Samyutta nikāya 11:1-10
Paṭhama vagga
Prvo poglavlje
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
11:1 Suvīra sutta — Suvīra [pāli]
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tu se on obrati monasima: “Monasi!”
“Da, gospodine”, odgovoriše monasi.
A Blaženi reče: “Jednom su se, monasi, deve i asure raspoređivali za bitku. [1] I tada Sakka, gospodar bogova, reče mladom devi Suvīri ovako: „Dragi Suvīra, asure su krenule u boj protiv deva. Idi, dragi Suvīra, i suprotstavi se asurama.“ – „Da, vaše visočanstvo“, odgovori Suvīra, Sakki, gospodaru bogova, ali ostade nemaran. [2] Po drugi put Sakka reče Suvīri… ali ovaj ostade nemaran. Po treći put Sakka reče Suvīri… ali ovaj ostade nemaran. Onda se, monasi, Sakka, gospodar bogova, obrati mladom devi Suvīri u stihovima:
“Gde ne treba napora i truda,
a ipak se sreća dostiže,
na takvo me mesto, hajde,
povedi sa sobom, Suvīra.”
[Suvīra]
“Lenjivac koji se ne napreže,
niti svoje dužnosti ispunjava,
al ipak mu sve želje bivaju ispunjene:
to mi podari, Sakka, poput blagoslova.”
[Sakka]
“Gde to lenjivac koji se ne napreže
i postići može večno blaženstvo:
tamo kreni, Suvīra,
i povedi mene sa sobom.”
[Suvīra]
“Blaženstvo, najviši devo, koje možemo naći
i bez toga da išta činimo, o Sakka,
stanje bez tuge i bez očajanja:
to mi podari, Sakka, poput blagoslova.”
[Sakka]
“Ako postoji igde takvo mesto
gde bez rada ne nazadujemo,
to je zaista put nibbāne:
tamo kreni, Suvīra,
i povedi mene sa sobom.” [3]
Dakle, monasi, ako Sakka, gospodar bogova, koji uživa u plodu svojih dobrih dela i vlada devama Tāvatiṃsa, jeste taj koji govori u pohvalu preduzimljivosti i energičnosti, koliko bi to još primerenije bilo za vas, koji ste napustili dom radi tako dobro izloženog učenja i prakse, da se trudite, borite i stremite da dosegnete ono još nedosegnuto, postignete ono još nepostignuto, ostvarite ono još neostvareno.“
Beleške
[1] Tekstovi obično prikazuju deve Tāvaṭimsa neba i asure kako se neprekidno bore, pri čemi deve predstavljaju sile svetlosti, mira i harmonije, a asure ili „ljubomorni titani“ sile nasilja, sukoba i razdora. Videti i SN XXXV.248. Komentar za SN objašnjava da deve brani pet linija odbrane: nāge (vilenjaci), supaṇṇe (džinovski orlovi), kumbaṇḍe (vrsta goblina), yakkhe i četiri velika kralja, božanstva koja upravljaju najnižom, čulnom nebeskom sferom. Kada aure probiju tih pet linija, četiri velika kralja obaveštavaju Sakku, koji se penja na svoju kočiju i ili i sam odlazi na bojno polje ili pozove jednog od svojih sinova da povede deve u bitku. Ovoga puta hteo je da pošalje svog sina Suviru. [Natrag]
[2] Praćem svojim svitom, koju su činile nimfe, krenuo je on velikim zlatnim drumom širokim šezdeset yođana i lutao Nandana šumom, igrajući se usput (igre) sazvežđa. [Natrag]
[3] Svakako da je potrebno mnogo rada da se dostigne nibbāna, ali se ovim želi reći da kada je jednom nibbāna dostignuta, nema više nazadovanja kroz preporađanja unutar kruga saṃsāre. Takođe, moguće je da stih sugeriše igru reči zasnovanu na terminu kamma, koji je ovde preveden kao „rad“. Naime, onaj ko dosegne nibbānu više ne stvara dalju kammu, voljne postupke koji dozrevaju kroz preporađanje. [Natrag]
11:2 Susīma sutta — Susīma
Ova sutta je identična sa prethodnom, izuzev što se mladi deva zove Susīma.
11:3 Dhađagga sutta — Borbeni barjak
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tu se on obrati monasima: “Monasi!” [4]
“Da, gospodine”, odgovoriše monasi.
A Blaženi reče: “Jednom su se, monasi, deve i asure raspoređivali za bitku. Tada se Sakka, gospodar bogova, obrati devama sa neba trideset tri božanstva: ‘Ako se, dok su u borbi, u devama javi strah, užas ili jeza, tada bi pogledate u moj visoko uzdignut borbeni barjak. Jer kad god vidite moj visoko uzdignut borbeni barjak svaki strah, užas ili jeza koji se u vama jave nestaće. [5]
Ako ne vidite moj visoko uzdignut borbeni barjak, tada bi trebalo da pogledate u visoko uzdignut borbeni barjak Pađāpatija, kralja deva. Jer kad god vidite visoko uzdignut borbeni barjak Pađapatija, kralja bogova, svaki strah, užas ili jeza koji se jave nestaće.
