Samyutta nikāya 3:1-10
Taṭhiya vagga
Prvo poglavlje
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Dahara sutta – Mladost
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Onda Pasenadi, kralj Kosale, otide do Blaženog. Kad je stigao, prvo se srdačno pozdravi sa njim, pa onda sede sa strane. Dok je tako sedeo sa strane, reče on Blaženom: “Da li učitelj Gotama ovako tvrdi: ’Ja sam stigao do nenadmašnog potpunog probuđenja’?” [1]
“Ako bi neko, veliki kralju, govoreći istinu mogao da kaže za nekoga: ’On je stigao do nenadmašnog samoprobuđenja’, onda bi to mogao da kaže za mene. Jer ja, veliki kralju, jesam stigao do nenadmašnog potpunog probuđenja.”
“Ali, učitelju Gotama, čak ni oni sveštenici i askete koji su na čelu monaških redova i zajednica, učitelji zajednica, dobro poznati i nadaleko čuveni osnivači škola, koje mnogi smatraju svetim ljudima — dakle Pūrana Kassapa, Makkhali Gosāla, Nigantha Nathaputta, Sañđaya Belatthiputta, Pakudha Kaććāyana, Ađita Kesakambali — čak i oni, kad sam ih pitao jesu li dostigli nenadmašno potpuno probuđenje, odbili su to da potvrde. [2] Pa zašto onda učitelj Gotama tako tvrdi, kad je još mlad i nema mnogo godina kako se okrenuo asketskom načinu života?”
“Postoje četiri stvari, veliki kralju, koje ne treba prezreti i podceniti zato što su “mlade”. Koje četiri? Plemenitog ratnika, veliki kralju, ne treba prezreti i podceniti zato što je mlad. Zmiju, veliki kralju, ne treba prezreti i podceniti zato što je mlada. Vatru, veliki kralju, ne treba prezreti i podceniti zato što je mlada. Monaha, veliki kralju, ne treba prezreti i podceniti zato što je mlad. To su te četiri stvari.
Tako reče Blaženi. Izrekavši to, Srećni, Učitelj, ovako nastavi:
Ne treba prezreti — zato što je mlad —
hrabrog ratnika plemenitog roda,
na princa što rodi se u kraljevim odajama.
Niko njega neka ne podceni.Jer moguće je da će
taj gospodar ljudskih bića,
taj plemeniti ratnik,
i do vladarskog trona stići
i srdit zbog prezrenosti,
kazniti nas svojom vladarskom moći.
Zato, čuvajući svoj život, izbegavaj ga.Ne treba prezreti — zato što je mlada —
zmiju kad je sretneš
u selu il’ u divljini:
Niko nju neka ne podceni.Jer ta opasna zmija tumara unaokolo
krasnim bojama ukrašena,
i jednog dana može doći glave neznalici,
ženi ili muškarcu.
Zato, čuvajući svoj život, izbegavaj je.Ne treba prezreti — zato što je mlad —
plamen što guta sve pred sobom,
vatru što trag joj se crni:
Niko nju neka ne podceni.Jer ako dovoljno goriva nađe
postaće veliki požar,
i jednog dana može doći glave neznalici,
ženi ili muškarcu.
Zato, čuvajući svoj život, izbegavaj je.Kad plamen sagori šumu
— ta vatra što trag joj se crni —
mladi izdanci kreću nanovo
kako promiču u dani i noći.Al’ ako monah, u vrlini usavršen,
spali nekog vatrom svoje vrline,
taj imati neće ni sina ni stada
niti će naslednici njegovi u blagu uživati.
Ogoljen postaće, bez izdanka,
poput panja palminog. [3]Zato čovek koji je mudar,
starajući se za sopstveno dobro,
treba uvek da se na pravi način odnosi prema:
opasnoj zmiji i razgoreloj vatri,
čuvenom ratniku
i monahu, u vrlini usavršenom.
