Samyutta nikāya LIV.6
Arittha sutta
Plodovi (2)
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Kraj Sāvatthija. Tu Blaženi ovako reče:
"Monasi, da li razvijate sabranost pažnje na dah?"
Kada to bi rečeno, poštovani Arittha odgovori Blaženom: "Poštovani gospodine, ja razvijam sabranost pažnje na dah."
"Ali na koji način, Arittha, ti razvijaš sabranost pažnje na dah?"
"Napustion sam čulnu želju sa prošlim čulnim zadovoljstvima, poštovani gospodine. Otarasio sam se čulne želje za budućim čulnim zadovoljstvima i do kraja sam odagnao opažaje odbojnosti prema stvarima u sebi i van sebe. Potpuno svestan, ja udišem; potpuno svestan, ja izdišem. Na taj način, poštovani gospodine, ja razvijam sabranost pažnje na dah."
"To jeste sabranost pažnje na dah, Arittha. Ja ne kažem da nije. Ali kako se, do detalja, vežba sabranost pažnje na dah, to saslušaj i dobro zapamti, a ja ću govoriti." [1]
"Da, poštovani gospodine", odgovori poštovani Arittha. A Blaženi ovako reče:
"Kako se to, do detalja, vežba sabranost pažnje na dah? Kada, Arittha, monah ode u šumu, u podnožje drveta ili na pusto mesto i sedne. Ukrštenih nogu i uspravnog tela, on ustali pažnju i sabran udiše, sabran izdiše. Udišući duboko, on zna: 'Udišem duboko', a izdušući duboko, on zna: 'Izdišem duboko'. Udišući plitko, on zna: 'Udišem plitko, a izdušući plitko, on zna: 'Izdišem plitko'. Ovako on sebe vežba: 'Svestan čitavog tela, udisaću'. Ovako on sebe vežba: 'Svestan čitavog tela, izdisaću'. Ovako on sebe vežba: 'Smirujući čitavo telo, udisaću'. Ovako on sebe vežba: 'Smirujući čitavo telo, izdisaću'. [2]
Ovako on sebe vežba: 'Doživljavajući prijatnost, udisaću'; ovako on sebe vežba: 'Doživljavajući prijatnost, izdisaću'. Ovako on sebe vežba: 'Doživljavajući sreću, udisaću'; ovako on sebe vežba: 'Doživljavajući sreću, izdisaću'. Ovako on sebe vežba: 'Doživljavajući mentalne sadržaje, udisaću'; ovako on sebe vežba: 'Doživljavajući mentalne sadržaje, izdisaću'. Ovako on sebe vežba: 'Smirujući mentalne sadržaje, udisaću'; ovako on sebe vežba: 'Smirujućii mentalne sadržaje, izdisaću'. [3]
Ovako on sebe vežba: 'Doživljavajući um, udisaću'; ovako on sebe vežba: 'Doživljavajući um, izdisaću'. Ovako on sebe vežba: 'Radujući um, udisaću'; ovako on sebe vežba: 'Radujući um, izdisaću'. Ovako on sebe vežba: 'Kocentrišući um, udisaću'; ovako on sebe vežba: 'Koncentrišući um, izdisaću'. Ovako on sebe vežba: 'Oslobađajući um, udisaću'; ovako on sebe vežba: 'Oslobađajući um, izdisaću'. [4]
Ovako on sebe vežba: 'Kontemplirajući prolaznost, udisaću'; ovako on sebe vežba: 'Kontemplirajući prolaznost, izdisaću'. Ovako on sebe vežba: 'Kontemplirajući slabljenje žudnje, udisaću'; ovako on sebe vežba: 'Kontemplirajući slabljenje žudnje, izdisaću'. Ovako on sebe vežba: 'Kontemplirajući nestanak, udisaću'; ovako on sebe vežba: 'Kontemplirajući nestanak, izdisaću'. Ovako on sebe vežba: 'Kontemplirajući napuštanje, udisaću'; ovako on sebe vežba: 'Kontemplirajući napuštanje, izdisaću'. [5]
Tako se, Arittha, do detalja vežba sabranost pažnje na dah."
Beleške
[1] Arittha je ovde objasnio kako je on postigao stupanj ne-povratnika, jer on ovde zapravo govori o iskorenjivanju pet nižih okova, ali Buda objašnjava praktikovanje uvida kako bi se dostiglo stanje arahanta. [Natrag]
[2] Visuddhimagga (VIII:171-173) treći korak ove tetrade objašnjava ovako: "Upoznaje, čini jasnim, početak, sredinu i kraj čitavog udaha… čitavog izdaha". Telo (ili telesni sastojak bića (kāyasankhāra), u četvrtom koraku jeste samoudisanje i izdisanje, koje se sve više smiruje i suptilnije kako se i svesnost daha razvija. [Natrag]
[3] Prijatnost (piti) se doživljava kada je meditant ušao u niža dva zadubljenja (jhāna) i kada, ulazeći i izlazeći iz jednog od tih zadubljenja uoči uz pomoć uvida da je ushićenje povezano sa zadubljenjem podložno razaranju i nestajanju. Sreću (sukkha) doživljava kada je ušao u tri niža zadubljenja i kada, ulazeći i izlazeći iz jednog od tih zadubljenja uoči uz pomoć uvida da je sreća povezano sa zadubljenjem podložna razaranju i nestajanju. Mentalni sadržaji (cittasankhāra) jesu osećaj i opažaj, koji se doživljavaju u sva četiri zadubljenja. [Natrag]
[4] "Doživljavajući um" uz pomoć četiri zadubljenja. Um je "obradovan" dostizanjem dva zadubljenja povezana sa prijatnošću ili njihovim razumevanjem, uz pomoć uvida, da su podložni razaranju i nestajanju. "'Kocentrišući um" se odnosi ili na koncentraciju u zadubljenju ili na trenutnu koncentraciju koja se rađa zajedno sa uvidom. "Oslobađajući um" znači osloboditi ga od prepreka i elemenata nižih zadubljenja, tako što ćemo dostići više nivoe koncentracije, jedan za drugim, kao i oslobađanje od iskrivljavanja u okviru kognicije i to uz pomoć znanja stečenog uvidom [Natrag]
[5] "Kontemplirajući prolaznost" (aniććānupassi) jeste kontemplacija svih pet sastojaka bića kao prolaznih, zašto što nastaju, menjaju se i nestaju ili nastanu i istog trentka nestanu. Ova tetrada se u potpunosti odnosi na uvid, za razliku od ostale tri, koje je moguće tumačiti uz pomoć i smirenja i uvida. "'Kontemplirajući slabljenje žudnje" (virāgānupassi) i "kontemplirajući nestanak" (nirodhānupassi) mogu se razumeti kao, sa jedne strane, uvid u momentalno razaranje i nestranak pojava, a sa druge, kao transcendentalni put kojim se ostvaruje nibbāna kao slabljenje žudnje i nestanak mentalnih obrazaca. "'Kontemplirajući napuštanje" (patinissaggānupassi) jeste odustajanje od (pariccāga) ili napuštanje (pahāna) nečistoća u umu i to kroz uvid, zahvaljujući uvidu i ulasku u (pakkhandana) nibbānu dostizanjem Puta. [Natrag]