Samyutta nikāya 17:1-10

Lābhasakkāra saṃyutta
Dobici i počasti

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

17:1 Okrutno (Dāruṇa sutta)

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tu se Blaženi obrati monasima: “Monasi”. “Da, gospodine”, odgovoriše monasi. Onda Blaženi ovako reče:

“Monasi, dobitak, počast i slava su okrutni, bolni, grubi, predstavljaju prepreku za dostizanje nenadmašne slobode od okova. Zbog toga, monasi, ovako bi sebe trebalo da vežbate: ‘Ostavićemo po strani bilo kakav dobitak, počast i slavu koje već uživamo; i nećemo dopustiti da bilo kakav novi dobitak, pokloni i slava, kada se pojave, zavedu naš um.’ Tako bi sebe trebalo da vežbate.”

17:2 Udica (Baḷisa sutta)

“Monasi, dobitak, počast i slava su okrutni, bolni, grubi, predstavljaju prepreku za dostizanje nenadmašne slobode od okova. Kao kada bi ribar bacio udicu sa mamcem u duboko jezero, pa je riba u potrazi za hranom proguta. Ta riba, pošto je progutala udicu, našla bi se u nevolji, u propasti, a ribar bi sa njome mogao da radi šta joj je volja.

‘Ribar’, monasi, to je naziv za Zlog Maru. ‘Udica sa mamcem’ je naziv za dobitak, počast i slavu. Koji god monah da se naslađuje, žudi za dobitkom, počasti i slavi kad se pojave, takav se monah naziva onim koji je progutao udicu, ko se našao u nevolji, u propasti, a Zli Mara može sa njim da radi šta mu je volja. Zato su, monasi, dobitak, počast i slava okrutni, bolni, grubi, predstavljaju prepreku za dostizanje nenadmašne slobode od okova. Zbog toga, monasi, ovako bi sebe trebalo da vežbate: ‘Ostavićemo po strani bilo kakav dobitak, počast i slavu koje već uživamo; i nećemo dopustiti da bilo kakav novi dobitak, pokloni i slava, kada se pojave, zavedu naš um.’ Tako bi sebe trebalo da vežbate.”

17:3 Kornjača (Kumma sutta)

“Monasi, dobitak, počast i slava su okrutni, bolni, grubi, predstavljaju prepreku za dostizanje nenadmašne slobode od okova. Nekada davno, monasi, u jednom jezeru živela je velika porodica konjača. Onda jedna kornjača ovako reče drugoj: ‘Dragi srodniče, ne idi na to i to mesto.’ No ona kornjača ipak otide na to mesto i lovac je pogodi u oklop harpunom za koji je bio privezan konopac. Onda ta kornjača otide do one prve. A kad je ova vide kako dolazi, ovako joj reče: ‘Nadam se, dragi srodniče, da nisi išao na ono mesto.’ — ‘Išao sam na to mesto, srodniče.’ — ‘Nadam se ipak, dragi srodniče, da nisi bio napadnut i povređen.’ — ‘Nisam bio napadnut, srodniče, niti povređen; ali ne znam zašto se za mnom stalno vuče ovaj konopac.’ — ‘Ti jesi, dragi srodniče, bio napadnut, ti jesi bio pogođen! Tvoj otac i deda su se zbog istog takvog konopca našli u nevolji i zbog njega nastradali. Idi sada, dragi srodniče, više nisi jedan od nas.’

‘Lovac’, monasi, to je naziv za Zlog Maru. ‘Harpun’ je naziv za dobitak, počast i slavu. ‘Konopac’ je naziv za strastvenu žudnju. Koji god monah da se naslađuje, žudi za dobitkom, počasti i slavi kad se pojave, takav se monah naziva onim koji je pogođen harpunom, ko se našao u nevolji, u propasti, a Zli Mara može sa njim da radi šta mu je volja. Zato su, monasi, dobitak, počast i slava okrutni, bolni, grubi, predstavljaju prepreku za dostizanje nenadmašne slobode od okova. Zbog toga, monasi, ovako bi sebe trebalo da vežbate: ‘Ostavićemo po strani bilo kakav dobitak, počast i slavu koje već uživamo; i nećemo dopustiti da bilo kakav novi dobitak, pokloni i slava, kada se pojave, zavedu naš um.’ Tako bi sebe trebalo da vežbate.”

17:4 Dugodlaka koza (Dīghalomika sutta)

“Monasi, dobitak, počast i slava su okrutni, bolni, grubi, predstavljaju prepreku za dostizanje nenadmašne slobode od okova. Kao kada bi dugodlaka koza ušla u neprohodni šumski gustiš, pa se sad ovde sad tamo zapetljala i bila zarobljena, našla bi se u nevolji, u propasti. Isto tako se, monasi, monah čiji je um obuzet i savladan dobitkom, počašću i slavom obuče ujutro, uzme zdelu i ogrtač, te uđe u selo ili grad radi prošenja hrane. On se zakači sad tu sad tamo, on se upetlja sad tu sad tamo, on se zaglavi sad tu sad tamo, nađe se u nevolji, u propasti. Zato su, monasi, dobitak, počast i slava okrutni, bolni, grubi, predstavljaju prepreku za dostizanje nenadmašne slobode od okova. Zbog toga, monasi, ovako bi sebe trebalo da vežbate: ‘Ostavićemo po strani bilo kakav dobitak, počast i slavu koje već uživamo; i nećemo dopustiti da bilo kakav novi dobitak, pokloni i slava, kada se pojave, zavedu naš um.’ Tako bi sebe trebalo da vežbate.”

