Samyutta nikāya 10:1-12
Yakkha saṃyutta
Yakkha
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
10:1 Indaka sutta
10:2 Sakkanāma sutta
10:3 Sūćiloma sutta
10:4 Maṇibhadda sutta – Maṇibhadda [pāli]
Jednom je prilikom Blaženi živeo u Magadhi, kraj Maṇimālika svetilišta, gde obitava yakkha Maṇibhadda. Onda yakkha Maṇibhadda otide do Blaženog i u prisustvu Blaženog izreče ove stihove:
„Uvek je dobro biti sabran,
u sabranome sreća raste.
Sabranom svaki dan je sve bolji
i on se mržnje oslobađa.“
[Buda:]
„Uvek je dobro biti sabran,
u sabranome sreća raste.
Sabranom svaki dan je sve bolji,
ali on se mržnje ne oslobađa.
U onome čiji se um
iz dana u dan raduje nenasilju,
ko prijateljske ljubavi za sva bića ima,
u njemu mržnje prema bilo kome nema.“
10:5 Sānu sutta
10:6 Piyaṅkara sutta
10:7 Punabbasu sutta
10:8 Sudatta sutta – Sudatta (Anāthapiṇḍika)
Beleška: Mnogi govori kao mesto radnje navode Đetin gaj, manastir koji je poklonio Anāthapiṇḍika. Ovde saznajemo kako je Anāthapiṇḍika prvi put sreo Budu. Dramska nota ovoga govora sastoji se u činjenici da su ga mnogi ljudi znali jedino po nadimku — Anāthapiṇḍika znači “Darovatelj onih koji su bez zaštite” — a ne po pravom imenu. Zato je on iznenađen kada ga Buda, posle prvog susreta, oslovljava pravim imenom.
Ćullavagga (VI) daje istu ovu priču ali detaljnije i dodaje nove događaje. Posle recitovanja stihova kojima se ovaj govor završava, Buda izlaže Anāthapiṇḍiki učenje korak po korak, kulminirajući objašnjenjem četiri plemenite istine. Na kraju poduke, Anāthapiṇḍika dostiže stupanj “ulaska u struju”. Potom se vraća kući u Sāvatthi, kupuje gaj od princa Đete po previsokoj ceni i osniva manastir za Budu i Sanghu. U njemu je, prema komentarima, Buda proveo više kišnih perioda nego u bilo kojem drugom manastiru.
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u Senovitom gaju. A u to vreme domaćin Anāthapindika stiže u Rāđagahu nekim poslom. Tu on ču: “Probuđeni se, kažu, pojavio u svetu” i požele da smesta ode i vidi Blaženog. Tada mu se javi misao: “Danas nije pravi dan da odem i vidim Blaženog. Sutra ću otići da vidim Blaženog u pravo vreme.” S mislima okrenutim Probuđenome, on leže da otpočine. Tri puta tokom noći ustajao je misleći da je zora. Na kraju ode on kod gradske kapije, kraj mesta za spaljivanje. Nadljudska bića otvoriše mu kapiju.
Kad je domaćin Anāthapindika napustio grad, svestlost nestade i opet zavlada tama. Strah, užas i jeza zavladaše njime i on htede da se vrati. Tada Šivaka, jaka demon, nevidljiv, prozbori:
Stotinu slonova, stotinu konja,
stotinu kola koje vuku mazge,
sto hiljada sluškinja,
okićene draguljima i minđušama
nije vredno ni jedne šesnaestine
jednog tvog koraka.Samo napred, domaćine!
Samo napred, domaćine!
Korak napred bolji je za tebe,
nego natrag!
Tada tama nestade za Anāthapindiku i javi se svetlost. Strah, užas i jeza koje je osećao se primiriše.
Po drugi put…
Po treći put svestlost nestade i opet zavlada tama. Strah, užas i jeza zavladaše njime i on htede da se vrati. Tada po treći put Šivaka, jaka demon, nevidljiv, prozbori:
Stotinu slonova, stotinu konja,
stotinu kola koje vuku mazge,
sto hiljada sluškinja,
okićene draguljima i minđušama
nije vredno ni jedne šesnaestine
jednog tvog koraka.Samo napred, domaćine!
Samo napred, domaćine!
Korak napred bolji je za tebe,
nego natrag!
Tada tama nestade za Anāthapindiku i javi se svetlost. Strah, užas i jeza koje je osećao se primiriše.