Kad ovo bi izrečeno, Pasenadi, kralj Kosale, obrati se Blaženom: “Izvanredno, poštovani gospodine! Izvanredno! Baš kao da je neko postavio kako treba nešto što je bilo okrenuto naglavce, otkrio nešto što je bilo skriveno, pokazao put onome ko se izgubio ili upalio svetiljku u mraku tako da oni što imaju oči mogu da vide, isto tako je Blaženi – na više načina – učinio Dhammu jasnom. Uzimam Blaženog, Dhammu i monašku zajednicu za svoje utočište. Neka me se od danas Blaženi seća kao nezaređenog sledbenika, koji ga uze za utočište, od danas pa do kraja života.”
[1] Kralj Pasenadi će vremenom postati jedan od Budinih najpredanijih sledbenika, iako se u Kanonu nigde ne spominje da je on dostigao neki od stupnjeva probuđenja. Čini se da ova sutta beleži njegov prvi susret sa Budom. Srdačno pozdravljanje, ali bez ikakvih naznaka dubljeg poštovanja, ukazuje da on ovde još uvek ne smatra Budu za svog učitelja. [Natrag]
[2] Ovo su učitelji šest škola (ćha satthāro) li “tvorci prelaza” (titthakārā) ka drugoj obali.
[3] Teške posledice preziranja i podcenjivanja čestitog monaha ne dolaze od monahove osvetoljubivosti, već kao prirodna posledica lošeg dela. Komentar za SN naglašava d amonah koji bi uzvratio na uvredu istom merom nije u stanju da povredi bilo koga “vatrom svoje vrline”. Prekršilac biva “opečen” jedino kada monah strpljivo podnese uvredu.
2. Purisa sutta — Osoba [pāli]
Kraj Sāvatthija. Tada Pasenadi, kralj Kosale, otide do Blaženoga i, stigavši, pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako sedeo, Pasenadi, kralj Kosale, ovako reče Blaženome:
“Poštovani gospodine, koliko je stvari koje, kada nastanu u nekoj osobi, nastaju na njenu štetu, patnju i nelagodu?”
“Tri su stvari, veliki kralju, koje, kada nastanu u nekoj osobi, nastaju na njenu štetu, patnju i nelagodu. Koje tri? Pohlepa, mržnja i obmanutost. To su tri stvari koje, kada nastanu u nekoj osobi, nastaju na njenu štetu, patnju i nelagodu.
Pohlepa, mržnja i obmanutost
nastale u nekome,
ranjavaju osobu zlog uma
kao što se bambus prelomi
pod teretom sopstvenog ploda.”
3. Đarāmarana sutta — Starost i smrt
Kraj Sāvatthija. Sedeći sa strane, Pasenadi, kralj Kosale, ovako reče Blaženom: “Poštovani gospodine, da li onaj ko se rodi može da očekuje bilo šta drugo osim starosti i smrti?” [1]
“Onaj ko se rodi, veliki kralju, ne može da očekuje bilo šta drugo osim starosti i smrti. Čak i ovi moćni khattiye (plemići) — obezbeđeni, sa velikim imanjem, sa mnogo zlata i srebra, sa obiljem blaga i imetka, sa obiljem stoke i prinosa — zato što su se rodili, ne mogu da očekuju bilo šta drugo osim starosti i smrti. Čak i ovi moćni bramani… moćni domaćini — obezbeđeni… sa obiljem stoke i prinosa — zato što su se rodili, ne mogu da očekuju bilo šta drugo osim starosti i smrti. Čak i ovi monasi, koji su arahanti, u kojima su nečistoće uklonjene, koji su proživeli svetački život, učinili što treba učiniti, odložili teret, dostigli svoj cilj, sasvim razorili okove postojanja i sebe potpuno oslobodili putem savršenog znanja, čak i njihovo je telo nešto što je podložno propadanju, podložno odlaganju.” [2]
I prekrasne kočije kraljeve propadnu,
ovo telo takođe raspadne se.
Ali za krajnju Dhammu propasti nema,
tako dobri objaviše, zajedno sa Dobrim
[1] Kralj Pasenadi bio je vladar države Kosale, čiji je glavni grad bio Sāvatthi. Đetavana, gaj princa Đete, bio je takođe poznat i kao Anāthapindikin park, pošto ga je kupio i Budi poklonio bogati filantrop Anāthapindika. U nikāyama se Pasenadi opisuje kao jedan od najodanijih Budinih sledbenika, mada se nikada ne pominje da je dostigao bilo koji stupanj uvida u istinu. Čitavo jedno poglavlje Samyutta nikāye — Kosalasāmyutta (poglavlje 3) — beleži njegove razgovore sa Budom.