17:5 Balegar (Mīḷhaka sutta)

“Monasi, dobitak, počast i slava su okrutni, bolni, grubi, predstavljaju prepreku za dostizanje nenadmašne slobode od okova. Zamislite bubu balegara, koja se hrani izmetom, puna je izmeta, okružena izmetom, sa velikom gomilom izmeta pred sobom. Ona će, zbog toga, gledati sa prezrenjem na druge bube i ovako razmišljati: ‘Ja sam buba balegar koja se hrani izmetom, puna je izmeta, okružena izmetom, sa velikom gomilom izmeta pred sobom!’ Isto tako se, monasi, monah čiji je um obuzet i savladan dobitkom, počašću i slavom obuče ujutro, uzme zdelu i ogrtač, te uđe u selo ili grad radi prošenja hrane. Pojevši tamo koliko je želeo, on biva pozvan da dođe i sutradan, pred njim je obilje hrane. I dok se vraća u manastir, hvali se on pred drugim monasima: ‘Jeo sam koliko god sam želeo, pun sam isprošene hrane i pozvan sam da dođem i sutradan. Ja dobijam odeću, hranu, smeštaj i lekove, ali oni drugi monasi nemaju nikakvih zasluga, nikakvog uticaja, pa ne dobijaju odeću, hranu, smeštaj i lekove.’ Pošto mu je um obuzet i savladan dobitkom, počašću i slavom, on prezire druge, uzorne monahe. Za tog zaluđenog čoveka tako dugo će biti vreme patnje i bola. Eto kako su, monasi, počast i slava su okrutni, bolni, grubi, predstavljaju prepreku za dostizanje nenadmašne slobode od okova. Zbog toga, monasi, ovako bi sebe trebalo da vežbate: ‘Ostavićemo po strani bilo kakav dobitak, počast i slavu koje već uživamo; i nećemo dopustiti da bilo kakav novi dobitak, pokloni i slava, kada se pojave, zavedu naš um.’ Tako bi sebe trebalo da vežbate.

17:6 Munja (Asanisa sutta)

“Monasi, dobitak, počast i slava su okrutni, bolni, grubi, predstavljaju prepreku za dostizanje nenadmašne slobode od okova. A koga bi to, monasi, trebalo da udari munja? Učenika kojeg su zadesili dobitak, počast i slava, a da on sam još nije dosegao ideal svoga uma [nibbana].

‘Munja’, monasi, to je naziv za dobitak, počast i slavu. Eto kako su, monasi, počast i slava su okrutni, bolni, grubi, predstavljaju prepreku za dostizanje nenadmašne slobode od okova. Zbog toga, monasi, ovako bi sebe trebalo da vežbate: ‘Ostavićemo po strani bilo kakav dobitak, počast i slavu koje već uživamo; i nećemo dopustiti da bilo kakav novi dobitak, pokloni i slava, kada se pojave, zavedu naš um.’ Tako bi sebe trebalo da vežbate.

17:7 Otrovna strela (Diddha sutta)

“Monasi, dobitak, počast i slava su okrutni, bolni, grubi, predstavljaju prepreku za dostizanje nenadmašne slobode od okova. A koga bi to, monasi, trebalo pogoditi strelom umočenom u otrov? Učenika kojeg su zadesili dobitak, počast i slava, a da on sam još nije dosegao ideal svoga uma [nibbana].

‘Strela’, monasi, to je naziv za dobitak, počast i slavu. Eto kako su, monasi, počast i slava su okrutni, bolni, grubi, predstavljaju prepreku za dostizanje nenadmašne slobode od okova. Zbog toga, monasi, ovako bi sebe trebalo da vežbate: ‘Ostavićemo po strani bilo kakav dobitak, počast i slavu koje već uživamo; i nećemo dopustiti da bilo kakav novi dobitak, pokloni i slava, kada se pojave, zavedu naš um.’ Tako bi sebe trebalo da vežbate.

17:8 Šakal (Sigāla sutta)

“Monasi, dobitak, počast i slava su okrutni, bolni, grubi, predstavljaju prepreku za dostizanje nenadmašne slobode od okova. A jeste li, monasi, čuli nekad starog šakala kako tužno zavija u cik zore?”

“Da, poštovani gospodine.”

