Samyutta nikāya XLVIII.41
Đarādhamma sutta
Podložno starenju
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u istočnom gaju, u palati Migarine majke. I onda je jednom uveče Blaženi izašao iz osame i sedeo grejući leđa na poslednjim zracima sunca na zalasku.
U tom poštovani Ānanda otide do Blaženog. Kad je stigao, pokloni mu se, pa dok mu je masirao ruke i noge ovako reče: "Izvanredno je, poštovani gospodine! Čudesno je, poštovani gospodine! Izgled Blaženog nije više čist i blistav, njegovi udovi su mlitavi i smežurani, telo pogureno i vidljive su promene njegovih čula: vida, sluha, mirisa, ukusa, dodira." [1]
"Tako je, Ānanda. U mladosti smo podložni starenju; u zdravlju smo podložni bolesti; dok živimo podložni smo smrti. Moj izgled nije više čist i blistav, udovi su mi mlitavi i smežurani, telo pogureno i vidljive su promene mojih čula: vida… dodira."
Tako reče Blaženi. Pošto je to rekao, Srećni, Učitelj ovako nastavi:
"Fuj tebi bedna starosti,
starosti zbog koje lepota izbledi!
Toliko je zanosnih lutaka [2]
bilo zdrobljeno pod starošću.I onome ko možda poživi sto godina
takođe je smrt sudbina.
Smrt nikoga ne štedi na svom putu,
već drobi pod sobom sve na šta naiđe."
Beleške (Bhikkhu Bodhi)
[1] Komentar čini se nerado priznaje da Budino telo može da pokaže prave znake starenja i više puta ponavlja da sve te promene nisu vidljive drugima, već samo Ānandi, koji je neprekidno bio uz Učitelja. Pošto sposobnosti čula same po sebi nisu vidljive, nije moguće ni videti njihovo slabljenje, ali je Ānanda o njima posredno zaključio na osnovu vidljivih promena koje je primetio kod Blaženog. [Natrag]
[2] Telo. [Natrag]