[2] Kada govori o arahantu, Buda njegovu sudbinu ne opisuje onako kako ona izgleda spolja, tj. kao “starost i smrt”, već kroz arahantovo lično iskustvo, kao puko propadanje i odlaganje tela. To je zato što arahant, oslobođen svakog pojma “ja” i “moje”, propast i razlaganje tela ne percipira kao starost i smrt toga “ja”.
4. Piya sutta — Privrženost
Kraj Sāvatthija. Sedeći sa strane, Pasenadi, kralj Kosale reče Blaženom: “Upravo sada, gospodine, dok sam sedeo u osami, javila mi se ova misao: Ko je privržen sam sebi i ko nije privržen sam sebi? A onda pomislih: Oni koji pogrešno postupaju svojim telom, svojim govorom i mišlju nisu privrženi sami sebi. Čak i ako možda kažu: “Mi smo privrženi sami sebi”, oni to ipak nisu. A zašto je to tako? Potpuno svojevoljno, oni postupaju prema sebi kao što bi postupao neprijatelj prema neprijatelju. Ali oni koji ispravno postupaju svojim telom, svojim govorom i mišlju jesu privrženi sami sebi. Čak i ako možda kažu: “Mi nismo privrženi sami sebi”, oni to ipak jesu. A zašto je to tako? Potpuno svojevoljno, oni postupaju prema sebi kao što bi postupao prijatelj prema prijatelju; zato su oni privrženi sami sebi.”
“Tako je, veliki kralju! Tako je! Oni koji pogrešno postupaju svojim telom, svojim govorom i mišlju nisu privrženi sami sebi. Čak i ako možda kažu: “Mi smo privrženi sami sebi”, oni to ipak nisu. A zašto je to tako? Potpuno svojevoljno, oni postupaju prema sebi kao što bi postupao neprijatelj prema neprijatelju. Ali oni koji ispravno postupaju svojim telom, svojim govorom i mišlju jesu privrženi sami sebi. Čak i ako možda kažu: “Mi nismo privrženi sami sebi”, oni to ipak jesu. A zato je to tako? Potpuno svojevoljno, oni postupaju prema sebi kao što bi postupao prijatelj prema prijatelju; zato su oni privrženi sami sebi.”
Tako reče Blaženi. Izrekavši to, Tathāgata, učitelj, nastavi:
Ako si sam sebi privržen
tad ne okivaj sebe zlom,
jer sreću ne zadobija lako
onaj ko nedela čini.Kad na kraju napustiš ovo ljudsko obličje,
šta je zaista tvoje? Šta poneseš kada na put pođeš?
Šta te u stopu prati, poput senke,
što te ne napušta ni za tren?I dobro i zlo što počinio si ovde: to je zaista tvoje,
to jedino poneti možeš kada na put pođeš;
to te u stopu prati, poput senke,
to te ne napušta nikada.Zato, čini ono što valja,
sakupljajući dobrobiti za život budući.
Dobra dela potpora su bićima
kada se preporađaju u drugome svetu.
5. Attarakkhita sutta — Sam svoj zaštitnik
Kraj Sāvatthija. Sedeći sa strane, Pasenadi, kralj Kosale reče Blaženom: “Upravo sada, gospodine, dok sam sedeo u osami, javila mi se ova misao: ‘Ko sam sebi štiti, a ko sam sebe ostavlja nezaštićenim?’ A onda pomislih: ‘Oni koji pogrešno postupaju svojim telom, govorom i mišlju ostavljaju sebe nezaštićenima. Čak i ako ih čitav odred bojnih slonova štiti, odred konjice, odred bornih kočija ili odred pešadije, još uvek su oni nezaštićeni. A zašto? Zato što je njihova zaštita spoljašnja, a ne unutrašnja; zbog toga oni sebe ostavljaju nezaštićenima. Ali oni koji ispravno postupaju svojim telom, govorom i mišlju sami sebe štite. Čak i ako ono njih nema odreds bojnih slonova da ih štiti, odreda konjice, odreda bornih kočija ili odreda pešadije, još uvek su oni zaštićeni. A zašto? Zato što je njihova zaštita unutrašnja, a ne spoljašnja; zbog toga su oni zaštićeni’.”
