Samyutta nikāya 42:1-10
Saḷāyatana vagga
Područja čula
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ćanda sutta – Kmet Ćanda
U Sāvatthiju. Onda kmet Ćanda otide do Blaženog, pokloni mu se, te sede sa strane. Sedeći tako sa strane, ovako reče Blaženom: “Poštovani gospodine, šta je uzrok, šta je razlog zbog kojeg nekog smatraju gnevnim? I šta je uzrok ,šta je razlog zbog kojeg nekog smatraju blagim?”
“Ima slučajeva, kmete, kada neko nije napustio požudu. Zato što nije napustio požudu, drugi ljudi ga čine zlovoljnim. Kada ga drugi načine zlovoljnim, on tu zlovolju ispoljava: zbog toga ga smatraju gnevnim. On nije napustio mržnju. Zato što nije napustio mržnju, drugi ljudi ga čine zlovoljnim. Kada ga drugi načine zlovoljnim, on tu zlovolju ispoljava: zbog toga ga smatraju gnevnim. On nije napustio obmanutost. Zato što nije napustio obmanutost, drugi ljudi ga čine zlovoljnim. Kada ga drugi načine zlovoljnim, on tu zlovolju ispoljava: zbog toga ga smatraju gnevnim..
To je, kmete, razlog zbog kojeg nekog smatraju gnevnim.
“Ima takođe slučajeva, kmete, kada je neko napustio požudu. Zato što je napustio požudu, drugi ljudi ga ne čine zlovoljnim. Kada ga drugi ne čine zlovoljnim, on zlovolju ne ispoljava: zbog toga ga smatraju blagim. On je napustio mržnju. Zato što je napustio mržnju, drugi ljudi ga ne čine zlovoljnim. Kada ga drugi ne čine zlovoljnim, on zlovolju ne ispoljava: zbog toga ga smatraju blagim. On je napustio obmanutost. Zato što je napustio obmanutost, drugi ljudi ga ne čine zlovoljnim. Kada ga drugi ne čine zlovoljnim, on zlovolju ne ispoljava: zbog toga ga smatraju blagim.
To je, kmete, razlog zbog kojeg nekog smatraju blagim.”
Kad ovo bi rečeno, kmet Ćanda odgovori Blaženom: “Odlično, učitelju Gotamo! Odlično! Baš kao kad bi neko ispravio nešto što je do tada stajalo naglavce, otkrio nešto što je bilo skriveno, pokazao put onome ko je zalutao ili upalio svetiljku u tami tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je učitelj Gotama — na više različitih načina — razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu kao utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha kao utočište. Neka me učitelj Gotama prihvati kao svog nezaređenog sledbenika koji, od sad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!”
2. Tālapuṭa sutta – Glumac Tālapuṭa (prevod Čedomil Veljačić)
Blaženi je boravio blizu Rāđagahe u Bambusovu gaju, kod svetilišta gdje su se hranile vjeverice. Tada Talaputo [1], upravnik pozorišta, pristupi Blaženome, pozdravi ga i sjedne po strani, pa reče Blažename:
— Čuo sam, gospodine, da su učitelji glumaca još od davnine govorili svojim učenicima da glumac na pozornici ili u areni, izazivajući smijeh i radost gledalaca duhovitim izvrtanjem istine, poslije smrti dolazi u nebo bogava smijeha. Šta na to kaže Blaženi?
— Prestani, upravniče, okani se toga, nemoj to da me pitaš!
No Talaputo je uporno ponovio svoje pitanje i drugi i treći put. Tada Blaženi odgovori:
— Doista sam želio da spriječim to tvoje pitanje, ali ću ti sada ipak i to razjasniti: Kad pred gledaocima koji ni sami nisu slobodni od strasti, mržnje i zablude glumac na pozornici ili u areni predstavlja duševna stanja obuzeta strašću, mržnjom i zabludom, tako te gledaoci tu postaju još zaokupljeniji stastima, mržnjom i zabludom — onda takav glumac koji je i sam opojen i obuzet ulogom povlači i druge u stanje opojnosti i obuzetosti, a poslije smrti takav se glumac preporađa u svijetu paklenskog smijeha. . . (A osim toga) ja, upravniče, naučavam da se pred onim čija gledišta vode u zabludu otvaraju samo dva puta preporoda poslije smrti — ili u paklenske muke [2] ili u životinjski svijet.
