Samyutta nikāya 5:1-10
Bhikkhuni samyutta
Monahinje
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
5:1 Āḷāvika sutta – Monahinja Āḷāvika
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio u Sāvatthiju, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika.
Tada, ujutru, bhikkhuni Āḷāvika se obuče i, uzevši posudu za hranu i ogrtač, ode u Sāvatthi u prošnju hrane. Pošto je prošla Sāvatthi i vratila se iz prošnje, pošto je jela, otide do Slepčevog gaja, tragajući za osamom.
Tada Māra, Zli, želeći da u bhikkhuni Āḷāviki izazove strah, uznemirenost i jezu, želeći da je otera iz osame, priđe joj i obrati joj se ovim stihovima:
“Nema bekstva iz ovog sveta,
Pa zašto onda sediš tu u osami?
Uživaj u radostima čulnih zadovoljstava:
Nemoj posle da se kaješ!”
Tada se bhikkhuni Āḷāvika javi misao: “Ko je izgovorio ove stihove — ljudsko ili neljudsko biće?” Onda pomisli: “To je zli Māra, koji ih izgovori želeći da u meni izazove strah, uznemirenost i jezu, želeci da me otera iz osame.”
Tako bhikkhuni Āḷāvika, shvativši “Ovo je Mara, Zli”, odgovori mu stihovima:
“Postoji bekstvo iz ovog sveta
Koje dobro uočih svojom mudrošću.
O zli, kralju nepažljivih,
Ti ne poznaješ to stanje.Čulna zadovoljstva su poput dželatove sekire;
Sastojci, njegov veliki panj.
Ono što nazivaš čulnom radošću
Za mene je postalo ne-radost.”
Tada Māra, Zli, — tužan i potišten zbog misli: “Bhikkhuni Āḷāvika me prepozna” — nesta u trenu.
5:2 Soma sutta – Monahinja Soma
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio u Sāvatthiju, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika.
Tada, ujutru, bhikkhuni Soma se obuče i, uzevši posudu za hranu i ogrtač, ode u Sāvatthi u prošnju hrane. Pošto je prošla Sāvatthi i vratila se iz prošnje, pošto je jela, otide do Slepčevog gaja, da tamo provede ostatak dana. Zašavši u Slepčev gaj, sede u podnožje jednoga drveta, da tu provede ostatak dana.
Tada zli Mara, želeci da u bhikkhuni Somi izazove strah, uznemirenost i jezu, želeći da joj pokvari koncentraciju, priđe joj i obrati joj se ovim stihovima:
“Teško je postići ono stanje
Kojem teže mudraci,
Ne može ga postići žena
Sa to malo njezine pameti.”
Tada se bhikkhuni Somi javi misao: “Ko je izgovorio ove stihove — ljudsko ili neljudsko biće?” Onda pomisli: “To je zli Mara, koji ih izgovori želeći da u meni izazove strah, uznemirenost i jezu, želeci da mi pokvari koncentraciju.”
Tako bhikkhuni Soma, shvativši “Ovo je zli Mara”, odgovori mu stihovima:
“Šta znači je li neko žensko ili muško
Kada je um dobro skoncentrisan,
Kada znanje postojano pritiče
Dok direktno posmatramo dhammu.Onome koga muči misao,
‘ja sam žensko’ ili ‘Ja sam muško’
Ili ‘Ja sam ovo ili ono’ —
Taj samo zlog Maru priziva.”
Tada zli Mara — tužan i potišten zbog misli: “Bhikkhuni Soma me prepozna” — nesta u trenu.
5:3 Kisāgotami sutta – Monahinja Kisāgotami
Kraj Sāvatthija. Tada, ujutru, bhikkhuni Kisāgotamī se obuče i, uzevši posudu za hranu i ogrtač, ode u Sāvatthi da prosi hranu. Pošto je prošla Sāvatthi i vratila se iz prošnje, pošto je jela, otide do Tamne šume, da tamo provede ostatak dana. Zašavši u Tamnu šumu, sede u podnožje jednoga drveta, da tu provede ostatak dana.
Tada zli Māra, želeći da u bhikkhuni Kisagotami izazove strah, uznemirenost i jezu, želeći da joj pokvari koncentraciju, priđe joj i obrati joj se ovim stihovima:
“Kako da sediš tu sama, lica suzama oblivenog,
K’o majka kojoj je umrlo čedo?
Zašavši u ovu šumu mračnu,
Tražiš li ti to krišom muškarca za sebe?”
