Samyutta nikāya LVI.48

Dutiya ćhiggala sutta
Obruč (2)

Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 

---

"Monasi, zamislite da je ova velika zemlja sasvim prekrivena vodom i da neki čovek u nju baci obruč da pluta. Vetar sa istoka gura taj obruč ka zapadu, a vetar sa zapada ga gura ka istoku. Vetar sa severa ga gura ka jugu, a vetar sa juga ga gura ka severu. I zamislite da u toj vodi živi morska kornjača slepa na jedno oko, koja svakih sto godina izranja na površinu. Sada, šta mislite, monasi, da li bi kornjača slepa na jedno oko, koja svakih sto godina izranja na površinu tog okeana, uspela da proturi glavu kroz taj obruč?"

"Bila bi to slučajnost, poštovani gospodine, da kornjača slepa na jedno oko, koja svakih sto godina izranja na površinu, uspe da proturi glavu kroz taj obruč."

"Isto tako slučajnost je [1] da se neko rodi u ljudskom obliku; slučajnost je da se Tathāgata, Arahant, Potpuno probuđeni, pojavi u ovome svetu; slučajnost da učenje i praksa koje izlaže Tathāgata zablistaju u ovom svetu.

Pa ipak, monasi, vi ste u tom ljudskom obliku; Tathāgata, Arahant, Poptuno probuđeni se pojavio u ovome svetu; učenje i disciplina koje izlaže Tathāgata zablistali su u ovom svetu

Zbog toga, monasi, treba uložiti napor da se razume: 'Ovo je patnja'; treba uložiti napor da se razume: 'Ovo je nastanak patnje'; treba uložiti napor da se razume: 'Ovo je prestanak patnje'; treba uložiti napor da se razume: 'Ovo je put koji vodi do prestanka patnje'."

---

Beleška

[1] Ove reči treba shvatiti pre retorički, nego filozofski. Na doktrinarnom planu, sva tri događaja koja se pominju događaju se u skladu sa tačno određenim uzrocima i stanjima, a ne pukim slučajem. [Natrag]