Na te riječi Talaputo, upravnik pozorišta, poče da plače i jeca, a Blaženi mu reče:
— Eto zato sam htio da spriječim tvoje pitanje.
— Ali, gospodine, ja ne očajavam zbog toga. Ja očajavam na pomisao da sam tako dugo živio prevaren i u zabludi, zaveden prastarim učenjem učitelja glume.
(Slijedi Talaputina zahvala za Buddhinu pouku i molba da bude primljen u prosjački red. Učitelj ga zaređuje; Talaputo se povlači u osamljen pustinjski život i postiže duhovno usavršenje).
Beleške
[1] Talaputo je bio upravnik pozorišta iz Rāđagahe. Putovao je s čuvenom velikom trupom izvodeći komedije. Ime mu znači košarica datulja i vjerojatno je nadimak. Prema komentaru Samyutta nikāye, tako su ga nazvali zato to mu se je lice, dok je bio komičar, uvijek slatko smijalo i sjalo “kao zreo plod palme talo. [Natrag]
[2] Opis paklenskih muka je u indijskim religijama redovno identičan s krišćanskim predodžbama. Razlika je da ni nebo ni pakao nisu vječni. [Natrag]
3. Yodhāđiva sutta – Najamnik Yodhāđiva
Onda zapovednik Yodāđiva, Najamnik, otide do Blaženog, pokloni mu se, te sede sa strane i reče: “Poštovani gospodine, od starih učitelja vojnika-najamnika sam ovako čuo: ‘Kada je najamnik srčan i požrtvovan u bici, ako ga neko ubije i okonča mu život dok je tako srčan i požrtvovan, tada posle sloma tela, posle smrti, on se ponovo rađa među božanstvima koja su takođe pala u bici.’ Šta Blaženi kaže na to?”
“Prestani, zapovedniče, okani se toga,
nemoj to da me pitaš!”
Po drugi put i po treći put Yodāđiva reče: “Poštovani gospodine, od starih učitelja vojnika-najamnika sam ovako čuo… Šta Blaženi kaže na to?”
“Ti me očigledno ne razumeš kad ti kažem: ‘Prestani, zapovedniče, okani se toga,
nemoj to da me pitaš!’ Ali ipak ću ti odgovoriti: Kada je, zapovedniče, najamnik srčan i požrtvovan u bici, njegov um je već nizak, izopačen, zaveden mišlju: ‘Neka ova bića budu pobijena, poklana, uništena, razorena ili neka nestanu.’ Ako ga neko drugi ubije i okonča mu život dok je tako srčan i požrtvovan, tada posle sloma tela, posle smrti, on se ponovo rađa u “Čistilištu poginulih u bici” [1] Ali ako on ovako misli: ‘Kada je najamnik srčan i požrtvovan u bici, ako ga neko ubije i okonča mu život dok je tako srčan i požrtvovan, tada posle sloma tela, posle smrti, on se ponovo rađa među božanstvima koja su takođe pala u bici.’ — to je njegovo pogrešno razumevanje. A za onoga sa pogrešnim razumevanjem, kažem, postoje samo dva odredišta: ili čistilište ili svet životinja.
Na te reči Yodāđiva, Najamnik, poče da plače i jeca, a Blaženi mu reče: “Eto, zato sam hteo da sprečim
tvoje pitanje.”
” Ali, gospodine, ja ne očajavam
zbog onoga što mi je rekao Blaženi. Ja očajavam na pomisao da sam tako dugo živeo prevaren i u zabludi,
zaveden prastarim učenjem učitelja vojnika-najamnika, koji su govorili: ‘Kada je najamnik srčan i požrtvovan u bici, ako ga neko ubije i okonča mu život dok je tako srčan i požrtvovan, tada posle sloma tela, posle smrti, on se ponovo rađa među božanstvima koja su takođe pala u bici.’
