Sutta nipāta 7:1-10
Arahanta vagga
Arahanti
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
7:1 Dhanañđānī sutta – Brahmanka Dhanañđānī
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi živeo kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice. Tu je bila i žena nekog bramana iz klana Bharadvađa, bramanka po imenu Dhanañđani, koja je imala puno poverenje u Budu, Dhammu i Sanghu. [1] I tako, dok je bramanka Dhanañđani jednom posluživala obrok, zapela je i [povrativši ravnotežu] izgovorila tri puta ove uzvišene reči: “Poštovanje Blaženom, plemenitom, potpuno probuđenome! Poštovanje Blaženom, plemenitom, potpuno probuđenome! Poštovanje Blaženom, plemenitom, potpuno probuđenome!” [2]
Kada to bi izrečeno, braman iz Bharadvađa klana joj reče: “Iz čista mira ova bedna žena blebeće pohvalu onom ćelavom probisvetu! E sad ćeš bednice jedna videti kako ću da opovrgnem učenje tog tvog učitelja.”
“Bramanu, ne vidim bilo koga na ovome svetu, sa njegovim… ko bi opovrgao učenje Budnoga, arahanta, potpuno probuđenoga. Ali, idi ti bramanu. Kad budeš tamo, razumećeš šta govorim.”
Na to braman iz Bharadvađa klana, besan i kivan, otide do Blaženog i pozdravi se sa njim. Pošto su razmenili prijateljske pozdrave i učtivo porazgovarali, sede on sa strane. Dok je tako sedeo sa strane, braman se ovako obrati Blaženom u stihovima:
“Šta to kad ubijemo, spavamo mirno?
Šta to kad ubijemo, ne žalimo?
Koja je to jedna stvar, Gotamo,
čije ubijanje ti opravdavaš?” [3]
[Blaženi:]
“Kad bes ubijemo, spavamo mirno.
Kad bes ubijemo, ne žalimo.
Ubijanje besa, o bramanu,
sa njegovim otrovnim korenom i slatkim vrhom:
to je ubijanje koje plemeniti hvale,
jer kada ga ubijemo, ne žalimo.”
Kad ovo bi izrečeno, braman iz Bharadvađa klana reče Blaženome: ” Odlično, poštovani Gotamo! Odlično, poštovni Gotamo! Baš kao kad bi neko ispravio nešto što je do tada stajalo naglavce, otkrio nešto što je bilo skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je poštovani Gotama — na više različitih načina — razjasnio Dhammu. Uzimam poštovanog Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Želeo bih da u prisustvu Blaženog postanem iskušenik, a potom primim i potpuno zaređenje.”
Tako u prisustvu Blaženog braman Bhāradvāđa postade iskušenik, a potom primi i potpuno zaređenje. Živeći u osami, u miru, pažljiv, marljiv, odlučan, zaista ne zadugo, braman Bhāradvāđa razumede, iskusi i dostiže najveće savršenstvo plemenitog života, zbog kojeg sinovi uglednih porodica napuštaju dom i odlaze u beskućnike. “Preporađanja su okončana, proživljen svetački život, učinjeno ono što je trebalo učiniti i ne preostade ničeg više da se uradi na ovome svetu”, tako je znao. I Bhāradvāđa postade jedan od arahanta.
Beleške (Bhikkhu Bodhi)
[1] Ova priča se nalazi i u komentaru za Dhammapadu, uz strofu 399. Komentar za SN: Dhanañđani klan uživao je reputaciju najuglednijeg bramanskog klana. Verovali su da, dok su drugi bramani rođeni od usta Braminih, oni sami nastali od vrha njegove glave. Žena koja s eovd epominje bila je plemenita učenica, ušla je u tok, ali je njezin muž bio uporno protiv Budinog učenja i kad god bi ona govorila u pohvalu trostrukog dragulja, zapušio bi uši.