Tako Anāthapindika ode do Senovitog gaja. I u to vreme Blaženi je — pošto je ustao jer je noć prošla — praktikovao meditaciju u hodu. On opazi domaćina Anāthapindiku još izdaleka. Ugledavši ga on prekide meditaciju i sede na već ranije pripremljeno sedište. Sedeći tako, kad Anāthapindika stiže, on mu reče: “Dođi, Sudata”.
Tada Anāthapindika (pomisli): “Blaženi me oslovljava pravim imenom!” i pade pred noge Blaženog govoreći: “Gospodine, nadam se da je Blaženi spokojno spavao.”
[Buda:]
Uvek, uvek, spava on spokojno:
brahman potpuno oslobođen,
koji se ne povodi za čulnim zadovoljstvima,
koji ne poseduje bilo šta, sasvim ohlađen.Presekavši sve veze
i prevladavši strah u srcu, smiren,
spava on spokojno,
dostigavši mir svesnosti.
Videti takođe: AN III.35; Ud II.10.
10:9 Sukkā sutta (1)
10:10 Sukkā sutta (2)
10:11 Ćīrā sutta
10:12 Āḷavaka sutta
Ovako sam čuo. [1] Jednom je Blaženi boravio kraj grada Āḷavī, u boravištu demona Āḷavake. Tada Āḷavaka dođe do Blaženog i, stavši pred njega, viknu: “Izlazi odavde, asketo!” – „U redu, prijatelju” reče Blaženi i izađe.
„Uđi ovamo, asketo!” – „U redu, prijatelju” reče Blaženi i uđe.
Drugi put… Treći put, Āḷavaka viknu Blaženome: „Izlazi odavde, asketo!” – „U redu, prijatelju” i Blaženi izađe.
„Uđi ovamo, asketo!” – „U redu, prijatelju“ i Blaženi uđe. [2]
Tada, četvrti put, Āḷavaka reče Blaženome: „Izlazi odavde, asketo!“
„Neću izaći, prijatelju. Učini ono što moraš da učiniš.“
„Postaviću ti pitanje, asketo. Ako ne možeš da mi odgovoriš, pomutiću ti razum ili rastrgnuti srce ili te zgrabiti za noge i zavitlati na drugu obalu Gange.“
„Prijatelju, ne vidim nikoga u ovome svetu, sa njegovim božanstvima, sa Mārom i Brahmom, u ovom pokolenju sa njegovim asketama i brahmanima, sa vladarima i običnim ljudima, ko bi mi mogao pomutiti um ili rastrgnuti srce ili me zgrabiti za noge i zavitlati na drugu obalu Ganga. No svejedno, pitaj me to što želiš.“
A demon Āḷavaka se obrati Blaženom u stihovima:
183. „Šta je najveće čovekovo blago?
Šta, dobro praktikovano, donosi sreću?
Šta je zaista najslađe među ukusima?
Kako živi onaj za kojeg kažu da živi najbolje?“[Blaženi:]
184. „Poverenje je najveće blago.
Dhamma, dobro praktikovana, donosi sreću.
Istina je najslađa među ukusima.
Za onog ko živi sa mudrošću kažu da živi najbolje.“ [3][Āḷavaka:]
185. „Kako se preko bujice prelazi?
Kako se preko mora prelazi?
Kako se patnja prevladava?
Kako sebe do kraja pročistiti?“[Blaženi:]
186. „Poverenjem se bujica prelazi,
pažljivošću se more prelazi.
Energijom se patnju prevladava,
mudrošću sebe do kraja pročišćujemo.“[Āḷavaka:]
187. „A kako se do mudrosti dolazi?
Kako se bogatstvo pronalazi?
Kako neko ugled stiče?
Kako se za sebe prijatelji vezuju?
Odlazeći iz ovoga sveta u sledeći,
kako se žalost može izbeći?“[Blaženi:]
188. „Poverenjem u učenje arahanta,
koje do krajnjeg oslobođenja vodi,
spremnošću da sluša, mudrost stiče
onaj ko je marljiv i oštrouman. [4]189. Čineći što je prikladno, marljiv,
svojim trudom blago pronalazi.