Odlično, učitelju Gotamo! Odlično! Baš kao kad bi neko ispravio nešto što je do tada stajalo naglavce, otkrio nešto što je bilo skriveno, pokazao put onome ko je zalutao ili upalio svetiljku u tami tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je učitelj Gotama — na više različitih načina — razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu kao utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha kao utočište. Neka me od učitelj Gotama prihvati kao svog nezaređenog sledbenika koji, od sad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!”
Beleška
[1] Komentar za SN kaže da to nije posebno čistilište, već deo Avići čistilišta, gde se nađu oni koji su poginuli u bici. [Natrag]
6. Asibandhakaputta sutta – Asibandhakaputta
Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Nālande, u Pāvārikinom mango gaju. Onda starešina Asibandhakaputta otide do Blaženog, pokloni mu se, te sede sa strane i reče: “Poštovani gospodine, za bramane iz zapadnih zemalja — oni koji nose unaokolo ćupove sa vodom, nose vence vodenih cvetova, uranjaju u vodu i održavaju sveti plamen — za njih se kaže da čoveka usmeravaju nagore, da ga vode i sprovode do nebesa. [1] Ali Blaženi, arahant, potpuno probuđeni, u stanju je da posle sloma tela, posle smrti, učini da čitav svet bude preporođen na dobrom odredištu, u nebeskom svetu.”
“Ako je tako, starešino, onda ću malo da te ispitam o tome. A ti mi odgovori kako misliš da je najbolje. Šta misliš, starešino? Pretpostavimo da je ovde neka osoba koja uništava život, uzima ono što joj nije dato, upušta se u nedolične seksualne odnose, laže, spletkari, vređa, naklapa, pohlepna je, puna zlovolje i drži se pogrešnih gledišta. I onda se velika grupa ljudi pojavi i okruži je, te počne da izgovara molitve i hvalospeve, kruži oko nje klanjajući se i govori: ‘Posle sloma tela, posle smrti, neka se ova osoba preporodi na dobrom odredištu, u nebeskom svetu.’ Šta misliš, starešino? Zbog molitvi te velike grupe ljudi, zbog njihovih hvalospeva, zbog njihovog kruženja i klanjanja, hoće li se ta osoba posle sloma tela, posle smrti preporoditi na dobrom odredištu, u nebeskom svetu?”
“Ne, poštovani gospodine.”
“A pretpostavimo, starešino, da neka osoba ubaci ogromnu stenu u duboku vodu. I onda se pojavi velika grupa ljudi i okruži to mesto, te počne da izgovara molitve i hvalospeve, kruži oko njega klanjajući se i govori: ‘Izroni, dobra steno! Podigni se, dobra steno! Izađi na obalu, dobra steno!’ Šta misliš, starešino? Zbog molitvi te velike grupe ljudi, zbog njihovih hvalospeva, zbog njihovog kruženja i klanjanja, hoće li ta stena izroniti, hoće li se ta stena podići, hoće li izaći na obalu?”
“Ne, poštovani gospodine.”
“Isto tako, starešino, onaj ko uništava život, uzima ono što mu nije dato, upušta se u nedolične seksualne odnose, laže, spletkari, grdi, naklapa, pohlepan je, puna zlovolje i drži se pogrešnih gledišta, čak i ako se velika grupa ljudi pojavi i okruži ga… ipak, posle sloma tela, posle smrti, takva osoba će se preporoditi u stanju patnje, na lošem odredištu, u donjem svetu, u čistilištu.
I šta misliš, starešino? Pretpostavimo da je ovde neka osoba koja ne uništava život, ne uzima ono što joj nije dato, ne upušta se u nedolične seksualne odnose, ne laže, ne spletkari, ne vređa, ne naklapa, nije pohlepna je, nije puna zlovolje i ne drži se pogrešnih gledišta. I onda se velika grupa ljudi pojavi i okruži je, te počne da izgovara molitve i hvalospeve, kruži oko nje klanjajući se i govori: ‘Posle sloma tela, posle smrti, neka se ova osoba preporodi u stanju patnje, na lošem odredištu, u donjem svetu, u čistilištu.’ Šta misliš, starešino? Zbog molitvi te velike grupe ljudi, zbog njihovih hvalospeva, zbog njihovog kruženja i klanjanja, hoće li se ta osoba posle sloma tela, posle smrti preporoditi u stanju patnje… u čistilištu?”