“Taj stari šakal je pogođen bolešću po imenu šuga [1]. On ne može da nađe mir ni kad se zavuče u neku jazbinu, ni u podnožju drveta, ni na otvorenom. Gde god da ide, gde god da stoji, gde god da sedi, gde god da leži, tu se on nađe u nevolji, u propasti. Isto tako, monasi, monah čiji je um obuzet i savladan dobitkom, počašću i slavom ne može da nađe mir ni kad ode u neku praznu kolibu, ni u podnožju drveta, ni na otvorenom. Gde god da ide, gde god da stoji, gde god da sedi, gde god da leži, tu se on nađe u nevolji, u propasti. Tako su, monasi, dobitak, počast i slava okrutni, bolni, grubi, predstavljaju prepreku za dostizanje nenadmašne slobode od okova. Zbog toga, monasi, ovako bi sebe trebalo da vežbate: ‘Ostavićemo po strani bilo kakav dobitak, počast i slavu koje već uživamo; i nećemo dopustiti da bilo kakav novi dobitak, pokloni i slava, kada se pojave, zavedu naš um.’ Tako bi sebe trebalo da vežbate.”

Beleška

[1] Komentar za SN: Ukkandaka. Ovo je naziv za bolest za koju se kaže da nastaje zimi. Sve dlake sa šakala otpadnu, a na tako ogoljenom telu počinju da se otvaraju rane. Pod dejstvom vetra, rane počinju da se gnoje i cure. I kao što čovek kad ga ugrize besan pas juri unaokolo, isto tako i šakal kad dobije ovu bolest; nema mesta na kojem bi se smirio.

17:9 Oluja (Verambha sutta)

“Monasi, visoko na nebu duvaju moćne oluje. [1] I ako neka ptica uzleti tako visoko, olujni vetar je ponese, i dok je nosi tamo-amo, noga joj odleti na jednu stranu, krilo na drugu, glava na treću, a telo na četvrtu stranu. Isto tako se, monasi, monah čiji je um obuzet i savladan dobitkom, počašću i slavom obuče ujutro, uzme zdelu i ogrtač, te uđe u selo ili grad radi prošenja hrane, a da ne motri na svoje telo, govor i um, a da ne obuzdava svoja čula. On tamo ugleda žene oskudno obučene, oskudno pokrivene i požuda napadne njegov um. Uma napadnutog požudom, on napušta svoje vežbanje i vraća se svetovnom životu. Onda neko uzme njegov ogrtač, neko drugi njegovu zdelu, treći prostirku za sedenje, četvrti njegov pribor za šivenje, baš kao što se dogodi i sa pticom čije delove razbaca oluja. Tako su, monasi, dobitak, počast i slava okrutni, bolni, grubi, predstavljaju prepreku za dostizanje nenadmašne slobode od okova. Zbog toga, monasi, ovako bi sebe trebalo da vežbate: ‘Ostavićemo po strani bilo kakav dobitak, počast i slavu koje već uživamo; i nećemo dopustiti da bilo kakav novi dobitak, pokloni i slava, kada se pojave, zavedu naš um.’ Tako bi sebe trebalo da vežbate.”

Beleška

[1] Komentar za SN: verambhā vātā, vrsta naročito jakog vetra koji se javlja na onim visinama sa kojih četiri kontinenta izgledaju kao da su veličine lotosovog lista.

17:10 Sa stihovima (Sagātaka sutta)

“Monasi, dobitak, počast i slava su okrutni, bolni, grubi, predstavljaju prepreku za dostizanje nenadmašne slobode od okova. Monasi, ja ovde vidim osobu čiji je um obuzet i savladan počastima i koja će se posle sloma tela, posle smrti, ponovo roditi u svetu patnje, na nesrećnom odredištu, u nižem svetu, u čistilištu. Zatim vidim ovde osobu čiji je um obuzet i savladan pomanjkanjem počasti i koja će se posle sloma tela, posle smrti, ponovo roditi u svetu patnje, na nesrećnom odredištu, u nižem svetu, u čistilištu. Zatim vidim ovde osobu čiji je um obuzet i savladan i počastima i pomanjkanjem počasti i koja će se posle sloma tela, posle smrti, ponovo roditi u svetu patnje, na nesrećnom odredištu, u nižem svetu, u čistilištu. Tako su, monasi, dobitak, počast i slava okrutni, bolni, grubi, predstavljaju prepreku za dostizanje nenadmašne slobode od okova. Zbog toga, monasi, ovako bi sebe trebalo da vežbate: ‘Ostavićemo po strani bilo kakav dobitak, počast i slavu koje već uživamo; i nećemo dopustiti da bilo kakav novi dobitak, pokloni i slava, kada se pojave, zavedu naš um.’ Tako bi sebe trebalo da vežbate.”

To izreče Blaženi. I pošto je to rekao, Srećni, Učitelj, nastavi ovako:

“Bilo da ga obasipaju počastima,
pokazuju nepoštovanje ili nude i jedno i drugo,
njegova koncentracija se ne koleba
dok boravi u bezmernom stanju.

Dok meditira s istrajnošću,
taj mudrac uvidom suptilnog vida,
raduje se razaranju vezanosti,
otud ga nazivaju istinski uzvišenim čovekom.”

Samyutta nikāya 17:1-10

Lābhasakkāra saṃyutta Dobici i počasti

Lābhasakkāra saṃyutta
Dobici i počasti