Ako ne vidite visoko uzdignut borbeni barjak Pađapatija, kralja deva, tada bi trebalo da pogledate u visoko uzdignut borbeni barjak Varune, kralja deva… Ako ne vidite visoko uzdignut borbeni barjak Varune, kralja deva, tada bi trebalo da pogledate u visoko uzdignut borbeni barjak Īsāne, kralja deva. Jer kad god vidite njegov visoko uzdignut borbeni barjak, svaki strah, užas ili jeza koji se jave nestaće. [6]
Monasi, u onima koji gledaju u visoko uzdignut borbeni barjak Sakke, gospodara bogova, ili Pađāpatija, kralja deva, ili Varune, kralja deva, ili Īsāne, kralja deva, svaki strah, užas ili jeza koji se jave mogu nestati ali i ne moraju. A zašto? Zato što Sakka, gospodar bogova, nije lišen žudnje, nije lišen mržnje, nije lišen obmane. On se može uplašiti, skameniti, užasnuti, spreman da pobegne.
Ali, monasi, kažem vam ovo: Ako se, kad odete u šumu, u podnožje drveta ili praznu kolibu, u vama javi strah, užas ili jeza, tada bi trebalo da se setite mene na ovaj način : ‘Zaista, Blaženi je potpuno i sopstvenim naporom probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, sa dobrim odredištem, savršeni poznavalac ovoga sveta, nenadmašan kao savetnik onih ljudi sposobnih da budu podučeni, učitelj božanskim i ljudskim bićima, probuđen, blagosloven’. Jer kada se, monasi, na taj način prisetite mene, svaki strah, užas ili jeza koji se jave nestaće.
Ako ne možete da se prisetite mene, tada bi trebalo da se prisetite Dhamme ovako: ‘Zaista, Blaženi je dobro izložio Dhammu, vidljivu ovde i sada, neprolaznu, koja poziva da dođemo i sami vidimo, primenljivu, mudri treba da je razumeju svako za sebe.’ Jer kada se prisetite Dhamme, monasi, svaki strah, užas ili jeza koji se jave nestaće.
A ako ne možete da se prisetite Dhamme, tada bi trebalo da se prisetite Sanghe ovako: ‘Zaista, Sangha, zajednica učenika Blaženog, vežba na pravi način, vežba na neposredan način, vežba na istinit način, vežba na znalački način — drugim rečima, četiri vrste osoba, osam tipova pojedinaca — ta Sangha, zajednica učenika Blaženog: vredna je poklona, vredna gostoprimstva, vredna ponuda, vredna poštovanja, ona je nenadmašno polje za sticanje zasluga za ovaj svet.’ Jer kada se prisetite Sanghe, monasi, svaki strah, užas ili jeza koji se javi nestaće.
“A zašto je tako? Jer je Tathāgata, potpuno i sopstvenim naporom probuđeni, oslobođen od žudnje, oslobođen od mržnje, oslobođen od obmane. On se ne može uplašiti, skameniti, užasnuti, niti je spreman da pobegne.”
Tako reče Blaženi. Izgovorivši to, Srećni, Učitelj, nastavi:
“U šumi, monasi, u podnožju drveta,
ili u praznoj kolibi, o monasi,
treba da se prisetite se Bude
i straha u vama više biti neće.
Ako se ne možete prisetiti Bude,
najboljeg na svetu, predvodnika ljudi,
tada treba da se prisetite Dhamme,
koja oslobađa, dobro izložene.
Ako se ne možete prisetiti Dhamme,
koja oslobađa, dobro izložene,
tada treba da se prisetite Sanghe,
nenadmašnog polja za sticanje zasluga.
Monasi, u onima što se tako prisete
Bude, Dhamme i Sanghe,
neće biti ni straha, ni užasa,
a niti ikakve jeze.
Beleške
[4] Ova sutta je popularna paritta ili govor koji štiti, uključena u Maha Pirit Pota. Severna budistička tradicija sačuvala je verzije na tibetanskom i kineskom, prevedene sa sanskrita, a pronađeni su i sanskritski fragmenti. Različite verzije ove sutte detaljno su analizirane u Peter Skilling: Mahā Sūtras II, Parts 1 & 2. Oxford: PTS, 1997. [Natrag]
[5] Reč “dhađagga” je ovde prevedena kao “borbeni barjak” na osnovu objašnjenja u komentaru za SN: “Sakkin borbeni barjak se uzdizao 250 yođana, pričvršćen za njegova borbene kočije, a kada bi se zavijorio na vetru, zvučao bi kao veliki orkestar. Kada deve pogledaju u njega, pomisle: ‘Naš kralj je tu, među svojim trupama, poput duboko pobodenog stuba. Koga da se plašimo?’ I zato u njima nema straha.” [Natrag]
[6] O ova tri božanstva Komentar za SN kaže samo da je Pađāpati po izgledu i dužini života isti kao i Sakka, ali je drugi po rangu, dok su Varuna i Īsāna drugi i treći. Prema Monier-Williams: “Sanskrit-English Dictionary”, Prađāpati je izvorno bio “gospodar živih bića, tvorac,… vrhovni bog nad svim vedskim božanstvima”. Varuna “je jedan od najstarijih vedskih bogova… često smatran vrhovnim božanstvom”. Īsāna je “jedno od starijih imena Šive-Rudre”. [Natrag]
11:5 Subhāsita-đaya sutta — Pobeda onoga ko bolje zbori
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tu se on obrati monasima: “Monasi!”