“Neće, poštovani gospodine.”
“A pretpostavimo, starešino, da neka osoba ubaci ćup pun topljenog maslaca ili ćup pun ulja u duboku vodu i on se razbije. Svi komadi tog ćupa i krhotina će potonuti na dno, ali onaj topljeni maslac i ulje će isplivati na površinu. I onda se pojavi velika grupa ljudi i okruži to mesto, te počne da izgovara molitve i hvalospeve, kruži oko njega klanjajući se i govori: ‘Potoni, dobri maslacu ili ulje! Slegni se dobri maslacu ili ulje! Padni na dno, dobri maslacu ili ulje!’ Šta misliš, starešino? Zbog molitvi te velike grupe ljudi, zbog njihovih hvalospeva, zbog njihovog kruženja i klanjanja, hoće li taj rastopljeni maslac ili ulje potonuti, slegnuti se na dnu ili pasti na dno?”
“Neće, poštovani gospodine.”
“Isto tako, starešino, onaj ko ne uništava život, ne uzima ono što joj nije dato, ne upušta se u nedolične seksualne odnose, ne laže, ne spletkari, ne vređa, ne naklapa, nije pohlepna je, nije puna zlovolje i ne drži se pogrešnih gledišta, čak i ako se velika grupa ljudi pojavi i okruži ga… ipak, posle sloma tela, posle smrti, takva osoba će se preporoditi na dobrom odredištu, u nebeskom svetu.”
Kad ovo bi rečeno, starešina Asibandhakaputta reče Blaženome: “Odlično, poštovni Gotamo! Odlično, poštovni Gotamo! Baš kao kad bi neko ispravio nešto što je do tada stajalo naglavce, otkrio nešto što je bilo skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je poštovani Gotama — na više različitih načina — razjasnio Dhammu. Uzimam poštovanog Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka me poštovani Gotama prihvati kao svog nezaređenog sledbenika koji, od sad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!”
Beleška (Bhikkhu Bodhi)
[1] Komentar objašnjava: “Oni stoje oko njega i govore: ‘Idite, gospodine, u brahma svet; idite, gospodine, u brahma svet’ i na taj način mu omogućuju da uđe (pavesenti) na nebo.” [Natrag]
7. Khettūpama sutta – Poređenje sa poljem
Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Nālande, u Pāvārikinom mango gaju. Onda starešina Asibandhakaputta otide do Blaženog, pokloni mu se, sede sa strane i reče: “Poštovani gospodine, da li Blaženi živi ispunjen saosećanjem prema svim bićima?”
“Da, starešino, Tathāgata živi ispunjen saosećanjem prema svim bićima.”
“Pa zašto onda, poštovani gospodine, Blaženi jedne podučava Dhammi temeljno, a druge ne tako temeljno?”
“Ako je tako, starešino, onda ću malo da te ispitam o tome. A ti mi odgovori kako misliš da je najbolje. Šta misliš, starešino? Zamisli seljaka koji ima tri njive: jedna je odlična, druga je osrednjeg kvaliteta, a treća je loša — neravna, preslana, neplodna. Šta misliš, starešino? Ako bi seljak želeo da seje, gde bi sejao prvo: na odličnoj njivi, na osrednjoj ili na lošoj, na onoj koja je neravna, preslana, neplodna?”
“Ako bi seljak želeo da seje, poštovani gospodine, on bi sejao na odličnoj njivi. Kad tu zaseje, onda bi sejao na onoj osrednjoj. Kad tu zaseje, onda bi možda sejao, a možda i ne bi na njivi koja je najlošija, neravna, preslana, neplodna. A zašto? Zato što bi nju možda mogao bolje da iskoristi ako na njoj napasa stoku.”
