Samyutta nikāya XIV

Dhātusaṃyutta
Elementi

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

I Raznolikost
(Interna petica)

14:1 Raznolikost elemenata

U Sāvatthiju. „Monasi, podučiću vas raznolikosti elemenata.[1] Slušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći.”
„Da, poštovani gospodine”, odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi:

„Šta je to, monasi, raznolikost elemenata? Oko kao element, oblik kao element, svest o viđenom kao element; uho kao element, zvuk kao element, svest o čutom kao element; nos kao element, miris kao element, svest o omirisanom kao element; jezik kao element, ukus kao element, svest o okušanom kao element; telo kao element, opipljivi predmet kao element, svest o dodirnutom kao element; um kao element, mentalni fenomeni kao element, svest o mišljenom kao element. To se, monasi, naziva raznolikost elemenata.“[2]

Beleške

[1] Spk: Raznolikost elemenata: raznolika urođena priroda fenomena, koji dobijaju ime “elementi”, u smislu da im se urođena priroda sastoji od njihove praznine I odsustva bića (nissattaṭṭha-suññataṭṭha-saṅkhātena sabbhāvaṭṭhena dhātu ti laddhanāmānaṃ dhammānaṃ nānāsabhāvo dhātunānattaṃ).

[2] Spk: oko kao element jeste senzitivnost oka (ćakkhupasāda), oblik kao element jeste neki objekat koji ima oblik; svest o viđenom kao element jeste um zasnovan na senzitivnosti oka (ćakkhupasāda-vatthukaṃ ćittaṃ). Ostala četiri čula kao elemeti, njihovi objekti I stanja svesti su objašnjeni na isti način, uz odgovarajuće izmene. Um kao element (manodhātu) jeste trostruki um kao element [Spk-pṭ: dva primajuća (sampaṭiććhana) elementa I funkcionalni element [= ćitta na pet vrata čula]. Mentalni fenomeni kao element (dhammadhātu) jesu tri sastojka – osećaj (opažaj i mentalni obrasci) – suptilna forma i nibbāna. Svest o mišljenom kao element jeste svaka svest o mišljenom [Spk-pṭ: sedamdeset šest vrsta].

Precizne formalne definicije elemenata nije moguće naći u nikāyama. Možda je najstariji kanonski izvor za definiciju osamnaest elemenata u Vibh 87-90. To je samo u Abhidhamma-bhāđaniya, što implicira da su kompilatori Vibh smatrali sa osamnaest elemenata pripadaju Abhidhammi, a ne suttama. Diskusija iz komentarskog ugla je u Vism 484-90 (Ppn 15:17-43) i Vibh-a 76-82.

„Senzitivnosti“ (pasāda) jesu vrste materijalnih fenomena, lociranih u organu čula, koji su naročito prijemčivi za za odgovarajuće vrste objekata čula- I Vbh-a i Vism grade njihovo objašnjenje na osnovu Abhidhamma teorije o kognitivnom procesu, koji, iako artikulisan kao takav samo u komentarima, čini se da je već u osnovi klasifikacije ćitta u Abhidhamma piṭaki. Ova shema je, međutim, očigledno kasnija od nikāya i pokušaji Spk da pomiri dva stajališta ponekad izgledaju nategnuti.

