Samyutta nikāya LVI.11
Dhammaćakkapavattana sutta
Govor o pokretanju točka Učenja
Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Varanasija, u parku jelena u Isipatani. Tada se Blaženi obrati grupi od pet asketa:
“Dve su, monasi, krajnosti u koje onaj ko je otišao u beskućnike ne bi trebalo da zapada. Koje dve? Vezanost za užitke čula, koja je niska, vulgarna, svojstvena prostim ljudima, neplemenita i ne donosi korist, a druga je vezanost za samomučenje, koja je bolna, neplemenita i ne donosi korist. Monasi, obe ove krajnosti izbegavajući, Tathāgata je savršeno razumeo srednji put, koji daje uvid i znanje, koji vodi do smirenja, neposrednog znanja, probuđenja i utrnuća.
A kakav je to, monasi, srednji put što ga je Tathāgata savršeno razumeo, a koji daje uvid i znanje, koji vodi do smirenja, neposrednog znanja, probuđenja i utrnuća? To je Plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravno delovanje, ispravan način života, ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija. To je, monasi, srednji put što ga je Tathāgata savršeno razumeo, a koji daje uvid i znanje, koji vodi do smirenja, neposrednog znanja, probuđenja i utrnuća.
A ovo je, monasi, plemenita istina o patnji: rođenje je patnja, starost je patnja, bolest je patnja, smrt je patnja, biti sa onim što nam je mrsko jeste patnja, biti razdvojen od onoga što nam je drago jeste patnja, ne dobiti ono što želimo jeste patnja. Ukratko, pet sastojaka bića podložnih prianjanju jesu patnja.
A ovo je, monasi, plemenita istina o izvoru patnje: to je ona žudnja koja vodi do novog rođenja, što združena sa ushićenjem i strašću, uvek nalazi novo uživanje, sad tu, sad tamo — dakle, to je žudnja za čulnim užicima, žudnja za postojanjem i žudnja za nepostojanjem.
A ovo je, monasi, plemenita istina o prestanku patnje: to je potpuno iščezavanje i iskorenjivanje upravo te žudnje, odustajanje od nje i odbacivanje, oslobađanje i okretanje od nje.
A ovo je, monasi, plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje: to je upravo onaj Plemeniti osmostruki put sačinjen od ispravnog razumevanja, ispravne namere, ispravnog govora, ispravnog delovanja, ispravnog načina života, ispravnog napora, ispravne svesnosti i ispravne koncentracije.
“Ovo je plemenita istina o patnji”: takva se, monasi, u meni javila vizija, javilo znanje, mudrost i uvid, javila svetlost u vezi sa stvarima koje do tada niko nije čuo.
“Ovu plemeniti istinu o patnji treba u potpunosti razumeti”: takva se, monasi, u meni javila vizija, javilo znanje, mudrost i uvid, javila svetlost u vezi sa stvarima koje do tada niko nije čuo.
“Ova plemenita istina o patnji u potpunosti je shvaćena”: takva se, monasi, u meni javila vizija, javilo znanje, mudrost i uvid, javila svetlost u vezi sa stvarima koje do tada niko nije čuo.
“Ovo je plemenita istina o nastanku patnje”: takva se, monasi, u meni javila vizija, javilo znanje, mudrost i uvid, javila svetlost u vezi sa stvarima koje do tada niko nije čuo.
“Ovu plemenitu istinu o nastanku patnje treba napustiti “: takva se, monasi, u meni javila vizija, javilo znanje, mudrost i uvid, javila svetlost u vezi sa stvarima koje do tada niko nije čuo.
“Ova plemenita istina o nastanku patnje je napuštena”: takva se, monasi, u meni javila vizija, javilo znanje, mudrost i uvid, javila svetlost u vezi sa stvarima koje do tada niko nije čuo.
“Ovo je plemenita istina o prestanku patnje”: takva se, monasi, u meni javila vizija, javilo znanje, mudrost i uvid, javila svetlost u vezi sa stvarima koje do tada niko nije čuo.
