Samyutta nikāya XXII.82
Mahāpunnama sutta
Dugi govor u noći punog Meseca
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravi u Sāvatthiju, u Istočnom parku, u kući Migārine majke.
2. I tom prilikom – na dan predanosti, [1] na dan punog Meseca – Blaženi je sedeo na otvorenom, okružen monasima.
3. U tom jedan od njih ustade sa svog mesta, [2] prebaci svoj gornji ogrtač preko jednog ramena, sklopi dlanove u visini grudi okrenut Blaženom i reče mu: "Poštovani gospodine, zamolio bih Blaženog da me udostoji odgovora na jedno pitanje." — "Dobro, monaše, sedi na svoje mesto i pitaj šta želiš." — "Da, poštovani gospodine", odgovori monah. I tako sede na mesto i obrati se Blaženom:
4. "Jesu li ovo pet sastojaka bića podložnih vezivanju, poštovani gospodine, dakle oblik, osećaj, opažaj, mentalni obrasci i svest?"
"Jesu, monaše."
Ovaj, obradovan odgovorom Blaženog, reče: "Dobro je, poštovani gospodine". I onda postavi sledeće pitanje:
5. "Ali, poštovani gospodine, u čemu je ukorenjeno tih, vezivanju podložnih pet sastojaka bića?"
"Monaše, tih vezivanju podložnih pet sastojaka ukorenjeno je u želji. [3]
6. "Poštovani gospodine, je li ta želja isto što i pet sastojaka podložniih vezivanju ili je ta želja nešto drugo u odnosu na njih?" [4]
"Monaše, ta želja nije ni isto što i pet sastojaka podložnih vezivanju, a nije ni nešto drugo u odnosu na njih. Umesto toga, želja i žudnja za njima, to je i vezivanje. [5]
7. "Ali, poštovani gospodine, postoje li različite vrste želje i žudnje za pet sastojaka podložnih vezivanju?"
"Postoji, monaše", odgovori Blaženi. "Tako nekome padne na pamet sledeća misao: 'Želeo bih da imam ovakav oblik u budućnosti! Želeo bih da imam ovakve osećaje u budućnosti! Želeo bih da imam ovakve opažaje u budućnosti! Želeo bih da imam ovakve mentalne obrasce u budućnosti! Želeo bih da imam ovakvu svest u budućnosti!' Tako, monaše, postoje različite vrste želje i žudnje za pet sastojaka podložnih vezivanju."
8. "Ali, poštovani gospodine, u kom smislu se oznaka 'sastojci' odnosi na te sastojke?"
"Monaše, kakva god vrsta oblika da postoji, prošli, budući ili sadašnji, unutrašnji ili spoljašnji, velik ili mali, jednostavan ili složen, dalek ili blizak: on se naziva oblikom kao sastojkom. Kakva god vrsta osećaja da postoji, prošli, budući ili sadašnji, unutrašnji ili spoljašnji, velik ili mali, jednostavan ili složen, dalek ili blizak: on se naziva osećajem kao sastojkom. Kakva god vrsta opažaja da postoji, prošli, budući ili sadašnji, unutrašnji ili spoljašnji, velik ili mali, jednostavan ili složen, dalek ili blizak: on se naziva opažajem kao sastojkom. Kakva god vrsta mentalnih obrazaca da postoji, prošli, budući ili sadašnji, unutrašnji ili spoljašnji, veliki ili mali, jednostavni ili složeni, daleki ili bliski: oni se nazivaju mentalnim obrascima kao sastojkom. Kakva god vrsta svesti da postoji, prošla, buduća ili sadašnja, unutrašnja ili spoljašnja, velika ili mala, jednostavna ili složna, daleka ili bliska: ona se naziva svešću kao sastojkom.