Pet vrsta svesti o čulima registrovanom jesu ćitte koje ispoljavaju rudimentarnu funkciju gole kognicije nekog objekta čula. Od tri elementa uma, „funkcionalna“ (kiriya) jeste prva ćitta u tom procesu, koja jednostavno usmerava ka objektu i otuda se naziva svest koja usmerava ka pet vrata čula (pañćadvārāvađđana-ćitta). Nju sledi prava svest o čulom registrovanom (svet o viđenom itd.), svest koja je kammički rezultat i može biti korisna ili štetna, pa tako pet vrsta svesti o čulima registrovanom postaje deset. Zatim dolazi primajuća svest (sampaṭiććhana-ćitta), koja „uzima“ objekat radi daljeg proučavanja; to je „element uma“ i može biti koristan i štetan. Zatim se javlja istražujuća svest (santirṇa-ćitta), korisna ili štetna rezultujuća svest koja istražuje sam objekat; potom određujuća svest (votthapana-ćitta), funkcionalna ćitta koja definiše objekat; i onda dolazi niz ćitta nazvana đavana, koji čini korisni ili štetni odgovor na taj objekat (ili, u slučaju arahanta, puku „funkcionalnu“ reakciju). Za ovim može doći registrujuća svest (tadārammaṇa), rezultujuća ćitta koja beleži utisak koji objekat ostavlja na mentalni kontinuum. Sve ćite počev od istražujuće svesti pa nadalje jest element svesti o mišljenom, koje ima sedamdeset šest vrsta. Kod uma kao čula proces je nešto drugačiji: počinje sa svešću koja usmerava ka vratima uma kao čula (manodvārāvađđana-ćitta), iz koje odmah sledi niz đavana. Detaljnije videti u CMA 1:8-10, 4:1-23.

Mentalni fenomeni kao element (dhammadhātu) nisu nužno objekat svesti o mišljenom kao elementa, kao što bi neko mogao pomisliti, po analogiji sa drugim čulima. Pored objekta svesti o mišljenom, tu su uključeni i svi osećaji, opažaji i mentalni obrasci koji prate svest u procesu kognicije. Tako ovaj element pripada koliko subjektivnoj strani akta kognicije, toliko i objektivnoj. Videti naročito CMA. Tabela 7.4.

14:2 Raznolikost kontakata

U Sāvatthiju. „Monasi, na osnovu raznolikosti elemenata javlja se raznolikost kontakata. A šta je to, monasi, raznolikost elemenata? Oko kao element, uho kao element, nos kao element, jezik kao element, telo kao element, um kao element. To se naziva raznolikost elemenata.

A kako se to, monasi, na osnovu raznolikosti elemenata javlja raznolikost kontakata? Na osnovu oka kao elementa, javlja se kontakt sa viđenim; na osnovu uha kao elementa, javlja se kontakt sa čutim; na osnovu nosa kao elementa, javlja se kontakt sa omirisanim; na osnovu jezika kao elementa, javlja se kontakt sa okušenim; na osnovu tela kao elementa, javlja se kontakt sa dodirnutim; na osnovu uma kao elementa, javlja se kontakt sa mišljenim.[1] Na taj se način, monasi, na osnovu raznolikosti elemenata javlja raznolikost kontakata.“

Beleške

[1] Spk. Kontakt sa viđenim i ostalo su povezani sa svešću o viđenom i ostalim. Kontakt sa mišljenim je onaj koji je povezan sa prvom među đavanama u umu kao čulu; zato, kada se kaže, na osnovu uma kao elementa, javlja se kontakt sa mišljenim, to znači da kontakt prve đavane nastaje na osnovu funkcionalne svesti o mišljenom kao elementa, tj. ćittom koja usmerava ka vratima uma kao čula.

O Đavanama videti CMA 3:9, 4:12-16, a o ćitti koja usmerava ka vratima uma kao čula videti CMA 1:10, 3:9.

14:3 Bez raznolikosti kontakata

U Sāvatthiju. „Monasi, na osnovu raznolikosti elemenata javlja se raznolikost kontakata. Raznolikost elemenata ne javlja se na osnovu raznolikosti kontakata.

A šta je to, monasi, raznolikost elemenata? Oko kao element… um kao element. To se naziva raznolikost elemenata.