“Ovu plemenitu istinu o prestanku patnje treba ostvariti “: takva se, monasi, u meni javila vizija, javilo znanje, mudrost i uvid, javila svetlost u vezi sa stvarima koje do tada niko nije čuo.
“Ova plemenita istina o prestanku patnje je ostvarena”: takva se, monasi, u meni javila vizija, javilo znanje, mudrost i uvid, javila svetlost u vezi sa stvarima koje do tada niko nije čuo.
“Ovo je plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje”: takva se, monasi, u meni javila vizija, javilo znanje, mudrost i uvid, javila svetlost u vezi sa stvarima koje do tada niko nije čuo.
“Tu plemenitu istinu o putu koji vodi do prestanka patnje treba razvijati”: takva se, monasi, u meni javila vizija, javilo znanje, mudrost i uvid, javila svetlost u vezi sa stvarima koje do tada niko nije čuo.
“Ta plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje je razvijena”: takva se, monasi, u meni javila vizija, javilo znanje, mudrost i uvid, javila svetlost u vezi sa stvarima koje do tada niko nije čuo.
I sve dok, monasi, to moje znanje i vizija ove četiri plemenite istine kakve zaista jesu, sa svoje tri faze i dvanaest vidova, nisu bili na takav način potpuno pročišćeni, nisam tvrdio da sam se probudio za nenadmašno savršeno prosvetljenje u ovome svetu, sa njegovim božanstvima, sa Marom i Brahmom, u ovom pokolenju sa njegovim asketama i brahmanima, sa vladarima i ljudima. Ali kada su moje znanje i vizija ove četiri plemenite istine kakve zaista jesu, sa svoje tri faze i dvanaest vidova, bili na takav način potpuno pročišćeni, tada sam ustvrdio da sam se probudio za nenadmašno savršeno prosvetljenje u ovome svetu, sa njegovim božanstvima, sa Marom i Brahmom, u ovom pokolenju sa njegovim asketama i brahmanima, njegovim vladarima i ljudima. Znanje i vizija javiše se u meni: “Nepokolebljivo je oslobođenje moga uma. Ovo je moje poslednje rođenje. Nema više preporađanja.”
Tako reče Blaženi. Zadovoljni, petorica asketa se obradovaše rečima Blaženog. I dok je govor još bio u toku, u poštovanom Kondanji javila se nezamućena, jasna vizija istine: “Sve što je podložno nastanku, podložno je i nestanku.”
I kada Blaženi pokrenu točak Učenja, među božanstvima na zemlji pronese se glas: “Kraj Varanasija, u parku jelena u Isipatani, Blaženi pokrenu nenadmašni točak Učenja, a kojeg ne može zaustaviti nijedan asketa, ni brahman, ni božanstvo, ni Mara, ni Brahma, niti bilo ko na ovom svetu.” Čuvši božanstva zemlje kako ovo uzvikuju, božanstva sveta četiri velika kralja takođe uzviknuše: “Kraj Varanasija… taj nenadmašni točak Učenja ne može zaustaviti nijedan asketa, ni brahman, ni božanstvo, ni Mara, ni Brahma, niti bilo ko na ovom svetu.” Čuvši božanstva sveta četiri velika kralja kako ovo uzvikuju, Tavatimsa božanstva … Jama božanstva… Tusita božanstva… Nimanarati božanstva… Paranimitavasavati božanstva… božanstva u Brahminoj pratnji uzviknuše: “Kraj Varanasija, u parku jelena u Isipatani, Blaženi pokrenu nenadmašni točak Učenja, a kojeg ne može zaustaviti nijedan asketa, ni brahman, ni božanstvo, ni Mara, ni Brahma, niti bilo ko na ovom svetu.”
Tako se u tom trenutku, odjednom, uzvik razleže sve do Brahminog sveta. I taj kosmos od deset hiljada svetova poče da podrhtava, da se trese i giba, dok ga je nemerljivo blistava svetlost preplavlla, nadmašujući čak i sjaj bogova.
A onda Blaženi izreče ove nadahnute reči: “Kondanja je zaista razumeo! Kondanja je zaista razumeo!” I tako poštovani Kondanja zadobi ime Anja-Kondanja — Kondanja koji je razumeo.