9. "A kakva je, poštovani gospodine, okolnost i uslov za manifestovanje oblika kao sastojka? Kakva je okolnost i uslov za manifestovanje osećaja kao sastojka?… za manifestovanje opažaja kao sastojka?… za manifestovanje mentalnih obrazaca kao sastojka?… za manifestovanje svesti kao sastojka?"
"Četiri velika elementa, monaše, jesu okolnost i uslov za manifestovanje oblika kao sastojka. Kontakt je okolnost i uslov za manifestovanje osećaja kao sastojka, opažaja kao sastojka i mentalnih obrazaca kao sastojka. "Ime i oblik" je okolnost i uslov za manifestovanje svesti kao sastojka." [6]
10. "Poštovani gospodine, kako nastaje gledište o postojanju sopstva?" [7]
"Monaše, kada loše upućen čovek, onaj ko ne prepoznaje plemenite, nije vešt i uvežban u njihovom učenju, onaj ko ne prepoznaje uzvišene, nije vešt i uvežban u njihovom učenju, smatra da je oblik sopstvo ili da sopstvo poseduje oblik ili da su oblici u sopstvu ili da je sopstvo u obliku. On smatra da je osećaj sopstvo… da je opažaj sopstvo… da su mentalni obrasci sopstvo… da je svest sopstvo ili da sopstvo poseduje svest ili da je svest u sopstvu ili da je sopstvo u svesti. Na taj način nastaje gledište o postojanju sopstva."
11. "Ali poštovani gospodine, kako gledište o postojanju sopstva ne nastaje?"
"Monaše, kada dobro upućen čovek, onaj ko prepoznaje plemenite, vešt je i uvežban u njihovom učenju, onaj ko prepoznaje uzvišene, vešt je i uvežban u njihovom učenju, ne smatra da oblik jeste sopstvo ili da sopstvo poseduje oblik ili da su oblici u sopstvu ili da je sopstvo u obliku. On ne smatra da je osećaj sopstvo… da je opažaj sopstvo… da su mentalni obrasci sopstvo… da je svest sopstvo ili da sopstvo poseduje svest ili da je svest u sopstvu ili da je sopstvo u svesti. Na taj način, monaše, ne nastaje gledište o postojanju sopstva."
12. "Poštovani gospodine, šta je zadovoljenje, šta opasnost i šta izlaz u slučaju materijalnog oblika? pet sastojaka? Šta je zadovoljenje, šta opasnost i šta izlaz u slučaju osećaja… u slučaju opažaja… u slučaju mentalnih obrazaca… u slučaju svesti?"
"Prijatnost i radost, monaše, koji nastaju na osnovu materijalnog oblika: to je zadovoljenje oblikom. Taj oblik je nepouzdan, izvor patnje i podložan promeni: to je opasnost u obliku. Uklanjanje i napuštanje želje i žudnje za oblikom: to je izlaz u slučaju oblika.
Prijatnost i radost koji nastaju na osnovu osećaja… na osnovu opažaja… na osnovu mentalnih obrazaca… na osnovu svesti: to je zadovoljenje svešću. Ta svest je nepouzdana, izvor patnje i podložna promeni: to je opasnost u svesti. Uklanjanje i napuštanje želje i žudnje za svešću: to je izlaz u slučaju svesti."
13. Obradovan odgovorom Blaženog, monah reče: "Dobro je, poštovani gospodine". I onda postavi sledeće pitanje:
"Poštovani gospodine, kako bi trebalo znati i videti, pa da se u pogledu ovog tela sa njegovom svešću i u pogledu svih spoljašnjih stvari više ne stvara u nama taj osećaj 'ja', 'moje' i tome svojstvena sklonost ka samoobmani?"