A kako se to, monasi, na osnovu raznolikosti elemenata javlja raznolikost kontakata; da se raznolikost elemenata ne javlja se na osnovu raznolikosti kontakata? Na osnovu oka kao elementa, javlja se kontakt sa viđenim; oko kao element ne javlja se na osnovu kontakta sa viđenim… Na osnovu uma kao elementa, javlja se kontakt sa mišljenim; um kao element ne javlja se na osnovu kontakta sa mišljenim.[1] Na taj se način, monasi, na osnovu raznolikosti elemenata javlja raznolikost kontakata; raznolikost elemenata ne javlja se na osnovu raznolikosti kontakata.“

Beleška

[1] Pošto prema abhidhamma shemi uslovljenih odnosa um kao element i ss njim povezan kontakt jesu međusobno uslovljeni, Spk mora da te termine objasni na način koji ne postavlja sutte u kontradikciju sa abhidhammom. Zato Spk kaže: „Funkcionalni element svesti o mišljenom sa funkcijom da usmerava (tj. ćittom koja usmerava ka vratima uma kao čula) na nastaje na osnovu kontakta povezanog sa prvom đavanom na vratima uma (koji nastaje odmah iz njega).“

14:4 Raznolikost osećaja (1)

U Sāvatthiju. „Monasi, na osnovu raznolikosti elemenata javlja se raznolikost kontakata; na osnovu raznolikosti kontakata javlja se raznolikost osećaja.

A šta je to, monasi, raznolikost elemenata? Oko kao element… um kao element. To se naziva raznolikost elemenata.

A kako se to, monasi, na osnovu raznolikosti elemenata javlja raznolikost kontakata; da se na osnovu raznolikosti kontakata javlja raznolikost osećaja? Na osnovu oka kao elementa, javlja se kontakt sa viđenim; na osnovu kontakta sa viđenim javlja se osećaj rođen iz tog kontakta sa viđenim. Na osnovu uha kao elementa, javlja se kontakt sa čutim; na osnovu kontakta sa čutim javlja se osećaj rođen iz tog kontakta sa čutim. Na osnovu nosa kao elementa, javlja se kontakt sa omirisanim; na osnovu kontakta sa omirisanim javlja se osećaj rođen iz tog kontakta sa omirisanim. Na osnovu jezika kao elementa, javlja se kontakt sa okušanim; na osnovu kontakta sa okušanim javlja se osećaj rođen iz tog kontakta sa okušanim. Na osnovu tela kao elementa, javlja se kontakt sa dodirnutim; na osnovu kontakta sa dodirnutim javlja se osećaj rođen iz tog kontakta sa dodirnutim. Na osnovu uma kao elementa, javlja se kontakt sa mišljenim; na osnovu kontakta sa mišljenim javlja se osećaj rođen iz tog kontakta sa mišljenim.

Na taj se način, monasi, na osnovu raznolikosti elemenata javlja raznolikost kontakata; na osnovu raznolikosti kontakata javlja se raznolikost osećaja.

14:5 Raznolikost osećaja (1)

U Sāvatthiju. „Monasi, na osnovu raznolikosti elemenata javlja se raznolikost kontakata; na osnovu raznolikosti kontakata javlja se raznolikost osećaja. Raznolikost kontakata ne javlja se na osnovu raznolikosti osećaja; raznolikost elemenata ne javlja se na osnovu raznolikosti kontakata.

A šta je to, monasi, raznolikost elemenata? Oko kao element… um kao element. To se naziva raznolikost elemenata.
A kako se to, monasi, na osnovu raznolikosti elemenata javlja raznolikost kontakata; da se na osnovu raznolikosti kontakata javlja raznolikost osećaja? Da se raznolikost kontakata ne javlja na osnovu raznolikosti osećaja; da se raznolikost elemenata ne javlja na osnovu raznolikosti kontakata?

Na osnovu oka kao elementa, javlja se kontakt sa viđenim; na osnovu kontakta sa viđenim javlja se osećaj rođen iz tog kontakta sa viđenim. Kontakt sa viđenim se ne javlja na osnovu osećaja rođenog iz tog kontakta sa viđenim; oko kao element se ne javlja na osnovu kontakta sa viđenim… Na osnovu uma kao elementa, javlja se kontakt sa mišljenim; na osnovu kontakta sa mišljenim javlja se osećaj rođen iz tog kontakta sa mišljenim. Kontakt sa mišljenim se ne javlja na osnovu osećaja rođenog iz tog kontakta sa mišljenim; oko kao element se ne javlja na osnovu kontakta sa mišljenim.