Tada se bhikkhuni Kisagotami javi misao: “Ko je izgovorio ove stihove — ljudsko ili neljudsko biće?” I pomisli: “To je zli Māra, koji ih izgovori u želji da u meni izazove strah, uznemirenost i jezu, u želji da mi pokvari koncentraciju.”
Onda bhikkhuni Kisagotami, shvativši “Ovo je zli Māra”, odgovori ovim stihovima:
“Smrti sinova mojih daleko su za mnom,
a i traganje za muškarcem je okončano.
Ne tugujem, niti plačem,
a ni tebe se ne plašim, prijatelju.Ushićenje svim i svačim presahlo je,
Mrak gusti razvejan je.
Pobedivši armiju smrti,
živim lišena svake nečistoće.”
Tada zli Māra — tužan i potišten zbog misli: “Bhikkhuni Kisagotami me prepozna” — nesta u trenu.
5:4 Viđaya sutta – Monahinja Viđaya
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio u Sāvatthiju, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika.
Tada, ujutru, bhikkhuni Viđaya se obuče i, uzevši posudu za hranu i ogrtač, ode u Sāvatthi u prošnju hrane. Pošto je prošla Sāvatthi i vratila se iz prošnje, pošto je jela, otide do Slepčevog gaja, da tamo provede ostatak dana. Zašavši u Slepčev gaj, sede u podnožje jednoga drveta, da tu provede ostatak dana.
Tada zli Mara, želeći da u bhikkhuni Viđayi izazove strah, uznemirenost i jezu, želeći da joj pokvari koncentraciju, priđe joj i obrati joj se ovim stihovima:
“Tako si mlada i lepa,
A i ja sam u cvetu mladosti.
Hajde, damo plemenita, uživajmo
u plesu i muzici pet instrumenata.”
Tada se bhikkhuni Viđayi javi misao: “Ko je izgovorio ove stihove — ljudsko ili neljudsko biće?” Onda pomisli: “To je zli Mara, koji ih izgovori želeći da u meni izazove strah, uznemirenost i jezu, želeći da mi pokvari koncentraciju.”
Tako bhikkhuni Viđaya, shvativši “Ovo je zli Mara”, odgovori mu stihovima:
“Oblike i zvukove, ukuse i mirise,
Opipljive predmete koji ushićuju um:
Sve ti ih rado vraćam,
Jer ja ih, o Mara, više ne trebam.Zgađena sam i postiđena
Ovim gnjilim telom,
Podložnim propadanju, krhkom:
Iščupah koren čulne želje.Kao za ona bića koja maju oblik,
I ona što borave u bezobličnom,
I ona što dostigoše utrnuće:
Za sve njih je gusta tama razvejana.”
Tada zli Mara — tužan i potišten zbog misli: “Bhikkhuni Viđaya me prepozna” — nesta u trenu.
5:5 Uppalavaṇṇa sutta – Monahinja Uppalavaṇṇa
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio u Sāvatthiju, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika.
Tada, ujutru, bhikkhuni Upalavana se obuče i, uzevši posudu za hranu i ogrtač, ode u Sāvatthi u prošnju hrane. Pošto je prošla Sāvatthi i vratila se iz prošnje, pošto je jela, otide do Slepčevog gaja, da tamo provede ostatak dana. Zašavši u Slepčev gaj, stade u podnožje sala drveta u punom cvatu
Tada zli Mara, želeći da u bhikkhuni Upalavani izazove strah, uznemirenost i jezu, želeći da joj pokvari koncentraciju, priđe joj i obrati joj se ovim stihovima:
“Došavši do sala drveta sa krunom od cvetova,
Stojiš u njegovom podnožju sasvim sama, bhikkhuni.
Nikoga nema ko bi mogao da nadmaši tvoju lepotu:
Luda devojko, zar se ne plašiš razbojnika?”
Tada se bhikkhuni Upalavani javi misao: “Ko je izgovorio ove stihove — ljudsko ili neljudsko biće?” Onda pomisli: “To je zli Mara, koji ih izgovori želeći da u meni izazove strah, uznemirenost i jezu, želeći da mi pokvari koncentraciju.”
Tako bhikkhuni Upalavana, shvativši “Ovo je zli Mara”, odgovori mu stihovima:
“Iako sto hiljada razbojnika
Takvih poput tebe može ovamo doći,
Sasvim sam mirna, ne osećam strah,
Čak i ovako sama, Mara, ja te se ne plašim.Mogu da nestanem
Ili mogu da ti uđem u stomak.
