Theravāda budističko društvo

SN LI.15: Uṇṇābhabrahmana sutta

Samyutta nikāya LI.15

Uṇṇābhabrāhmana sutta
Za bramana Uṇṇābhu

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


Ovako sam čuo. Jednom je prilikom poštovani Ānanda boravio u Kosambiju, u Gositinom parku. I tada braman Uṇṇābha otide do blaženog Ānande i pozdravi ga učtivo. Pošto su razmenili prijateljske pozdrave i učtivosti, sede on sa strane. Dok je tako sedeo, reče on poštovanom Ānandi: “Učitelju Ānanda, koji je cilj ovog svetačkog života proživljenog po učenju mudraca Gotame?”

“Bramanu, svetački život proživljen po učenju mudraca Gotame ima za cilj napuštanje želje.”

“Postoji li put, postoji li način da se želja napusti?”

“Da, postoji put, postoji način da se želja napusti.”

“Koji je put, koji je način da se želja napusti?”

“Bramanu, ima slučajeva kada monah razvija svoju moć oplemenjenu koncentracijom zasnovanom na želji i postojanom naporu. On razvija svoju moć oplemenjenu koncentracijom zasnovanom na istrajnosti… koncentracijom zasnovanom na nameri… koncentracijom zasnovanom na uvidu i postojanom naporu. To je, bramanu, put, to je vežba za napuštanje želje.”

“Ako je tako, učitelju Ānanda, onda je to put bez kraja, a ne sa krajem, jer nemoguće je napustiti želju uz pomoć želje.”

“U tom slučaju, bramanu, da te nešto upitam. Odgovori kako misliš da je najprikladnije. Šta misliš, zar nemaš prvo želju, pomislivši: ‘Otići ću do parka’, a onda kada si stigao u park nije li ta pojedinačna želja minula?”

“Da, gospodine.”

“Nisi li prvo bio istrajan u razmišljanju: ‘Otići ću do parka’, a onda kada si stigao u park nije li ta pojedinačna istrajnost minula?”

“Da, gospodine.”

“Nisi li prvo imao nameru u razmišljanju: ‘Otići ću do parka’, a onda kada si stigao u park nije li ta pojedinačna namera minula?”

“Da, gospodine.”

“Nisi li prvo imao [jedan čin] uvida: ‘Otići ću do parka’, a onda kada si stigao u park nije li taj pojedinačan uvid minuo?”

“Da, gospodine.”

Isto je tako sa arahantom čiji su mentalni izlivi strasti okončani, koji je dosegao ispunjenje, obavio zadatak, odložio teret, dostigao istinski cilj, potpuno uništio okove ponovnih rađanja i koji je oslobođen pravim znanjem. Kakvu god da je prvo imao želju za dostizanjem stanja svetosti, posle dostizanja tog stanja ta pojedinačna želja je minula. Koliko god da je prvo bio istrajan u tome da dostigne stanje svetosti, posle dostizanja tog stanja ta pojedinačna istrajnost je minula. Kakvu god da je prvo imao nameru za dostizanjem stanja svetosti, posle dostizanja tog stanja ta pojedinačna namera je minula. Kakav god da je prvo imao uvid u dostizanje stanja svetosti, posle dostizanja tog stanja taj pojedinačan uvid je minuo. Pa šta onda misliš, bramanu? Je li to put bez kraja ili sa krajem?”

U pravu si, učitelju Ānanda. To je put sa krajem, a ne bez kraja. Izvanredno, učitelju Ānanda! Izvanredno! Kao kada bi neko ispravio nešto što je dotle stajalo naglavce ili otkrio skriveno ili pokazao put zalutalome ili uneo svetiljku u tamu tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je učitelj Ānanda objasnio istinu na više načina. Uzimam utočište u učitelju Gotami, Dhammi i monaškoj zajednici. Neka me učitelj Ānanda zapamti kao nezaređenog sledbenika koji, od danas pa do kraja života, pronađe svoje utočište!”