“Starešino, baš kao odlično polje, takvi su za mene monasi i monahinje. Podučavam ih Dhammi, dobroj na početku, dobroj u sredini i dobroj na kraju, pravog značenja i izraza; ja otkrivam svetački život, potpuno celovit i pročišćen. A zašto? Zato što oni žive sa mnom kao svojim ostrvom, sa mnom kao svojim pribežištem, sa mnom kao svojim zaštitnikom, sa mnom kao svojim utočištem.
Dakle, starešino, baš kao srednje polje, takvi su za mene moji muški i ženski nezaređeni sledbenici. I njih ja podučavam Dhammi, dobroj na početku, dobroj u sredini i dobroj na kraju, pravog značenja i izraza; ja otkrivam svetački život, potpuno celovit i pročišćen. A zašto? Zato što oni žive sa mnom kao svojim ostrvom, sa mnom kao svojim pribežištem, sa mnom kao svojim zaštitnikom, sa mnom kao svojim utočištem.
Dakle, starešino, baš kao polje koje je loše — neravno, preslano, neplodno — takvi su za mene askete, bramani i lutalice drugih škola. Pa ipak i njih ja podučavam Dhammi, dobroj na početku, dobroj u sredini i dobroj na kraju, pravog značenja i izraza; ja otkrivam svetački život, potpuno celovit i pročišćen. A zašto? Zato što ako razumeju makar i jednu rečenicu, to će biti na njihovu dugotrajnu dobrobit i sreću.
Zamisli, starešino, čoveka koji ima tri posude za vodu: jednu bez pukotina, iz koje voda ne može da procuri i isteče; drugu bez pukotina, ali poroznu, kroz koju voda može da procuri i isteče; i treću sa pukotinama, iz koje voda lako procuri i isteče. Šta misliš, starešino? Ako taj čovek želi da negde čuva vodu, gde će je prvo nasuti: u posudu bez pukotina, iz koje voda ne može da procuri i isteče; u posudu bez pukotina, ali poroznu, kroz koju voda može da procuri i isteče; u posudu sa pukotinama, iz koje voda lako procuri i isteče?”
“Poštovani gospodine, ako taj čovek želi da negde čuva vodu, on će je nasuti u posudu bez pukotina, iz koje voda ne može da procuri i isteče. Pošto ju je napunio, on će onda sipati u posudu bez pukotina, ali poroznu, kroz koju voda može da procuri i isteče. Pošto ju je napunio, on će možda, a možda i neće sipati u posudu sa pukotinama, iz koje voda lako procuri i isteče. A zašto? Zato što tu vodu može iskoristiti makar za pranje sudova.”
“Starešino, baš kao posuda bez pukotina, iz koje voda ne može da procuri i isteče, takvi su za mene monasi i monahinje. I ja ih podučavam ih Dhammi, dobroj na početku, dobroj u sredini i dobroj na kraju, pravog značenja i izraza; ja otkrivam svetački život, potpuno celovit i pročišćen. A zašto? Zato što oni žive sa mnom kao svojim ostrvom, sa mnom kao svojim pribežištem, sa mnom kao svojim zaštitnikom, sa mnom kao svojim utočištem.
Isto tako, starešino, baš kao posuda bez pukotina, ali porozna, kroz koju voda može da procuri i isteče, takvi su za mene moji muški i ženski nezaređeni sledbenici. I njih ja podučavam Dhammi, dobroj na početku, dobroj u sredini i dobroj na kraju, pravog značenja i izraza; ja otkrivam svetački život, potpuno celovit i pročišćen. A zašto? Zato što oni žive sa mnom kao svojim ostrvom, sa mnom kao svojim pribežištem, sa mnom kao svojim zaštitnikom, sa mnom kao svojim utočištem.
Isto tako, starešino, baš kao posuda sa pukotinama, iz koje voda lako procuri i isteče, takvi su za mene askete, bramani i lutalice drugih škola. Pa ipak i njih ja podučavam Dhammi, dobroj na početku, dobroj u sredini i dobroj na kraju, pravog značenja i izraza; ja otkrivam svetački život, potpuno celovit i pročišćen. A zašto? Zato što ako razumeju makar i jednu rečenicu, to će biti na njihovu dugotrajnu dobrobit i sreću.”