Na taj se način, monasi, na osnovu raznolikosti elemenata javlja se raznolikost kontakata… raznolikost elemenata ne javlja se na osnovu raznolikosti kontakata.“

(Eksterna petica)

14:6 Raznolikost eksternih elemenata

U Sāvatthiju. „Monasi, podučiću vas raznolikosti elemenata.[1] Slušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći…
Šta je to, monasi, raznolikost elemenata? Oblik kao element, zvuk kao element, miris kao element, ukus kao element, opipljivi predmet kao element, mentalni fenomeni kao element. To se, monasi, naziva raznolikost elemenata.“

14:7 Raznolikost opažaja

Šta je to, monasi, raznolikost elemenata? Oblik kao element… mentalni fenomeni kao element. To se, monasi, naziva raznolikost elemenata.

A kako se to, monasi, na osnovu raznolikosti elemenata javlja raznolikost opažaja… kako se na osnovu raznolikosti strasti javlja raznolikost traganja?

Na osnovu oblika kao elementa, javlja se opažaj oblika; na osnovu opažaja oblika javlja se namera u pogledu tog oblika; na osnovu namere u pogledu tog oblika javlja se želja za oblikom; na osnovu želje za oblikom javlja se strast za oblikom; na osnovu strasti za oblikom javlja se traganje za oblikom…[1]

Na osnovu mentalnih fenomena kao elementa nastaje opažaj mentalnih fenomena; na osnovu opažaja mentalnih fenomena javlja se namera u pogledu tih mentalnih fenomena; na osnovu namere u pogledu mentalnih fenomena javlja se želja za želja za mentalnim fenomenima; na osnovu želje za mentalnim fenomenima javlja se strast za mentalnim fenomenima; na osnovu strasti za mentalnim fenomenima javlja se traganje za mentalnim fenomenima.
Na taj se način, monasi, na osnovu raznolikosti elemenata javlja raznolikost opažaja… na osnovu raznolikosti strasti javlja se raznolikost traganja.“

Beleška

[1] Spk: Opažaj oblika (rūpasaññā): opažanje povezano sa svešću o viđenom. Namera u pogledu oblika (rūpasaṅkappa): namera povezana sa tri ćitte – ona koja prima, (ona koja istražuje i ona koja određuje). Želja za oblikom (rūpaććhanda): želja u smislu žudnje za oblikom. Strast za oblikom (rūpapariḷāha): strast (dosl. „groznica“) u smislu izgaranja radi forme [Spk-pṭ: jer vatra požude itd. ima svojstvo da „spaljuje“ ono što je održava]. Traganje za oblikom (rūpapariyesanā); traganje kako bi se pribavio taj oblik, povevši pri tome svoje prijatelje i poznanike. Strast i traganje se nalaze u različitim đavana procesima (tako da strast može postati stanje koje prethodi traganju).

14:8 Bez raznolikosti traganja

U Sāvatthiju. „Monasi, na osnovu raznolikosti elemenata javlja se raznolikost opažaja… (kao u prethodnoj sutti)… na osnovu raznolikosti strasti javlja se raznolikost traganja. Raznolikost strasti ne javlja se na osnovu raznolikosti traganja; raznolikost želja ne javlja se na osnovu raznolikosti strasti; raznolikost namera ne javlja se na osnovu raznolikosti želja; raznolikost opažaja ne javlja se na osnovu raznolikosti namera; raznolikost elemenata ne javlja se na osnovu raznolikosti opažaja.

Šta je to, monasi, raznolikost elemenata? Oblik kao element… mentalni fenomeni kao element. To se, monasi, naziva raznolikost elemenata.

A kako se to, monasi, na osnovu raznolikosti elemenata javlja raznolikost opažaja… kako se na osnovu raznolikosti strasti javlja raznolikost traganja? Kako to da se raznolikost strasti ne javlja na osnovu raznolikosti traganja… da se raznolikost elemenata ne javlja na osnovu raznolikosti opažaja?