“Tako je, veliki kralju! Tako je!”
[Buda zatim ponavlja sve ovo što je izrekao kralj Pasenadi i dodaje sledeće stihove:]
Dobra obuzdanost tela,
obuzdanost govora je dobra;
dobra je obuzdanost uma,
potpuna obuzdanost je dobra.
Za onoga ko je sabran, potpuno obuzdan,
za toga se kaže da je zaštićen.
6. Appaka sutta — Malo
U Sāvatthiju. Sedeći sa strane, Pasenadi, kralj Kosale, reče Blaženom: “Upravo sada, gospodine, dok sam sedeo u osami, javila mi se ova misao: ’Malo je na svetu ljudi koji, stekavši bogatstvo, ne postaju njime otrovani i nepažljivi, ne postanu pohlepni za telesnim uživanjima i ne povređuju druga bića. Mnogo je više onih koji, stekavši bogatstvo, postaju njime otrovani i nepažljivi, postanu pohlepni za telesnim uživanjima i povređuju druga bića’.”
“Tako je, veliki kralju! Tako je! Malo je na svetu ljudi koji, stekavši bogatstvo, ne postaju njime otrovani i nepažljivi, ne postanu pohlepni za telesnim uživanjima i ne povređuju druga bića. Mnogo je više onih koji, stekavši bogatstvo, postaju njime otrovani i nepažljivi, postanu pohlepni za telesnim uživanjima i povređuju druga bića
Tako reče Blaženi. Izrekavši to, Tathāgata, učitelj, nastavi:
Raspaljeni materijalnim posedom,
pohlepni, omamljeni čulnim zadovoljstvima,
ne postaju svesni činjenice da su otišli predaleko —
poput jelena uhvaćenog u klopku.
Kasnije, gorčina ih čeka:
nesreća im je konačan usud.
7. Aṭṭhakaraṇa sutta — Dvorana za suđenja
U Sāvatthiju. Dok je sedeo sa strane, Pasenadi, kralj Kosale, reče Blaženome: “Upravo sada, gospodine, dok sam sedeo u dvorani za suđenja, shvatio sam da čak i uticajni plemići, uticajni bramani i uticajni domaćini – bogati, sa velikim blagom i imovinom, sa ogromnim količinama srebra i zlata, sa mnoštvom vrednosti i pogodnosti, bezmernom žetvom – govore laži gonjeni željom za čulnim zadovoljstvima, zarad čulnih zadovoljstava, jednostavno čulnih zadovoljstava radi. Tada mi se misao javi: ’Dosta je takvog razmišljanja! Da vidim šta misli neko vredan da se sasluša!”
“Tako je, veliki kralju! Tako je! Čak i uticajni plemići, uticajni bramani i uticajni domaćini… govore laži gonjeni željom za čulnim zadovoljstvima, zarad čulnih zadovoljstava, jednostavno čulnih zadovoljstava radi. To će ih odvesti na dugi put muke i bola.”
Tako reče Blaženi. Izrekavši to, Tathāgata, učitelj, nastavi:
Raspaljeni materijalnim posedom,
pohlepni, omamljeni čulnim zadovoljstvima,
ne postaju svesni činjenice
da su otišli predaleko —
poput ribe uhvaćene u mrežu.
Kasnije, gorčina ih čeka:
nesreća im je konačan usud.
