Samyutta nikāya 56:102-131

Pañcagatipeyyāla vagga
Odredište (5)

Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 

---

56:102 Manussacutiniraya sutta – Umiranje kao ljudska bića

Onda Blaženi uzme malo zemlje i stavi ga na nokat, te se ovako obrati monasima:

„Šta mislite, monasi, šta je veće: ovo malo zemlje na mom noktu ili čitava zemlja?“

„Poštovani gospodine, čitava zemlja je veća. To malo zemlje na noktu Blaženog je beznačajno. U poređenju sa velikom zemljom, ta zemlja što ju je Blaženi stavio na nokat je zanemarljivo mala, ne može se ni uporediti, nije ni njen delić.“

„Isto tako je, monasi, sasvim malo ljudskih bića koja se kada umru ponovo rode kao ljudska bića. Mnogo je više ljudskih bića koja se, kada umru, preporode u paklu. Zašto? Zato, monasi, jer nisu razumela četiri plemenite istine. Koje četiri? Plemenitu istinu o patnji, plemenitu istinu o nastanku patnje, plemenitu istinu o prestanku patnje i plemenitu istinu o putu koji vodi do prestanka patnje. Zato, monasi, treba uložiti napor da se razume: ‘Ovo je patnja.‘ Treba uložiti napor da se razume: ‘Ovo je nastanak patnje.‘ Treba uložiti napor da se razume: ‘Ovo je prestanak patnje.‘ Treba uložiti napor da se razume: ‘Ovo je put koji vodi do prestanka patnje‘.“