[2] Komentar za SN: Braman je pozvao pet stotina drugih bramana na gozbu. Dan ranije zatražio je od žene da ga ne sramoti hvaleći Budu pred zvanicama. Kada se saplela o gomilu drva spremnog za loženje, dok je služila hranu bramanima, klekla je i odala poštoanje Budi. Šokirani ovim, bramani osuše paljbu na njezinog muža i odoše ni ne završivši obrok.
[3] Komentar za SN: Braman je svoje pitanje ovako formulisao, u skladu sa planom: „Ako kaže: ’Odobravam takvo i takvo ubijanje’, tada ću ga nazvati ubicom i dovesti u pitanje njegov status askete. Ali ako kaže da ne odobrava bilo kakvo ubijanje, tada ću odgovoriti: ’To znači da ne želiš ubijanje požude itd. Pa zašto onda lutaš unaokolo kao asketa?’ Tako će asketa Gotama biti ulovljen ovom udicom, nesposoban ni da je proguta, niti da je ispljune.“ Gotamu je pozdravio prijateljski, kako bi sakrio svoj bes.
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio u Rāđagahi, u Bambusovom gaju, u skloništu za veverice. Tada braman Akkosaka (“Uvredljivac”) Bharadvađa doču da je jedan braman iz roda Bharadvađa otišao u beskućnike u prisustvu Blaženoga. Ljut i nezadovoljan, on ode do Blaženog i, stigavši, poče da ga vređa i psuje prostim, teškim rečima.
Kada to bi izrečeno, Blaženi mu se obrati: “Kaži mi , bramane, da li ti prijatelji i drugovi, rođaci i saplemenici ponekad dolaze u goste?”
“Da, učitelju Gotamo, ponekad mi prijatelji i drugovi, rođaci i saplemenici dolaze u goste.”
“I još mi kaži, da li ih ponudiš glavnim jelom i raznim prilozima, kao i poslasticama?”
“Da, ponekad ih ponudim glavnim jelom i raznim prilozima, kao i poslasticama.”
“I ako se oni njima ne posluže, kome onda ta hrana ostaje?”
“Pa, ako se ne posluže, učitelju Gotamo, sva ta hrana ostaje meni.”
“Isto tako, bramanu, to čime si vređao mene koji ne vređam, to čime si se izrugivao meni koji se ne izrugujem, to čime si grdio mene koji ne grdim: ničim od toga neću se poslužiti. Sve to ostaje tebi, bramanu. Sve to ostaje tebi.
Za svakog ko god uzvraća uvredom onome ko ga vređa, uzvraća izrugivanjem onome ko mu se izruguje, uzvraća grdnjom onome ko ga grdi, kaže se da jede zajedno, da je u društvu sa tom osobom. Ali ja niti jedem sa tobom, niti sam u društvu sa tobom, bramanu. Sve to ostaje tebi. Sve to ostaje tebi.”
“Kralj zajedno sa svojim dvorom zna ovo o učitelju Gotami – “Asketa Gotama je arahant” – a ipak se učitelj Gotama ljuti!”[1]
[Blaženi:]
Kako može biti ljutnje u onom ko je ljutnje oslobođen,
u onome ko je ukroćen i ko u čestitosti živi,
u onome ko je ispravnim razumevanjem oslobođen,
u Smirenome koji u miru živi?Onaj ko ljutitom čoveku uzvraća ljutnjom,
na taj način stvari pogoršava i za sebe.
A ko ljutitom čoveku ne uzvraća ljutnom,
pobednik je u bici u kojoj se teško pobeđuje.Takav postupa za dobrobit obojice –
sopstvenu, kao i onoga drugoga –
jer kada vidi da suparnik mu je srdit,
sa svesnošću održava mir u sebi.Kada tako izlečenje postigne za obojicu –
sopstvenu, kao i onoga drugoga –
oni koji ga zbog toga budalom smatraju,
zaista ništa o Dhammi ne znaju.