Kad ovo bi rečeno, starešina Asibandhakaputta reče Blaženome: “Odlično, učitelju Gotamo! Odlično! Baš kao kad bi neko ispravio nešto što je do tada stajalo naglavce, otkrio nešto što je bilo skriveno, pokazao put onome ko je zalutao ili upalio svetiljku u tami tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je učitelj Gotama — na više različitih načina — razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu kao utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha kao utočište. Neka me od učitelj Gotama prihvati kao svog nezaređenog sledbenika koji, od sad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!”
8. Saṅkhadhama sutta – Duvač u školjku
Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Nālande, u Pāvārikinom mango gaju. Onda starešina Asibandhakaputta, nezaređeni sledbenik Niganthi, [1] otide do Blaženog, pokloni mu se, te sede sa strane. I dok je tako sedeo, Blaženi mu reče: “Na koji način, starešino, Nigantha Nātaputta, podučava Dhammi svoje učenike?”
“Poštovani gospodine, Nigantha Nātaputta, podučava Dhammi svoje učenike ovako: ‘Svako ko uništava život, osuđen je na stanje patnje, osuđen je na čistilište. Svako ko uzima ono što mu nije dato, osuđen je na stanje patnje, osuđen je na čistilište. Svako ko se upušta u nedolične seksualne odnose, osuđen je na stanje patnje, osuđen je na čistilište. Svako ko laže, osuđen je na stanje patnje, osuđen je na čistilište. Svakome pravac preporađanja određuje način na koji se obično ponaša.’ Na taj način, poštovani gospodine, Nigantha Nātaputta podučava Dhammi svoje učenike.”
“Ako bi, starešino, zaista bilo tako da svakome pravac preporađanja određuje način na koji se obično ponaša, tada prema onome što govori Nigantha Nātaputta, niko ne bi bio osuđen na stanje patnje, osuđen na čistilište. Šta ti misliš, starešino? U slučaju onoga ko uništava život, ako bismo uporedili jednu situaciju sa drugom, bilo danju, bilo noću, šta je češće: slučaj kada on uništava život ili slučaj kada on to ne čini?”
“U slučaju onoga ko uništava život, poštovani gospodine, ako bismo uporedili jednu situaciju sa drugom, bilo danju, bilo noću, slučaj kada on uništava život je redak, a slučaj kada on to ne čini je čest.”
“Dakle, starešino, ako bi zaista bilo tako da svakome pravac preporađanja određuje način na koji se obično ponaša, tada prema onome što govori Nigantha Nātaputta, niko ne bi bio osuđen na stanje patnje, osuđen na čistilište.
A šta ti misliš, starešino? U slučaju onoga ko uzima ono što mu nije dato… ko se upušta u nedolične seksualne odnose… u slučaju onoga ko laže, ako bismo uporedili jednu situaciju sa drugom, bilo danju, bilo noću, šta je češće: slučaj kada on laže ili slučaj kada on to ne čini?”
“U slučaju onoga ko laže, poštovani gospodine, ako bismo uporedili jednu situaciju sa drugom, bilo danju, bilo noću, slučaj kada on laže je redak, a slučaj kada on to ne čini je čest.”
“Dakle, starešino, ako bi zaista bilo tako da svakome pravac preporađanja određuje način na koji se obično ponaša, tada prema onome što govori Nigantha Nātaputta, niko ne bi bio osuđen na stanje patnje, osuđen na čistilište.”
“Ima slučajeva , starešino, da neki učitelj zastupa ovako učenje i gledište: ‘Svako ko uništava život… ko uzima ono što mu nije dato… ko se upušta u nedolične seksualne odnose… ko laže, osuđen je na stanje patnje, osuđen je na čistilište.’ I onda učenik ima puno poverenje u takvog učitelja. On rezonuje ovako: ‘Moj učitelj zastupa ovako učenje i gledište: Svako ko uništava život, osuđen je na stanje patnje, osuđen je na čistilište’ Ja sam takođe uništavao život, te sam i sam osuđen na stanje patnje, osuđen na čistilište.’ Na taj način on formira jedno ovakvo gledište. I ukoliko ne napusti takvu tvrdnju i takvo stanje uma, tada će se on, u skladu sa svojim zaslugama, zaista naći u čistilištu.