8. Mallikā sutta – Kraljica Mallikā
Kraj Sāvatthija. Jednom je Pasenadi, kralj Kosale, zajedno sa svojom kraljicom Mallikom bio u gornjoj palati. Onda Pasenadi, kralj Kosale, ovako reče kraljici Malliki: „Ima li bilo koga drugog, Mallikā, ko ti je draži od sebe same?“ [1]
„Veliki kralju, nema nikog drugog ko mi je draži od mene same. A da li ima nekog, veliki kralju, ko je vama draži od sebe samog?“
„Ni ja nemam, Mallikā, nikoga drugog ko mi je draži od mene samog.“
Onda se Pasenadi, kralj Kosale, spusti sa gornje palate, pa ode do Blaženog. Kad je stigao, pozdravi s poštovanjem Blaženog, pa sede sa strane. Sedeći tako sa strane, Pasenadi, kralj Kosale, ovako reče Blaženom:
„Poštovani gospodine, danas sam zajedno sa svojom kraljicom Mallikom bio u gornjoj palati, pa joj ovako rekoh: „Ima li bilo koga drugog, Mallikā, ko ti je draži od sebe same?“
Kad je to čula, kraljica Mallikā mi ovako odgovori: „Veliki kralju, nema nikog drugog ko mi je draži od mene same. A da li ima nekog, veliki kralju, ko je vama draži od sebe samog?“
Kada sam ja to čuo, ovako odgovorih kraljici Malliki: „Ni ja nemam, Mallikā, nikoga drugog ko mi je draži od mene samog.“
Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove nadahnute stihove:
„Prošavši sve četiri strane sveta,
sigurno ne nalazimo ikoga dražeg od nas samih.
Znajući da na isti takav način i drugi sebe vole,
i želeći sebi dobro, nikog drugog ne povređujemo.“
[1] Kralj postavlja ovo pitanje možda u potajnoj nadi da će mu supruga reći kako upravo njega najviše voli, čak više od sebe. Ali se Mallika, ne samo ovom prilikom, pokazala kao iskrena i oštroumna osoba.
Inače, Mallikā je bila siromašna kći glavnog cvećara u Kosali, koju je Pasenadi slučajno sreo posle jednog vojnog poraza. Odmah se zaljubio u nju, oženio je i imenovao za glavnu kraljicu (među svojim ostalim ženama). Prema Komentaru, kralj joj je postao ovo pitanje nadajući se da će mu ona odgovoriti: “Ti si mi draži od same sebe” i onda i ona njega pitati isto, na šta bi on odgovorio kao i ona. Tako bi njihova međusobna ljubav još više ojačala. Ali pošto je bila mudra i obrazovana, Mallikā je odgovorila potpuno iskreno. pa je i kralj morao da odgovori na isti takav način. Dijalog između Pasenadija i Mallike veoma podseća na razgovor koji vode mudrac Yađñavalkya i njegova žena Maitreyi, zabeležen u Brhadāranyaka upanišadi II.4.5 (takođe u IV.5.6): “Nije uistinu suprug drag zbog ljubavi supruga, već je drag zbog ljubavi Duše u suprugu. Nije supruga draga zbog ljubavi supruge, već je draga zbog ljubavi Duše u supruzi.” Može se zamisliti da je budistički razgovor oblikovan prema ovoj upanišadi, ali sa drugačijom porukom. Dok Yađñavalkya afirmiše transcendentno sopstvo, dušu — atman — kojeg “treba videti, čuti, opaziti, razumeti”, Buda izlaže jednu etičku maksimu: pošto svako sebe voli više nego bilo koga drugog, treba da razume da to isto važi i za druge, te se zato prema njima odnosimo sa blagošću i poštovanjem.
9. Yañña sutta — Žrtva
Kraj Sāvatthija. Jednom je prilikom pripremljena velika ceremonija žrtovanja u ime Pasenadija, kralj Kosale. Pet stotina bikova, pet stotina junadi, pet stotina junica, pet stotina koza i pet stotina jarčeva je odvedeno do stuba za žrtvovanje. A njegovi robovi, sluge i radnici, gonjeni kaznama i strahom, vredno su pripremali sve što je potrebno, dok su im se suze lile niz lice. [1]
Onda ujutro, jedan broj monaha se obuče i, uzevši svoju zdelu i gornji ogrtač, otidoše u Sāvatthi u prošenje hrane. Kad su tako prošli Sāvatthijem i vratili se iz prošenja hrane, pošto su jeli, otidoše oni do Blaženog, pokloniše mu se, sedoše sa strane, pa rekoše: “Poštovani gospodine, velika ceremonija žrtovanja se priprema u ime Pasenadija, kralj Kosale. Pet stotina bikova… je odvedeno do stuba za žrtvovanje. A njegovi robovi… vredno pripremaju sve što je potrebno, dok im suze liju niz lice.”