Mogu da ti stanem na sred nosa
Ipak me ne možeš videti ni na čas.Ja sam gospodar svoga uma,
Temelje snage do kraja razvih;
Oslobođena svake vrste okova,
Ja te se nimalo ne plašim, prijatelju moj.”
Tada zli Mara — tužan i potišten zbog misli: “Bhikkhuni Upalavana me prepozna” — nesta u trenu.
5:6 Ćālā sutta – Monahinja Ćālā
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio u Sāvatthiju, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika.
Tada, ujutru, bhikkhuni Ćala se obuče i, uzevši posudu za hranu i ogrtač, ode u Sāvatthi u prošnju hrane. Pošto je prošla Sāvatthi i vratila se iz prošnje, pošto je jela, otide do Slepčevog gaja, da tamo provede ostatak dana. Zašavši u Slepčev gaj, sede u podnožje jednoga drveta, da tu provede ostatak dana.
Tada zli Mara priđe bhikkhuni Ćali i reče joj: “Šta ti ne odobravaš, bhikkhuni?”
“Ne odobravam, rođenje, prijatelju.”
“Zašto ne odobravaš rođenje?
Jednom rođeni, uživamo u čulnim zadovoljstvima.
Ko te je ubedio u to:
‘Bhikkhuni, ne odobravaj rođenje’?”“Za onoga ko je rođen predstoji smrt;
Jednom rođeni, nailazimo na patnje —
Vezanost, ubistvo, nesreća —
Otuda ne treba da odobravamo rođenje.Buda je podučavao Dhammi,
Nadilaženju rođenja;
Da bih se oslobodila svake patnje
učvrsti me on u istini.Jer ona bića što žive u svetu oblika,
I oni što su u svetu beu oblika —
ne razumevajući utrnuće,
Putuju, uvek iznova, iz života u život.”
Tada zli Mara — tužan i potišten zbog misli: “Bhikkhuni Ćala me prepozna” — nesta u trenu.
5:7 Upaćālā sutta – Monahinja Upaćālā
Kraj Sāvatthija. Ujutru, bhikkhuni Upaćala se obuče i, uzevši posudu za hranu i ogrtač, ode u Sāvatthi u prošnju hrane. Pošto je prošla Sāvatthi i vratila se iz prošnje, pošto je jela, otide do Slepčevog gaja, da tamo provede ostatak dana. Zašavši u Slepčev gaj, sede u podnožje jednoga drveta, da tu provede ostatak dana.
Tada zli Mara priđe bhikkhuni Upaćali i reče joj: “Gde bi želela das se ponovo rodiš, bhikkhuni?”
“Uopšte ne želim da se ponovo rodim, prijatelju.”
“Postoje bogovi Tavatimsa i Jama sveta,
I boginje Tusita sveta,
Bogovi što uživaju u stvaranju,
I bogovi koji upravljaju.
Usmeri svoj um tamo
I doživećeš blaženstvo.”“Postoje bogovi Tavatimsa i Jama sveta,
I boginje Tusita sveta,
Bogovi što uživaju u stvaranju,
I bogovi koji upravljaju..
Ali oni su još uvek okovani čulima,
Ponovo padaju u vlast Mare.Čitav svet je u plamenu,
Čitav svet gori,
Čitavim svetom plamenovi ližu,
Čitav svet podrhtava.Tamo gde ne podrhtava i ne plamti,
Tamo gde svetovnjaci kročiti ne mogu,
Tamo gde nema mesta za Maru:
Tek tamo um moj ushićen biva.”
Tada zli Mara – tužan i potišten zbog misli: “Bhikkhuni Upaćala me prepozna” – nesta u trenu.
5:8 Sīsupaćālā sutta – Monahinja Sīsupaćālā
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio u Sāvatthiju, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika.
Tada, ujutru, bhikkhuni Sisupaćala se obuče i, uzevši posudu za hranu i ogrtač, ode u Sāvatthi u prošnju hrane. Pošto je prošla Sāvatthi i vratila se iz prošnje, pošto je jela, otide do Slepčevog gaja, da tamo provede ostatak dana. Zašavši u Slepčev gaj, sede u podnožje jednoga drveta, da tu provede ostatak dana.
Tada zli Mara priđe bhikkhuni Sisupaćali i reče joj: “Koju veru ti opravdavaš, bhikkhuni?”
“Ne opravdavam nijednu veru, prijatelju.”
“U ime čega obrijala si glavu?
Izgledaš kao asketa,
A ipak ne opravdavaš nijednu veru,
Pa zašto onda lutaš kao da si zbunjena?”“Ovde svi sledbenici vera
Veruju u različita mišljenja.