On rezonuje ovako: ‘Moj učitelj zastupa ovako učenje i gledište: Svako ko uzima ono što mu nije dato, osuđen je na stanje patnje, osuđen je na čistilište.’ Ja sam takođe uzimao ono što mi nije bilo dato, te sam i sam osuđen na stanje patnje, osuđen na čistilište. Na taj način on formira jedno ovakvo gledište. I ukoliko ne napusti takvu tvrdnju i takvo stanje uma, tada će se on, u skladu sa svojim zaslugama, zaista naći u čistilištu.
On rezonuje ovako: ‘Moj učitelj zastupa ovako učenje i gledište: ‘Svako ko se upušta u nedolične seksualne odnose, osuđen je na stanje patnje, osuđen je na čistilište.’ Ja sam se takođe upuštao u nedolične seksualne odnose, te sam i sam osuđen na stanje patnje, osuđen na čistilište.’ Na taj način on formira jedno ovakvo gledište. I ukoliko ne napusti takvu tvrdnju i takvo stanje uma, tada će se on, u skladu sa svojim zaslugama, zaista naći u čistilištu.
On rezonuje ovako: ‘Moj učitelj zastupa ovako učenje i gledište: ‘Svako ko laže, osuđen je na stanje patnje, osuđen je na čistilište.’ Ja sam takođe lagao, te sam i sam osuđen na stanje patnje, osuđen na čistilište. Na taj način on formira jedno ovakvo gledište. I ukoliko ne napusti takvu tvrdnju i takvo stanje uma, tada će se on, u skladu sa svojim zaslugama, zaista naći u čistilištu.
Ali u ovom se svetu javlja Tathāgata, usavršen, potpuno probuđen; postigao je ispravno znanje i vladanje; srećan, dobro upućen znalac sveta, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz; učitelj božanskim i ljudskim bićima, prosvetljen i blagosloven. Na mnoge načine on kritikuje i osuđuje uništavanje života, te kaže: ‘Odustanite od uništavanja života.’ On kritikuje i osuđuje uzimanje onoga što nije dato, te kaže: ‘Odustanite od uzimanje onoga što nije dato.’ Na mnoge načine on kritikuje i osuđuje upuštanje u nedolične seksualne odnose, te kaže: ‘Odustanite od nedoličnih seksualnih odnosa.’ On kritikuje i osuđuje laganje, te kaže: ‘Odustanite od laganja.’
I onda učenik ima puno poverenje u takvog učitelja. On rezonuje ovako: ‘Na mnoge načine Tathāgata kritikuje i osuđuje uništavanje života, te kaže: “Odustanite od uništavanja života.” Ja sam takođe uništavao život u toj i toj meri. To nije bilo u redu, to nije bilo dobro. Ali iako se kajem zbog toga, takva moja nedela ne mogu se opozvati.’ Pošto je tako razmislio, on napušta uništavanje života i izbegava uništavanje života i u budućnosti. Tako se događa napuštanje tog nedela; tako se događa prevazilaženje tog nedela.
On rezonuje ovako: ‘Na mnoge načine Tathāgata kritikuje i osuđuje uzimanje onoga što nije dato, te kaže: “Odustanite od uzimanja onoga što nije dato.” Ja sam takođe uzimao ono što nije dato u toj i toj meri. To nije bilo u redu, to nije bilo dobro. Ali iako se kajem zbog toga, takva moja nedela ne mogu se opozvati.’ Pošto je tako razmislio, on napušta uzimanje onoga što nije dato i izbegava uzimanje onoga što nije dato i u budućnosti. Tako se događa napuštanje tog nedela; tako se događa prevazilaženje tog nedela.
