Theravāda budističko društvo

SN XXII.1: Nakulapitā sutta

Samyutta nikāya XXII.1

Nakulapitā sutta
Govor Nakulapiti

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio među Bhaggama, kraj grada Susumāragirija, u Bhesakalā gaju, u parku jelena. U to vreme je domaćin Nakulapitā (Nakulin otac) otišao do Blaženoga i kad je stigao i poklonio mu se, sede sa strane. Dok je tako sedeo sa strane, reče on Blaženome: "Gospodine, ja sam slab čovek, star, poodmaklih godina, stigao u poslednji period svoga života. Telo mi je bolno i svakog trenutka sve bolesnije. Zaista se retko dešava da vidim Blaženoga i monahe koji okrepljuju srce. Može li Blaženi da me pouči, može li Blaženi da me uputi, kako bih zadugo imao koristi i bio zadovoljan."

"Tako je, domaćine, tako je. Telo je bolno, slabo i tegobno. Jer ko će, starajući se o ovome telu, tvrditi i za trenutak da je ono sasvim zdravo, sem iz potpune ludosti? Ovako sebe treba da vežbaš: 'Čak i ako je moje telo bolno, moj um biće bez bola.' Tako sebe treba da vežbaš."

Onda domaćin Nakulapitā, ushićen i odobravajući reči Blaženoga, ustade sa svog sedišta i — poklonivši se Blaženome i obišavši ga tako da mu ostane sa desne strane — otide do poštovanog Sāriputte, te kad je stigao, pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako sedeo, poštovani Sāriputta mu reče: "Tvoja čula su bistra i smirena, domaćine, tvoj um čist. Jesi li ti imao prilike da danas slušaš govor o Dhammi u prisustvu Blaženoga?"

"Kako bi moglo biti drugačije, poštovani gospodine? Samo što me je Blaženi poškropio besmrtnom ambrozijom govora o Dhammi."

"A kako te je to Blaženi poškropio besmrtnom ambrozijom govora o Dhammi?"

"Malopre sam otišao do Blaženoga i kad sam stigao i poklonio mu se, seo sam sa strane. Dok sam tako sedeo sa strane, rekoh mu: 'Gospodine, ja sam slab čovek, star, poodmaklih godina, stigao u poslednji period svoga života. Telo mi je bolno i svakog trenutka sve bolesnije. Zaista se retko dešava da vidim Blaženoga i monahe koji okrepljuju srce. Može li Blaženi da me pouči, može li Blaženi da me uputi, kako bih zadugo imao koristi i bio zadovoljan.'

Kad to izgovorih, Blaženi mi reče: 'Tako je, domaćine, tako je. Telo je bolno, slabo i tegobno. Jer ko će, starajući se o ovome telu, tvrditi i za trenutak da je ono sasvim zdravo, sem iz potpune ludosti? Ovako sebe treba da vežbaš: "Čak i ako je moje telo bolno, moj um biće bez bola". Tako sebe treba da vežbaš.' I tako me je Blaženi poškropio besmrtnom ambrozijom govora o Dhammi." 

"Ali zašto ti ne pade na pamet da dalje pitaš Blaženoga: 'Na koji način nas pogađa bol i u telu i u umu? A na koji način nas pogađa bol samo u telu, ali ne i u umu?' "

"Došao bih izdaleka da čujem objašnjenje tih reči u prisustvu poštovanog Sāriputte. Bilo bi dobro ukoliko bi me poštovani Sāriputta prosvetlio u pogledu njihovog značenja."

"U tom slučaju, domaćine, slušaj i zapamti šta ću ti reći. A ja ću ti odgovoriti."

"Kako vi kažete, poštovani gospodine", odgovori domaćin Nakulapitā.

