Samyutta nikāya XXII.3
Hāliddikāni sutta
Govor Hāliddikāniju
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom poštovani Mahā-Kaććāna boravio kraj Avantija, na Orlovom gnezdu, na Oštrom vrhu. Tada domaćin Hāliddikāni otide da ga poseti i, stigavši, poklonivši mu se, sede sa strane. Dok je tako sedeo, reče poštovanom Mahā-Kaććāni: "Poštovani gospodine, ovako je govorio Blaženi u Magandiya sutti sadržanoj u Atthaka vagga:
'Napustivši dom, luta boravišta lišen,
mudrac u selima ni sa kim se ne zbližava.
Otarasivši se čulnih strasti, očekivanja oslobođen,
sa ljudima se u rasprave ne upušta'.
Kako treba razumeti detaljno značenje ovoga kratkog iskaza Blaženog?"
[Poštovani Mahā-Kaććāna:] "Vlasništvo nad oblikom, domaćine, dom je svesti. Kada je svest, putem strasti, vezana za vlasništvo nad oblikom, tada se kaže da je ona kod svoje kuće. Vlasništvo nad osećajem… opažajem… mentalnim sadržajima dom je svesti. Kada je svest, putem strasti, vezana za vlasništvo nad mentalnim sadržajima, tada se kaže da je on u svom domu.
A kako se ne živi u domu? Svaku želju, strast, ushit, žudnju, svaku vezanost, prijanjanje, fiksiranje, predrasude ili skrivene sklonosti u pogledu vlasništva nad oblikom: to je Tathāgata napustio, njihov koren iščupao, poput palmovog stabla iz korena izvaljenog, lišenog uslova za život, bez šansi da ponovo iznikne. Zato se za Tathāgatu kaže da je napustio dom.
Svaku želju, strast, ushit, žudnju, svaku vezanost, prijanjanje, fiksiranje, predrasude ili skrivene sklonosti u pogledu vlasništva nad osećajem.. opažajem…
Svaku želju, strast, ushit, žudnju, svaku vezanost, prijanjanje, fiksiranje, predrasude ili skrivene sklonosti u pogledu vlasništva nad mentalnim sadržajima: to je Tathāgata napustio, njihov koren iščupao, poput palmovog stabla iz korena izvaljenog, lišenog uslova za život, bez šansi da ponovo iznikne. Zato se za Tathāgatu kaže da je napustio dom.
A kako se živi u društvu? Za svakog ko je vezan za ometajuće, na obliku zasnovane podražaje koji dolaze od društva, za njega se kaže da živi u društvu. Za svakog ko je vezan za ometajuće, na zvuku zasnovane… na ukusu zasnovane… na mirisu zasnovane… na dodiru zasnovane… na ideji zasnovane podražaje koji dolaze od društva, za njega se kaže da živi u društvu. Tako se živi u društvu.
A kako se živi lišen društva? Tathāgata je napustio vezu za ometajuće, na obliku zasnovane podražaje koji dolaze od društva, njihov koren iščupao, poput palmovog stabla iz korena izvaljenog, lišenog uslova za život, bez šansi da ponovo iznikne. Zato se za Tathāgatu kaže živi lišen društva.
Tathāgata je napustio vezu za ometajuće, na zvuku zasnovane… na ukusu zasnovane… na mirisu zasnovane… na dodiru zasnovane… na ideji zasnovane podražaje koji dolaze od društva, njihov koren iščupao, poput palmovog stabla iz korena izvaljenog, lišenog uslova za život, bez šansi da ponovo iznikne. Zato se za Tathāgatu kaže da živi lišen društva.
A kako se neko zbližava u selima? Ima slučajeva kada neki čovek živi družeći se sa domaćinima. Radujući se sa njima, žaleći sa njima, srećan kada su oni srećni, ojađen kada su oni ojađeni, svaki od njihovih poslova preuzima na sebe kao sopstveni. Tako se neko zbližava u selima.
A kako se neko ne zbližava u selima? Ima slučajeva kada monah živi ne družeći se sa domaćinima. Ne radujući se sa njima, ne žaleći sa njima, nije srećan kada su oni srećni, nije ojađen kada su oni ojađeni, nijedan od njihovih poslova ne preuzima na sebe kao sopstveni. Tako se neko ne zbližava u selima.
A kako se neko ne otarasi čulnih strasti? Ima slučajeva kada neki čovek nije oslobođen strasti za čulnim zadovoljstvima, nije oslobođen želje, nije oslobođen ljubavi, nije oslobođen žeđi, nije oslobođen groznice, nije oslobođen žudnje za čulnim zadovoljstvima. Tako se neko ne otarasi čulnih strasti.
A kako se neko otarasi čulnih strasti? Ima slučajeva kada je neki čovek oslobođen strasti za čulnim zadovoljstvima, oslobođen želje, oslobođen ljubavi, oslobođen žeđi, oslobođen groznice, oslobođen žudnje za čulnim zadovoljstvima. Tako se neko otarasi čulnih strasti.
A kako se neko ne oslobađa čežnji? Ima slučajeva kada neki čovek misli: ’Neka ovaj oblik bude takav i ubuduće. Neka ovaj osećaj… opažaj… mentalni sadržaj… Neka svest bude ovakva i ubuduće.’ Tako se neko ne oslobađa čežnji.
A kako se neko oslobađa čežnji? Ima slučajeva kada neki čovek ne misli: ’Neka ovaj oblik bude takav i ubuduće. Neka ovaj osećaj… opažaj… mentalni sadržaj… Neka svest bude ovakva i ubuduće.’ Tako se neko oslobađa čežnji.
A kako se neko, zašavši među ljude, upušta u svađe? Ima slučajeva kada je neki čovek pokretač ovakve vrste rasprave: ’Ti razumeš ovo učenje i praksu? Ja sam taj koji razme ovo učenje i praksu. Kako bi ti mogao da razumeš ovo učenje i praksu? Tvoja praksa je pogrešna. Moja praksa je ispravna. Ono što treba reći prvo ti si rekao poslednje. Ono što treba reći poslednje ti si rekao prvo. Ja sam dosledan. Ti nisi. Ono što si toliko dugo smišljao opovrgnuto je. Tvoje učenje je odbačeno. Poražen si. Idi i probaj da spaseš svoje učenje ili se izvuci iz neprilike ako možeš!" Tako se neko, zašavši među ljude, upušta u svađe?
A kako se neko, zašavši među ljude, ne upušta u svađe? Ima slučajeva kada je neki čovek nije pokretač ovakve vrste rasprave: ’Ti razumeš ovo učenje i praksu? Ja sam taj koji razme ovo učenje i praksu. Kako bi ti mogao da razumeš ovo učenje i praksu? Tvoja praksa je pogrešna. Moja praksa je ispravna. Ono što treba reći prvo ti si rekao poslednje. Ono što treba reći poslednje ti si rekao prvo. Ja sam dosledan. Ti nisi. Ono što si toliko dugo smišljao opovrgnuto je. Tvoje učenje je odbačeno. Poražen si. Idi i probaj da spaseš svoje učenje ili se izvuci iz neprilike ako možeš!" Tako se neko, zašavši među ljude, ne upušta u svađe?
Tako je, domaćine, govorio Blaženi u Magandriya sutti sadržanoj u Atthaka vagga:
'Napustivši dom,
živeći lišen društva,
mudrac u selima
ni sa kim se ne zbližava.
Otarasivši se čulnih strasti,
oslobođen čežnji,
ne zalazi među ljude,
ne upušta se u svađe.'
Tako treba razumeti detaljno značenje ovoga kratkog iskaza Blaženog."