On rezonuje ovako: ‘Na mnoge načine Tathāgata kritikuje i osuđuje upuštanje u nedolične seksualne odnose, te kaže: “Odustanite od nedoličnih seksualnih odnosa.” Ja sam se takođe upuštao u nedolične seksualne odnose u toj i toj meri. To nije bilo u redu, to nije bilo dobro. Ali iako se kajem zbog toga, takva moja nedela ne mogu se opozvati.’ Pošto je tako razmislio, on napušta nedolične seksualne odnose i izbegava nedolične seksualne odnose i u budućnosti. Tako se događa napuštanje tog nedela; tako se događa prevazilaženje tog nedela.
On rezonuje ovako: ‘Na mnoge načine Tathāgata kritikuje i osuđuje laganje, te kaže: “Odustanite od laganja.” Ja sam takođe lagao u toj i toj meri. To nije bilo u redu, to nije bilo dobro. Ali iako se kajem zbog toga, takva moja nedela ne mogu se opozvati.’ Pošto je tako razmislio, on napušta laganje i izbegava laganje i u budućnosti. Tako se događa napuštanje tog nedela; tako se događa prevazilaženje tog nedela.
Pošto se okrenuo od uništavanje života, on više ne uništava život. Pošto se okrenuo od uzimanja onoga što nije dato, on više ne uzima ono što nije dato. Pošto se okrenuo od nedoličnih seksualnih odnosa, on se više ne upušta u nedolične seksualne odnose. Pošto se okrenuo od laganja, on više ne laže. Pošto se okrenuo od spletkarenja, on više ne spletkari. Pošto se okrenuo od uvreda, on više ne vređa. Pošto se okrenuo naklapanja, on više ne naklapa. Pošto se okrenuo od gramzivosti, on više nije gramziv. Pošto se okrenuo od zlovolje i mržnje, njegov um je bez zlovolje. Pošto se okrenuo od pogrešnog gledišta, on ima ispravno gledište.
Onda, starešino, takav plemeniti učenik — tako lišen gramzivosti, lišen zlovolje, bez konfuzije, jasno razumevajući, uvek sabran — živi prožimajući jednu stranu sveta umom ispunjenim ljubavlju; isto tako i drugu stranu, treću stranu, četvrtu stranu. Isto tako nagore, nadole, popreko i svuda unaokolo, svima kao i samome sebi, živi on prožimajući čitav svet umom ispunjenim ljubavlju, ogroman, ushićen, bezmeran, bez neprijateljstva, bez zlovolje. Baš kao što snažan duvač u školjku može lako da pošalje signal na sve četiri strane sveta, isto tako, kada je oslobođenost uma uz pomoć ljubavi razvijena i negovana na ovakav način, svaka ograničena kamma koja je stvorena više tu ne ostaje, više tu ne postoji.
Živi on prožimajući jednu stranu sveta umom ispunjenim saosećanjem… umom ispunjenim sa-radošću… umom ispunjenim spokojstvom; isto tako i drugu stranu, treću stranu, četvrtu stranu. Isto tako nagore, nadole, popreko i svuda unaokolo, svima kao i samome sebi, živi on prožimajući čitav svet umom ispunjenim spokojstvom, ogroman, ushićen, bezmeran, bez neprijateljstva, bez zlovolje. Baš kao što snažan duvač u školjku može lako da pošalje signal na sve četiri strane sveta, isto tako, kada je oslobođenost uma uz pomoć spokojstva razvijena i negovana na ovakav način, svaka ograničena kamma koja je stvorena više tu ne ostaje, više tu ne postoji.
Kad ovo bi rečeno, starešina reče Blaženome: “Odlično, poštovni Gotamo! Odlično, poštovni Gotamo! Baš kao kad bi neko ispravio nešto što je do tada stajalo naglavce, otkrio nešto što je bilo skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je poštovani Gotama — na više različitih načina — razjasnio Dhammu. Uzimam poštovanog Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka me poštovani Gotama prihvati kao svog nezaređenog sledbenika koji, od sad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!”
Beleška
[1] Đaini. Ovako su nazvani po svom učitelju Niganthi Nātaputti (Mahaviri). [Natrag]