Na osnovu oblika kao elementa nastaje opažaj oblika; […na osnovu strasti za oblikom nastaje traganje za oblikom. Strast za oblikom ne javlja se na osnovu traganje za oblikom; želja za oblikom ne javlja se na osnovu strasti za oblikom; namera u pogledu oblika ne nastaje na osnovu želje za oblikom; opažaj oblika ne javlja se na osnovu namere u pogledu oblika; oblik kao element ne javlja se na osnovu opažaja oblika.]…

Na osnovu mentalnih fenomena kao elementa javlja se opažaj mentalnih fenomena;… na osnovu strasti za mentalnim fenomenima javlja se traganje za mentalnim fenomenima. Strast za mentalnim fenomenima ne javlja se na osnovu traganja za mentalnim fenomenima… mentalni fenomeni kao element ne javljaju se na osnovu opažanja mentalnih fenomena.

Na taj način, monasi, na osnovu raznolikosti elemenata javlja se raznolikost opažaja… na osnovu raznolikosti strasti javlja se raznolikost traganja. Raznolikost strasti ne javlja se na osnovu raznolikosti traganja. Raznolikost strasti ne javlja se na osnovu raznolikosti traganja… raznolikost elemenata ne javlja se na osnovu raznolikosti opažaja.“

14:9 Raznolikost spoljnih kontakata (1)

U Sāvatthiju. „Monasi, na osnovu raznolikosti elemenata javlja se raznolikost opažaja; na osnovu raznolikosti opažaja javlja se raznolikost namera; na osnovu raznolikosti namera javlja se raznolikost kontakata; na osnovu raznolikosti kontakata javlja se raznolikost osećaja; na osnovu raznolikosti osećaja javlja se raznolikost želja; na osnovu raznolikosti želja javlja se raznolikost strasti; na osnovu raznolikosti strasti javlja se raznolikost traganja; na osnovu raznolikosti traganja javlja se raznolikost dobitaka.[1]

Šta je to, monasi, raznolikost elemenata? Oblik kao element… mentalni fenomeni kao element. To se, monasi, naziva raznolikost elemenata.

A kako se to, monasi, na osnovu raznolikosti elemenata javlja raznolikost opažaja… kako se na osnovu raznolikosti traganja javlja raznolikost dobitaka?

Na osnovu oblika kao elementa nastaje opažaj oblika; na osnovu opažaja oblika nastaje namera u odnosu na oblik; na osnovu kontakta sa oblikom nastaje osećaj rođen iz tog kontakta sa oblikom; na osnovu osećaja rođenog iz kontakta sa oblikom nastaje želja za oblikom; na osnovu želje za oblikom nastaje strast za oblikom; na osnovu strasti za oblikom nastaje traganje za oblikom; na osnovu traganja za oblikom nastaje dobitak oblika…

Na osnovu mentalnih fenomena kao elementa nastaje opažaj mentalnih fenomena; na osnovu opažaja mentalnih fenomena nastaje namera u odnosu na mentalne fenomene… kontakt sa mentalnim fenomenima… osećaj rođen iz kontakta sa mentalnim fenomenima… želja za mentalnim fenomenima… strast za mentalnim fenomenima… traganje za mentalnim fenomenima; na osnovu traganja za mentalnim fenomenimanastaje dobitak mentalnih fenomena.
Na taj način, monasi, na osnovu raznolikosti elemenata javlja se raznolikost opažaja… na osnovu raznolikosti traganja javlja se raznolikost dobitaka.“

Beleška

[1] Ovaj pokušaj da se u jednoj seriji kombinuju posebne sekvence koje počinju sa kontaktom i opažajem vodi do nekih čudnih nedoslednostim koje postaju još bizarnije među negacijama u narednoj sutti. Na drugim mestima se za kontakt je rečeno da je uslov za manifestovanje sastojaka kao što su osećaj, opažaj i mentalni obrasci (na pr. U 22:82 i videti 35:93), pa ipak ovde se za kontakt i osećaj kaže da zavise od opažaja i namere. Niti Spk, niti Spk-pṭ ne pokazuju bilo kakvu vrstu nelagode zbog ovih nepodudarnosti, niti pokušavaju da ih opravdaju.