Na to Blaženi. razumevši značenje ovoga, tom prilikom izreče sledeće stihove:
Konska žrtva, ljudska žrtva,
sammāpāsa, vađapeyya, niraggala:
ove velike žrtve, prepune nasilja,
ne donose veliki plod. [2]Veliki mudraci ispravnog ponašanja
ne prisustvuju takvim žrtvama
gde koze, ovde i stoka
različite vrste biva zaklana.Ali kada žrtve lišene nasilja
porodice prinose iz jedne u drugu generaciju, [3]
gde koze, ovce i stoka
različite vrste ne biva zaklana,
veliki mduraci ispravnog ponašanja
prisustvuju takvim žrtvama.Mudar čovek to treba da prinese,
ta žrtva donosi veliki plod.
Jer za onoga ko takve žrtve prinosi
zaista uvek je bolje, a ne gore.
Takva žrtva istinski je golema,
njome su obradovana čak i božanstva
[1] Komentar da je priču koja je u pozadini ovog događaja. Kralj se zaljubio u udatu ženu i planirao je da ubije njezinog muža, kako bi je mogao imati za ženu. I jedne noći, dok ga je mučila nesanica, čuo je neke sablasne glasove za koje nije znao odakle dolaze. Sledećeg dana, kad je zabrinut pitao svog dvorskog savetnika bramana da mu to objasni, sveštenik mu reče da ti glasovi najavljuju njegovu skoru smrt. Moći će da je spreči jedino ako priredi veliki obred prinošenja žrtava božanstvima. Kada je kralj kasnije pitao Budu za iste te glasove, Buda mu reče da su to bili krici preljubnika koji su se kuvali u kotlu u čistilištu.
[2] Komentar objašnjava da su u vreme drevnih kraljeva prve četiri žrtve bile u stvari četiri osnove za dobrobit (sangahavatthu) — davanje, prijatan govor, pomaganje u nevolji i odnošenje prema svakome sa poštovanjem — čime su kraljevi ujedno darivali dobrotom i ovaj svet. No, u vreme vladavine kralja Okkāke, bramani su iznova protumačili osnove za dobrobit (i povećali njihov bro jna pet) tako da se zapravo odnose na krvave žrtve koje uključuju klanje i drugo nasilje.
[3] Reč je o poklanjanju hrane, običaju koji su neki ljudi davno uveli, a on se onda u tim porodicama održao kroz mnogo generacija.
10. Bandhana sutta — Spona
U Sāvatthiju. Jednom je prilikom Pasenadi, kralj Kosale, mnogo ljudi okovao — neke konopcima, druge drvetom, treće lancima. Onda ujutro, jedan broj monaha se obuče i, uzevši svoju zdelu i gornji ogrtač, otidoše u Sāvatthi u prošenje hrane. Kad su tako prošli Sāvatthijem i vratili se iz prošenja hrane, pošto su jeli, otidoše oni do Blaženog, pokloniše mu se, sedoše sa strane, pa rekoše: “Poštovani gospodine, mnogo ljudi okovao Pasenadi, kralj Kosale; neke konopcima, druge drvetom, treće lancima.”
Na to Blaženi. razumevši značenje ovoga, tom prilikom izreče sledeće stihove:
Mudraci kažu da nije čvrsta ona spona
koja je od gvožđa, od drveta ili od konopa,
nego je snažniji zanos za ogrlice i minđuše,
strepnja i briga za žene i decu.Onu sponu nazivaju čvrstom mudraci
koja vuče nadole, nevidljiva, koja teško popušta. [1]
Oni koji nju raskinu, beže od ovoga sveta,
napustivši čežnju za srećom u strastima
[1] Spona vuče nadole (ohārina), ka četiri sveta patnje; nevidljiva je (sithila), zato što za razliku od gvozdene spone, ne ometa naše fizičko kretanje, ali nas drži zarobljene gde god da se krećemo; teško popušta (duppamuñća), jer je možemo raskinuti jedino višim znanjem.