Ja ne odobravam njihova učenja;
Jer nisu upućeni u Dhammu.Ali postoji izdanak plemena Sakya,
Prosvetljeni, bez premca,
Pobednik nad pobednicima, Maru je porazio,
Koji je neporažen ostao.Svuda slobodan i nevezan,
Sa vizijom kojom sagledava sve,
Koji je došao na kraj svoje kamme,
Bez želje da bilo šta poseduje:
Taj Blaženi moj je učitelj;
Njegovo učenje ja odobravam.”
Tada zli Mara — tužan i potišten zbog misli: “Bhikkhuni Sisupaćala me prepozna” — nesta u trenu.
5:9 Selā sutta – Monahinja Selā
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio u Sāvatthiju, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika.
Tada, ujutru, bhikkhuni Sela se obuče i, uzevši posudu za hranu i ogrtač, ode u Sāvatthi u prošnju hrane. Pošto je prošla Sāvatthi i vratila se iz prošnje, pošto je jela, otide do Slepčevog gaja, da tamo provede ostatak dana. Zašavši u Slepčev gaj, sede u podnožje jednoga drveta, da tu provede ostatak dana.
Tada zli Mara, želeći da u bhikkhuni Seli izazove strah, uznemirenost i jezu, želeći da joj pokvari koncentraciju, priđe joj i obrati joj se ovim stihovima:
“Ko je stvorio ovu lutku?
Gde je njezin tvorac?
Gde ova lutka nastaje?
I gde ona nestaje?”
Tada se bhikkhuni Seli javi misao: “Ko je izgovorio ove stihove — ljudsko ili neljudsko biće?” Onda pomisli: “To je zli Mara, koji ih izgovori želeći da u meni izazove strah, uznemirenost i jezu, želeći da mi pokvari koncentraciju.”
Tada bhikkhuni Sela, shvativši, “Ovo je zli Mara”, odgovori mu u stihovima:
“Ova lutka nije načinila samu sebe,
Niti je ovu patnju napravio neko drugi.
Ona zavisi od svoga uzroka,
Kad taj uzrok nestane, tada će i ona nestati.Kao što semenu bačenom na polje
Rast zavisi od dva uslova:
Potrebna mu je iz tla hrana
I redovno snabdevanje vlagom.Isto tako ovi sastojci i elementi,
I ovih šest osnova za kontakt čula,
Oni zavise od svoga uzroka;
Kad taj uzrok nestane, tada će i one nestati.”
Tada zli Mara — tužan i potišten zbog misli: “Bhikkhuni Sela me prepozna” — nesta u trenu.
5:10 Vađirā sutta – Monahinja Vađirā
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio u Sāvatthiju, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika.
Tada, ujutru, bhikkhuni Vađira se obuče i, uzevši posudu za hranu i ogrtač, ode u Sāvatthi u prošnju hrane. Pošto je prošla Sāvatthi i vratila se iz prošnje, pošto je jela, otide do Slepčevog gaja, da tamo provede ostatak dana. Zašavši u Slepčev gaj, sede u podnožje jednoga drveta, da tu provede ostatak dana.
Tada zli Mara, želeći da u bhikkhuni Vađiri izazove strah, uznemirenost i jezu, želeći da joj pokvari koncentraciju, priđe joj i obrati joj se ovim stihovima:
“Ko je tvorac ovoga bića?
Gde li je tvorac ovoga bića?
Gde je ovo biće nastalo?
Gde ovo biće nestaje?”
Tada se bhikkhuni Vađiri javi misao: “Ko je izgovorio ove stihove — ljudsko ili neljudsko biće?” Onda pomisli: “To je zli Mara, koji ih izgovori želeći da u meni izazove strah, uznemirenost i jezu, želeći da mi pokvari koncentraciju.”
Tako bhikkhuni Vađira, shvativši “Ovo je zli Mara”, odgovori mu stihovima:
“Otkud sad da govoriš o ’biću’?
Mara, jesi li u to čvrsto ubeđen?
Ovo je samo hrpa raznih sastojaka:
Nigde tu biće naći nećeš.Baš kao što se za sklop delova,
Koristi reč ‘kočija’,
Tako, kada postoje sastojci,
Po dogovoru nazivamo ih ’bićem’.Samo ta patnja nastaje,
Patnja što diže se i pada k’o plima.
Ništa drugo sem patnje ne nastaje,
Ništa drugo sem patnje ovde ne nestaje.”
Tada zli Mara — tužan i potišten zbog misli: “Bhikkhuni Vađira me prepozna” — nesta u trenu.