“Da, gospodine”, odgovoriše monasi.
A Blaženi reče: “Jednom su se, monasi, deve i asure raspoređivali za bitku. [7] I tada Vepaćitti, kralj asura, reče Sakki, gospodaru deva: “Hajde da pobeda bude onoga ko bolje zbori.”
“Da, Vepaćitti, neka pobeda bude onoga ko bolje zbori.”
Tako deve i asure odrediše sudije, [misleći]: “Oni će presuditi u našu korist o tome šta je dobro rečeno i šta je loše rešeno.”
Tada Vepaćitti, kralj asura, reče Sakki, kralju deva: “Kaži neki stih, kralju deva!”
Kad to bi izgovoreno, Sakka, kralj deva, reče Vepaćittiju, kralju asura: “Ali ti si starije božanstvo ovde, Vepaćitti. Kaži ti stih.”
Kad to bi izgovoreno, Vepaćitti izreče sledeće stihove:
‘Budale bi se još i više razjarile
da nema nečega da ih obuzdava.
Zato znalac
treba da obuzdava budale
jednom debelom batinom.’
Kad je Vepaćitti izgovorio ove stihove, asure su aplaudirale, a deve su ćutale. Zato Vepaćitti reče Sakki: “Kaži stih, kralju deva!”
Kad to bi izgovoreno, Sakka izreče sledeće stihove:
‘Ovo je, po meni,
jedino što budale obuzdava:
Kada znaš da je drugi besan,
svesno sačuvaj svoj mir.’
Kad je Sakka izgovorio ove stihove, deve su aplaudirale, a asure su ćutale. Zato Sakka reče Vepaćittiju: “Kaži stih, Vepaćitti!”
Kad to bi izgovoreno, Vepaćitti izreče sledeće stihove:
Ja vidim grešku, o Vasava [8]
upravo u toj popustljivosti:
Kada budala pomisli, “On popušta zato što me se boji,”
tada te taj idiot proganja još više — kao jarac onoga što od njega beži.’
Kad je Vepaćitti izgovorio ove stihove, asure su aplaudirale, a deve su ćutale. Zato Vepaćitti reče Sakki: “Kaži stih, kralju deva!”
Kad to bi izgovoreno, Sakka izreče sledeće stihove:
‘Nije uopšte važno da li on misli,
“On popušta zato što me se boji.”
Naša istinska dobrobit jeste najvažnija dobrobit.
Ništa bolje od strpljenja ne može se naći.
Ko god, kada je jak,
popušta onome ko je slab:
to je istinsko strpljenje.
Jer inače slabiji mora uvek da trpi.
Takva se snaga uopšte ne naziva snagom:
jer čija god da je snaga to je snaga budale.
Nema poniženja za onoga ko je jak,
jak zahvaljujući zaštiti Dhamme.
Stvari samo pogoršavaš onda kada se razjariš
na nekoga ko je već ljut.
Ko god se ne razjari na nekoga ko je već ljut.
pobeđuje u bici koju je teško dobiti.
Živiš za dobro obojice — svoje i njegovo —
kada. znajući da je gnevan, svesno ostaješ još mirniji’.
Kada tako načiniš melem za obojicu — za sebe i za drugoga —
oni koji te zato smatraju budalom ne znaju ništa o Dhammi.’
Kad Sakka izgovori svoje stihove deve su aplaudirale, ali su asure ćutale. Tada sudije u raspravi između deva i asura rekoše: “Reči koje je izgovorio Vepaćitti, kralj asura, leže u sferi mačeva i oružja — a time i rasprava, svađa i razmirica. S druge strane, stihovi koje je izgovorio Sakka, kralj deva, leže izvan sfere mačeva i oružja — a time i van rasprava, svađa i razmirica. Zato pobeda onoga ko bolje zbori pripada Sakki, kralju deva.”
I tako, monasi, pobeda onoga koji bolje zbori pripade Sakki, kralju deva.”
Beleške
[7] Deve i asure su bile dve grupe božanstava koje su se borile za prevlast na nebu (poput bogova i titana u grčkoj mitologiji). Na kraju su deve pobedile. Asure, poznate po svojoj naprasitosti, kasnije su svrstane u ljute demone i, u nekim budističkim kosmologijama, smatrane su bićima nižim od ljudskih. [Natrag]
[8] Vasava — “Moćni” — jedan je od Sakkinih epiteta. [Natrag]