"Monaše, kada svaku vrstu materijalnog oblika, prošli, budući ili sadašnji, unutrašnji ili spoljašnji, velik ili mali, jednostavan ili složen, dalek ili blizak – vidimo ispravnom mudrošću onakvog kakav zaista jeste: 'To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo'. Kada svaku vrstu osećaja… svaku vrstu opažaja… sve vrstu mentalnih obrazaca… svaku vrstu svesti, prošlu, buduću ili sadašnju, unutrašnju ili spoljašnju, veliku ili malu, jednostavnu ili složenu, daleku ili blisku – vidimo ispravnom mudrošću onakvom kakva zaista jeste: 'To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo'. Kada tako znamo i vidimo, monaše, tada se u pogledu ovog tela sa njegovom svešću i u pogledu svih spoljašnjih stvari više ne stvara u nama taj osećaj 'ja', 'moje' i tome svojstvena sklonost ka samoobmani?"
14. Onda se u umu nekog monaha pojavi ova misao: "Dakle, čini se da materijalni oblik nije sopstvo, osećaj nije sopstvo, opažaj nije sopstvo, obrasci nisu sopstvo, svest nije sopstvo. Na kakvo će onda sopstvo uticati postupci koje je učinilo ne-sopstvo?" [8]
Na to Blaženi, znajući koje su misli u umu tog monaha, reče ovako monasima: "Moguće je, monasi, da neki zaveden čovek ovde, tup i neznalica, čiji um je savladala žudnja, pomisli da bi mogao nadmašiti Učiteljevo učenje ovako: 'Dakle, čini se da materijalni oblik nije sopstvo… svest nije sopstvo. Na kakvo će onda sopstvo uticati postupci koje je učinilo ne-sopstvo?' Ja sam vas, monasi, u različitim prilikama obučavao kroz propitivanje u vezi sa različitim stvarima.
15. Monasi, šta mislite? Je li materijalni oblik trajan ili prolazan?" — "Prolazan, poštovani gospodine." — "Je li ono što je prolazno patnja ili sreća?" — "Patnja, poštovani gospodine." — "Je li ono što je prolazno, patnja i podložno promenama mudro posmatrati ovako: 'To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo?' — "Ne, poštovani gospodine."
"Monasi, šta mislite: je li osećaj… opažaj… obrasci… svest trajna ili prolazna?" — "Prolazna, poštovani gospodine." — "Je li ono što je prolazno patnja ili sreća?" — "Patnja, poštovani gospodine." — "Je li ono što je prolazno, patnja i podložno promenama mudro posmatrati ovako: 'To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo?' — "Ne, poštovani gospodine."
16. "Zato, monasi, kakva god vrsta materijalnog oblika da postoji, prošli, budući ili sadašnji… svaki bi trebalo videti onakvim kakav on jeste, sa pravom mudrošću ovako: 'To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo.' Kakva god vrsta osećaja da postoji… Kakva god vrsta opažaja da postoji… Kakva god vrsta obrazaca da postoji… Kakva god vrsta svesti da postoji… svaku bi trebalo videti onakvom kakva ona jeste, sa pravom mudrošću ovako: 'To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo.'
17. Kad tako vidi, dobro uvežban plemeniti učenik prestaje d abude očaran materijalnim oblikom, očaran osećajem, očaran opažajem, očaran obrascima, očaran svešću.
A pošto nije očaran, u njemu se strasti hlade. Kroz hlađenje strasti njegov um postaje oslobođen. Sa oslobođenjem dolazi znanje: 'Um je oslobođen'. On tada razume: ?Nema više preporađanja, proživljen je svetački život, učinjeno ono što je trebalo učiniti, nema više bilo kakvog preporađanja'."
Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog. I dok je ovaj govor još bio u toku, zahvaljujući nevezivanju, umovi šezdeset monaha postadoše oslobođeni svoji hnečistoća. [9]
Beleške (Bhikkhu Bodhi)
[1] Indijska godina, prema drevnom sistemu koji je nasledio i budizam, podeljena je na tri sezone — leto, zima i sezona kiša — a svaka od njih na četiri meseca. Ta četiri meseca se dalje dele na osam dvonedeljnih perioda (pakkha), od kojih treći i sedmi traju četrnaest dana, a ostali po petnaest. U okviru svakog ovog dvonedeljnog perioda, noći punog Meseca i uštapa (četrnaesti ili petnaesti dan) i noći prve i treće četvrtine (osmi dan), smatrane su naročito svečanim. Ti su dani nazvani uposatha, dani predanosti. Na dan punog Meseca i uštapa monasi recituju svoja pravila ponašanja (Patimokkha), a nezaređeni odlaze u manastire da slušaju govore o Dhammi i praktikuju meditaciju. [Natrag]
[2] Komentar za MN objašnjava da je ovaj monah arahant i učitelj šezdesetorice monaha, koji su živeli u šumi zajedno sa njim posvećeni meditaciji. Uz pomoć učitelja, razvili su različite uvide, ali nisu mogli da dostignu put i plod probuđenja. Zato ih je učitelj doveo kod Bude, u nadi da da će on biti u stanju da ih odvede do transcendentnih postignuća. Učitelj postavlja ova pitanja ne zato što sumnja, već da bi razvejao sumnju u svojim učenicima. [Natrag]
[3] Iako reč želja (ćanda) može imati i pozitivnu konotaciju, ovde je sinonim za žudnju (tanhā). Razlog za njihovo poistovećivanje je to što pet sastojaka u svakoj pojedinačnoj egzistenciji nastaju na osnovu energije žudnje za postojanjem preostalom iz prethodne egzistencije. [Natrag]
[4] Kao u Ćūla-vedalla sutti (MN 44.6). [Natrag]
[5] Vezivanje nije isto što i "pet sastojaka podložnih vezivanju" (pañć'upādānakkhandha), zato što se ti sastojci ne mogu redukovati samo na vezivanje. Pa ipak, vezivanje nije nešto odvojeno od "pet sastojaka podložnih vezivanju", zato što ne postoji vezivanje koje ne bi imalo te sastojke kao svoju osnovu i objekat na koji je usmereno. [Natrag]
[6] Kod materijalnog oblika kao sastojka svaki od četiri velika elementa jeste uslov za ostala tri i za iz njih izveden materijalni oblik. Kontakt je uslov za svaki od tri srednja sastojka bića, kao što je rečeno: "Sa kontaktom osećamo, monasi; sa kontaktom opažamo, sa kontaktom se stvara volja" SN XXXV:93. Komentar za MA objašnjava da u vreme začeća, materijalkni fenomen i tri mentalna sastojka koja nastaju jesu "ime i lik", mentalno-materijalni sklop, dakle uslov za preporađanje svesti. Tokom života, fizička čula i objekti čula, zajedno sa tri mentalna sastojka, jesu mentalno-materijalni sklop koji čini uslov za nastanak svesti o osećaju. [Natrag]
[7] Sakkāyaditthi, ovo je jedan od najvažnijih termina kojima se Buda služi. "Ditthi" znači gledište, stanovište, a "sakkāya" je oznaka za živo biće kao kombinaciju pet međusobno neraskidivo povezanih sastojaka. No, kao složenica, ovaj termin označava posebno subjektivno gledište, koje je prema Budinoj analizi u samom korenu svakog vezivanja i patnje. To gledište je supstancijalizam, verovanje da unutar bića postoji trajna i nepromenljiva suština, entitet koji nazivamo "ja", sopstvom i osnovom našeg identiteta. Buda je, međutim, na biće gledao pre kao na jedan stalno menjajući proces, nego na nešto trajno fiksirano. [Natrag]
[8] Čini se da je ovom monahu teško da shvati kako kamma može stvoriti neki rezultat, a da nema sopstva na koje bi se taj rezultat odnosio. [Natrag]
[9] Komentar za MN: Šezdeset monaha su odbacili svoj dotadašnji objekat meditacije i istraživali novi objekat (zasnovan na ovom Budinom govoru). I ne pomerajući se, još dok su tu sedeli, oni dosegoše probuđenje. [Natrag]