U MN 18 sled mentalnih fenomena je ovako dat: kontakt > osećaj > opažaj > misao > umnožavanje pojmova > opsednutost opažajima i pojmovima nastalim tim umnožavanjem. Tekstovi često misao (vitakka)tretiraju kao identičnu sa namerom (saṅkappa); umnožavanje (papañća) uključuje žudnju (taṇhā), koja je sinonim sa željom (ćhanda); a opsednutost (samudāćāra) može obuhvatiti strasti i traganja itd. Ovim dobijamo ubedljiviju verziju ove serije. Spku stvari pominje jednog učitelja, Uruvelāyavāsi Ćūḷatissu theru, koji kaže: „Iako je Blaženi ubacio kontakt i osećaj u sred teksta, ako taj tekst okrenemo (pāliṃ pana parivaṭṭetvā), dobijamo: opažaj, namera, želja, strast, traganje i dobitak u vezi za konkretnim objektom (oblik itd.), ‘dobitak oblika‘ jeste objekat zadobijen zajedno sa žudnjom; zatim postoji kontakt kao (mentalni) kontakt sa zadobijenim objektom i osećaj kao doživljaj tog objekta. Na taj način, ovaj par – kontakt za oblikom i osećaj – pronađen je.“

Spk nastavlja svojim smerom: „I ovde se opažaj, namera, kontakt, osećaj i želja nalaze kako u istom đavana procesu, tako i u različitim đavana procesima, dok se strast, traganje i dobitak nalaze samo u različitim đavana procesima.“

14:10 Raznolikost spoljnih kontakata (2)

U Sāvatthiju. „Monasi, na osnovu raznolikosti elemenata javlja se raznolikost opažaja… (kao u prethodnoj sutti)… na osnovu raznolikosti traganja javlja se raznolikost dobitaka. Raznolikost traganja ne javlja se na osnovu raznolikosti dobitaka; raznolikost strasti ne nastaje na osnovu raznolikosti traganja… raznolikost elemenata ne nastaje na osnovu raznolikosti opažaja.

Šta je to, monasi, raznolikost elemenata? Oblik kao element… mentalni fenomeni kao element. To se, monasi, naziva raznolikost elemenata.

A kako se to, monasi, na osnovu raznolikosti elemenata javlja raznolikost opažaja… kako se na osnovu raznolikosti traganja javlja raznolikost dobitaka? Kako to da se raznolikost traganja ne javlja na osnovu raznolikosti dobitaka… kako to da se raznolikost elemenata ne javlja na osnovu raznolikosti opažaja?

Na osnovu oblika kao elementa nastaje opažaj oblika… na osnovu mentalnih fenomena kao elementa javlja se opažaj mentalnih fenomena… na osnovu traganja za mentalnim fenomenima nastaje dobitak mentalnih fenomena. Traganje za mentalnim fenomenima ne nastaje na osnovu dobitka mentalnih fenomena; strast za mentalnim fenomenima ne nastaje na osnovu traganja za mentalnim fenomenima; želja za mentalnim fenomenima ne nastaje na osnovu strasti za mentalnim fenomenima; osećaj rođen iz kontakta sa mentalnim fenomenima ne nastaje na osnovu želje za mentalnim fenomenima; kontakt za mentalnim fenomenima ne nastaje na osnovu osećaja rođenog iz kontakta sa mentalnim fenomenima; namera u pogledu mentalnih fenomena ne nastaje na osnovu kontakta sa mentalnim fenomenima; opažaj mentalnih fenomena ne nastaje na osnovu namere u pogledu mentalnih fenomena; mentalni fenomeni kao element ne nastaje na osnovu opažaja mentalnih fenomena.