I poštovani Sāriputta reče: "Dakle, na koji način nas pogađa bol i u telu i u umu? Ima slučajeva kada nepoučen, prost čovek — koji ne ceni plemenite, nije upućen, ni privržen njihovoj Dhammi; koji ne ceni ljude besprekorne, nije upućen, ni privržen njihovoj Dhammi — smatra da je oblik (telo) njegovo sopstvo ili da sopstvo poseduje oblik ili da je telo u sopstvu ili da je sopstvo u telu. Opsednut je idejama 'Ja sam oblik' ili 'Oblik je moj'. I dok je on opsednut tim idejama, njegov oblik se menja i prolazi, pa ga obuzima tuga, naricanje, bol, nespokojstvo i očaj zbog te promene i prolaznosti.

On smatra za neki osećaj da je sopstvo ili da sopstvo poseduje osećaj ili da je osećaj u sopstvu ili da je sopstvo u osećaju. Opsednut je idejama 'Ja sam osećaj' ili 'Osećaj je moj'. I dok je on opsednut tim idejama, njegov osećaj se menja i prolazi, pa ga obuzima tuga, naricanje, bol, nespokojstvo i očaj zbog te promene i prolaznosti.

On smatra za neki opažaj da je sopstvo ili da sopstvo poseduje opažaj ili da je opažaj u sopstvu ili da je sopstvo u opažaju. Opsednut je idejama 'Ja sam opažaj' ili 'Opažaj je moj'. I dok je on opsednut tim idejama, njegov opažaj se menja i prolazi, pa ga obuzima tuga, naricanje, bol, nespokojstvo i očaj zbog te promene i prolaznosti.

On smatra za neke mentalne obrasce da su sopstvo ili da sopstvo poseduje mentalne obrasce ili da su mentalni obrasci u sopstvu ili da je sopstvo u mentalnim obrascima. Opsednut je idejama 'Ja sam mentalni obrasci' ili 'Mentalni obrasci su moji'. I dok je on opsednut tim idejama, njegovi mentalni obrasci se menjaju i prolaze, pa ga obuzima tuga, naricanje, bol, nespokojstvo i očaj zbog te promene i prolaznosti.

On smatra za svest da je sopstvo ili da sopstvo poseduje svest ili da je svest u sopstvu ili da je sopstvo u svesti. Opsednut je idejama 'Ja sam svest' ili 'Svest je moja'. I dok je on opsednut tim idejama, njegova svest se menja i prolazi, pa ga obuzima tuga, naricanje, bol, nespokojstvo i očaj zbog te promene i prolaznosti.

Na taj način, domaćine, nas pogađa bol i u telu i u umu.

A na koji način nas pogađa bol u telu, ali ne i u umu? Ima slučajeva, domaćine, kada dobro upućen plemeniti sledbenik — koji ceni plemenite, dobro je upućen i privržen njihovoj Dhammi; koji ceni ljude besprekorne, dobro je upućen i privržen njihovoj Dhammi — ne smatra da je oblik (telo) njegovo sopstvo ili da sopstvo poseduje oblik ili da je telo u sopstvu ili da je sopstvo u telu. Nije opsednut idejama 'Ja sam oblik' ili 'Oblik je moj'. I dok nije on opsednut tim idejama, njegov oblik se menja i prolazi, ali njega ne obuzima tuga, naricanje, bol, nespokojstvo i očaj zbog te promene i prolaznosti.

Ne smatra da je osećaj njegovo sopstvo…

Ne smatra da je opažaj njegovo sopstvo…

Ne smatra da su mentalni obrasci njegovo sopstvo…

On ne smatra da je svest sopstvo ili da sopstvo poseduje svest ili da je svest u sopstvu ili da je sopstvo u svesti. Nije opsednut idejama 'Ja sam svest' ili 'Svest je moja'. I dok nije opsednut tim idejama, njegov oblik se menja i prolazi, ali njega ne obuzima tuga, naricanje, bol, nespokojstvo i očaj zbog te promene i prolaznosti.

Na taj način, domaćine, nas pogađa bol u telu, ali ne i u umu."

Tako reče poštovani Sāriputta. Zadovoljan, domaćin Nakulapitā se obradova rečima poštovanog Sāriputte.