Kada ovo bi izrečeno, braman Akkosaka Bharadvađa reče Blaženom: “Izvanredno, poštovani gospodine! Izvanredno! Baš kao da je neko postavio kako treba nešto što je bilo okrenuto naglavce, otkrio nešto što je bilo skriveno, pokazao put onome ko se izgubio ili upalio svetiljku u mraku tako da oni što imaju oči mogu da vide, isto tako je Blaženi – na više načina – učinio dhammu jasnom. Uzimam Blaženog kao utočište, dhammu i monašku zajednicu. Neka me učitelj Gotama prihvati kao monaha, neka me primi u monašku zajednicu.”
Tada braman Akkosaka Bharadvađa primi zaređenje u prisustvu Blaženog. I nedugo posle zaređenja – boraveći u osami, sam, pažljiv, marljiv i odlučan – dostiže i ostade na cilju svetačkog života, zbog kojeg mnogi plemenitog roda odlaze u beskućnike, znajući i shvatajući ovde i sada. Tako je i on znao: “Nema više preporađanja, proživljen je svetački život, zadatak je obavljen. Nema ničeg više da se učini.” I tako poštovani Bharadvađa postade još jedan od arahanta
Beleška
[1] Akkosaka misli da ga Buda vređa – i da je zato ljut – iako Buda samo iznosi činjenicu koja je u skladu sa zakonom kamme.
7:3 Asurindaka sutta
7:4 Bilaṅgika sutta
7:5 Ahiṃsaka sutta
7:6 Đaṭā sutta – Čvor
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio u Sāvatthiju. I tada braman Đata (“Čvor”) Bharadvađa otide do Blaženog i, stigavši, razmeni učtive pozdrave sa njim. Pošto su razmenili prijateljske pozdrave i učtivosti, sede on sa strane. Dok je tako sedeo obrati se on Blaženom stihovima:
Čvor iznutra,
čvor spolja,
ljudi su svezani
u čvor.
Gotama, pitam te ovo:
ko može taj čvor razvezati?
[Blaženi:]
Onaj ko je ustaljen u vrlini,
razborit,
ko razvija uvid i svoj um,
monah marljiv, pronicljiv:
on može taj čvor razvezati.Oni čiji su strast,
odbojnost,
i neznanje
nestali,
Arahanti, čije su nečistoće nestale:
za njih je taj čvor razvezan.Kada ime i lik,
zajedno sa opažanjem
kontakta i oblika,
potpuno nestanu, bez traga:
tada je i taj čvor
presečen.
Kada ovo bi izrečeno, Đata Bharadvađa reče Blaženom: “Izvanredno, poštovani gospodine! Izvanredno! Baš kao da je neko postavio kako treba nešto što je bilo okrenuto naglavce, otkrio nešto što je bilo skriveno, pokazao put onome ko se izgubio ili upalio svetiljku u mraku tako da oni što imaju oči mogu da vide, isto tako je Blaženi – na više načina – učinio Dhammu jasnom. Uzimam Blaženog kao utočište, Dhammu i monašku zajednicu kao utočošte. Neka me učitelj Gotama prihvati kao monaha, neka me primi u monašku zajednicu.”
Tada braman Đata Bharadvađa primi zaređenje u prisustvu Blaženog. I nedugo posle zaređenja — boraveći u osami, sam, pažljiv, marljiv i odlučan — ubrzo dostiže i ostade na cilju svetačkog života, zbog kojeg mnogi plemenitog roda odlaze u beskućnike, znajući ga i shvatajući ovde i sada. Tako je i on znao: “Nema više preporađanja, proživljen je svetački život, zadatak je obavljen. Nema ništa više da se učini.” I tako poštovani Bharadvađa postade jedan od arahanta.
7:7 Suddhika sutta
7:8 Aggika sutta
7:9 Sundarika sutta
7:10 Bahudhitara sutta