Na taj način, monasi, na osnovu raznolikosti elemenata javlja se raznolikost opažaja… na osnovu raznolikosti traganja javlja se raznolikost dobitaka; raznolikost traganje ne javlja se na osnovu raznolikosti dobitaka… raznolikost elemenata ne javlja se na osnovu raznolikosti opažaja.“

II Drugo podpoglavlje
(Sedam elemenata)

14:11 Sedam elemenata

U Sāvatthiju. “Monasi, postoji sedam elemenata. Kojih sedam? Element svetlosti, element lepote, element sfere beskrajnog prostora, element sfere beskrajne svesti, element sfere ništavila, elemenat sfere ni-percepcije-ni-nepercepcije, element prestanak percepcije i osećaja. To su sedam elemenata. [1]

Kad ovo bi rečeno, neki monah upita Blaženog: “Poštovani gospodine, što se tiče elementa svetlosti… elementa prestanak percepcije i osećaja, na osnovu čega se ti elementi raspoznaju?”

“Monaše, element svetlosti se raspoznaje na osnovu tame. Element lepote se raspoznaje na osnovu ružnoće. Element sfere beskrajnog prostora se raspoznaje na osnovu oblika. Element sfere beskrajne svesti se raspoznaje na osnovu elementa sfere beskrajnog prostora. Element sfere ništavila se raspoznaje na osnovu elementa sfere beskrajne svesti. Element sfere ni-percepcije-ni-nepercepcije se raspoznaje na osnovu elementa sfere ništavila. Element prestanak percepcije i osećaja se raspoznaje na osnovu prestanka.” [2]

“Ali, poštovani gospodine, što se tiče elementa svetlosti… elementa prestanak percepcije i osećaja, kako se dostizanje tih elemenata postiže?”

“Monaše, element svetlosti, element lepote, element sfere beskrajnog prostora, element sfere beskrajne svesti i element sfere ništavila: te elemente treba postići kao meditativno postignuće sa percepcijom. Element sfere ni-percepcije-ni-nepercepcije: taj element treba postići kao meditativno postignuće sa tragovima mentalnih obrazaca. [3] element prestanak percepcije i osećaja: taj element treba postići kao dostizanje prestanka.”

Beleške

[1] Komentar za SN: element svetlosti (ābhādhātu) jeste naziv za zadubljenje (đhāna), zajedno sa njegovim objektom, to jest svetlošću (āloka) i zadubljenje nastalo posle pripremnog rada sa svetlošću kao kasinom (objektom). Element lepote (subhadhātu) jeste samo zadubljenje, zajedno sa njegovim objektom, to jest zadubljenje nastalo na osnovu lepe kasine. Ostali elementi su razumljivi sami po sebi.

[2] Element svetlosti se raspoznaje na osnovu tame, jer tama se razlikuje (u suprotnosti je) od svetlošću, a svetlo od tame. Slično, ono što je ružno se raspoznaje na osnovu lepoga, a lepo na osnovu ružnoga. Na osnovu oblika, na osnovu meditativnog dostizanje područja forme. Jer kada je neko dostigao područje forme, može da prevaziđe područje forme ili da dostigne element beskrajnog prostora. Na osnovu prestanka (nirodhaṃ paṭićća): na osnovu promišljanjem izazvanog nepojavljivanja (paṭisaṅkhā-appavatti) četiri (mentalna) sastojka. Jer dostizanje prestanka se raspoznaje na osnovu prestanka sastojaka, ne njihovog pojavljivanja. Ovde “dostizanje prestanka” treba shvati jednostavno kao nestanak četiri sastojka.

[3] “Meditativno postignuće sa tragovima mentalnih obrazaca” (saṅkhārāvasesasamāpatti) zato što u umu postoje mentalni obrasci tek u tragovima. Prema Visuddhimaggi, na ovom meditativnom nivou percepcija i druge mentalne funkcije postoje tek u tragovima, tako da više ne mogu da imaju odlučujuću ulogu. Otuda i ambivalencija u nazivu elementa.

Samyutta nikāya XIV

Dhātusaṃyutta Elementi

Dhātusaṃyutta
Elementi