Samyutta nikāya 12:51-60
Dukkha vagga
Patnja
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
12:51 Temeljno razmišljanje (Parivīmaṃsama sutta)
12:52 Vezanost (Upadana sutta)
Jednom je prilikom Blaženi boravio pokraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u hramu manastira Anāthapindike. I tu se on obrati monasima: “U onome ko se usredsređuje na mamce primamljivih pojava (ili pojava koje daju hranu toku bivanja = pet sastojaka bića) razvija se želja. Sa željom kao nužnim uslovom dolazi vezanost/hranjenje. Sa vezanošću/hranjenjem kao nužnim uslovom dolazi nastajanje. Sa nastajanjem kao nužnim uslovom dolazi rođenje. Sa rođenjem kao nužnim uslovom dolazi starost i smrt, jad, tuga, bol, nespokojstvo i očajanje. Tako nastaje čitav taj okean patnje.”
Baš kao kada bi goreo veliki požar od upaljenih deset… dvadeset… trideset ili četrdeset tovara stabala, a čovek u njega neprekidno bacao suvu travu, osušen kravlji izmet i suve cepanice, tako da taj ogroman plamen — na taj način hranjen, na taj način održavan — gori dugo, jako dugo. Na isti način, u onome ko se usredsređuje na mamce primamljivih pojava razvija se želja. Sa željom kao nužnim uslovom dolazi vezanost/hranjenje. Sa vezanošću/hranjenjem kao nužnim uslovom dolazi nastajanje. Sa nastajanjem kao nužnim uslovom dolazi rođenje. Sa rođenjem kao nužnim uslovom dolazi starost, bolest i smrt, jad, tuga, bol, nespokojstvo i očajanje. Tako nastaje čitav taj okean patnje.
Ali u onome ko se usredsređuje na mane primamljivih pojava želja nestaje. Sa nestankom želje dolazi nestanak vezanosti/hranjenja. Sa prestankom vezanosti/hranjenja dolazi prestanak nastajanja. Sa prestankom nastajanja dolazi prestanak rađanja. Sa prestankom rađanja nestaju i starost, bolest i smrt, jad, tuga, bol, nespokojstvo i očajanje. Tako nestaje čitav taj okean patnje.
Baš kao kada bi goreo veliki požar od upaljenih deset… dvadeset… trideset ili četrdeset tovara stabala, a čovek u njega ne baca suvu travu, osušen kravlji izmet i suve cepanice, tako da se taj ogroman plamen — pošto početni materijal bude utrošen, a novi se ne dodaje — lagano, bez novog goriva, ugasi. Na isti način, u onome ko se usredsređuje na mane primamljivih pojava želja nestaje. Sa nestankom želje dolazi nestanak vezanosti/hranjenja. Sa prestankom vezanosti/hranjenja dolazi prestanak nastajanja. Sa prestankom nastajanja dolazi prestanak rađanja. Sa prestankom rađanja nestaju i starost, bolest i smrt, jad, tuga, bol, nespokojstvo i očajanje. Tako nestaje čitav taj okean patnje.”