-30
Nānātitthiya vagga
Askete drugih tradicija
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
26. Rohitassa sutta — Rohitassa
Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tada Rohitassa, sin božanstva, u pola noći, blestav tako da obasja čitav Đetin gaj, otide do Blaženog. Stigavši, poklonivši se Blaženom, stade sa strane. Dok je tako stajao, obrati se Blaženome: “Je li moguće putujući, gospodine, upoznati, videti ili dostići drugi kraj sveta, gde nema rođenja, starosti, umiranja, nestajanja i ponovnog rođenja?”
“Ja kažem, prijatelju, da putujući nije moguće upoznati, videti ili dostići drugi kraj sveta, gde nema rođenja, starosti, umiranja, nestajanja i ponovnog rođenja.”
“Zapanjujuće je, gospodine, i užasno koliko je istinito to što reče Blaženi: ‘Ja kažem, prijatelju, da putujući nije moguće upoznati, videti ili dostići drugi kraj sveta, gde nema rođenja, starosti, umiranja, nestajanja i ponovnog rođenja.’ Nekada sam bio prorok po imenu Rohitasa, učenik Bhode, moćnog hodača. Brzina mi beše takva kao kad snažni strelac — dobro obučen, iskusne ruke, dobar nišandžija — odapne strelu među palmove senke. Korak mi se protezao onoliko koliko je istočno more daleko od zapadnog. U meni, obdarenom takvom brzinom, tako dugačkim korakom, pojavila se želja: ‘Otići ću na kraj sveta.’ I tako sam — stogodišnji život, život od stotinu leta — proveo putujući stotinu godina — izuzev vremena utrošenog na jelo, pijenje, žvakanje i gutanje, mokrenje i pražnjenje creva, kao i na spavanje da bih pobedio umor — ali nisam stigao na kraj sveta. I umro sam na tom putu. Zato je zapanjujuće, gospodine, i užasno koliko je istinito to što reče Blaženi: ‘Ja kažem, prijatelju, da putujući nije moguće upoznati, videti ili dostici drugi kraj sveta, gde nema rođenja, starosti, umiranja, nestajanja i ponovnog rođenja.”
[Kad ovo bi rečeno, Blaženi odgovori:] “Ja kažem, prijatelju, da putujući nije moguće upoznati, videti ili dostići drugi kraj sveta, gde nema rođenja, starosti, umiranja, nestajanja i ponovnog rođenja. Ali u isto vreme, ne tvrdim da je moguće dokrajčiti patnju a da se ne dosegne kraj sveta, nego ukazujem na to da je upravo u ovom telu, čiji je uzrast ograničen, a spoznaja oskudna, sadržan svet, pojava sveta, dokončanje sveta i put koji vodi dokončanju sveta.
Putujući se neće nikad stići svetu do kraja; a dok se ne stigne do kraja sveta, nema rešenja patnje. Zato mudar znalac sveta oskudnošću života dokončava svet; Mirujući spoznaje kraj sveta i smiruje želju, i za ovim svetom i za onim svetom.
Nikad se putovanjem dostići neće
kraj ovoga sveta —
nikad.
Ali, bez stizanja na
kraj ovog sveta
nema izbavljenja
od patnje i nespokoja.Zato, istinski mudrac,
znalac u pogledu ovoga sveta,
znalac u pogledu kraja ovoga sveta,
proživevši svetački zivot,
smiren,
upoznavši kraj sveta,
ne žudi ni za ovim svetom
niti za bilo kojim drugim.
Beleška: Ova sutta se ponavlja i kao AN IV.45.