Istinoljubivošću se ugled stiče,
a darežljivošću prijatelji za sebe vezuju.190. Poverenjem ispunjen domaćin,
koji u sebi ove četiri vrline ima:
istinoljubivost, ispravnost, postojanost i darežljivost,
na kraju života ni za čim više ne žali.191. A sad, idi pitaj i druge,
bilo kojeg asketu i brahmana,
ima li išta bolje od privrženosti istini,
obuzdanosti, darežljivosti i strpljenja.“[Āḷavaka:]
192. „Zašto bih sada pitao
bilo kog asketu i bramana?
Danas sam razumeo koje je to
dobro u životima budućim?193. Zaista je na moju dobrobit
što Budni došao je u Āḷavī.
Danas sam razumeo šta je to što
kada je darovano veliki plod donosi.194. Zato ću ići od sela do sela,
isto tako od grada do grada,
odajući poštovanje potpuno Budnome
i njegovom učenju savršeno izloženome.“
Beleške
[1] Komentar za Sutta nipātu kaže da je Buda stigao do pećine u kojoj je živeo Āḷavaka i pošto njega nije tu bilo, ušao je, seo na posebno mesto koje je koristio ovaj yakkha i počeo da propoveda haremu njegovih žena. Dočuvši šta se događa, Āḷavaku obuze bes i on čak sa Himalaja žurno dolete do svog boravišta. U tom trenutku počinje ova sutta, koja se takođe javlja u SN 10:12. Ovaj govor je inače izvor mnogih izreka koje se često citiraju u zemljama theravāda budizma. Godine 1982, kada je u Tajlandu proslavljana 200. godišnjica utemeljenja današnje kraljevske dinastije, njegovo visočanstvo kralj je svoje glavno obraćanje tajlandskom narodu koncipirao na osnovu četiri kvaliteta pomenuta u Budinom poslednjem stihu. [Natrag]
[2] Izgleda čudno da se Buda tek tako povinuje naređenjima jednog demona. Ali njegova strategija je da mu se ne suprotstavi odmah i time ga još više razjari, jer bi tada on ostao neprijemčiv za pouku. Umesto toga, Buda mu ovim prvo smekša um, donekle ga umiri i pripremi da primi učenje. S druge strane, ako bi do kraja izvršavao njegova naređenja, tada bi izgledalo da je Āḷavaka nadvladao Budu, što bi ga učinilo oholim i ponovo neprijemčivim za pouku. [Natrag]
[3] Poverenje je najveće blago, zato što donosi i profanu i uzvišenu sreću; ono olakšava patnju rođenja i starenja, ublažava nedostatak drugih odličnih kvaliteta, sredstvo je osvajanja dragulja kakvi su elementi probuđenja itd. Učenje (Dhamma) ovde predstavlja deset vrlina ili davanje, čestitost i meditacija. To donosi ljudsku sreću, nebesku sreću i na kraju sreću nibbāne. Pod istinom se podrazumeva govorenje istine, sa nibbānom kao krajnjom istinom (paramatthasaćća) i istinom kao obuzdavanjem (od laganja, viratisaćća). Domaćin živi sa mudrošću kada zarađuje na pošten način, uzima utočište u tri dragulja, daruje hranu monasima, pridržava se pravila vrline i pravila tokom uposatha dana itd. Monah živi sa mudrošću kada održava čistotu vrline i uzvišene prakse, počevši od pročišćenja uma. [Natrag]
[4] Buda ovde opisuje četiri faze sticanja mudrosti. Prvo poklanjamo poverenje učenju uz pomoć kojeg su arahanti – Bude, utihnuli Bude i njihovi učenici – dostigli nibbānu. Zahvaljujući tome stičemo profanu i transcendentnu mudrost nužnu za dostizanje nibbāne. Ali se to ne događa samo kroz poverenje. Kada ga u sebi imamo, prilazimo učitelju, spremni da ga saslušamo i čujemo učenje. Tako stičemo želju da učimo. Kada smo spremni da slušamo i to iz želje za učenjem, tada stičemo mudrost. Ali isto tako moramo biti marljivi, u smislu da smo neprekidno sabrani, i oštroumni, u stanju da razlučimo ono što je dobro i ono što je loše rečeno. Tako kroz poverenje ulazimo u praksu koja vodi do sticanja mudrosti. Kroz spremnost da saslušamo, pomno slušamo o sredstvima sticanja mudrosti. Kroz marljivost ne zaboravljamo ono što smo naučili. Kroz oštroumnost istražujemo značenje i proširujemo ono što smo naučili, sve dok postepeno ne stignemo do razumevanja krajnje stvarnosti kroz sopstveno iskustvo. [Natrag]