Samyutta nikāya XXIII.2
Satta sutta
Biće
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Kraj Sāvatthija. [1] Sedeći sa strane, poštovani Rādha ovako upita Blaženog:
“‘Biće, biće’, gospodine, kažu. U kom smislu se, gospodine, neko naziva bićem”?
Rādha, kada je neko obuzet, snažno obuzet željom, strašću, ushićenjem i žudnjom za oblikom, taj se otuda naziva “bićem”. Kada je neko obuzet, snažno obuzet željom, strašću, ushićenjem i žudnjom za osećajem… opažajem… mentalnim obrascima… svešću, taj se otuda naziva bićem.
Zamisli, Rādha, dečake i devojčice koji se igraju, te prave kule i gradove od peska. Sve dok u njima nije nestala strast, želja, vezanost, žeđ, opsednutost, žudnja za tim kulama i gradovima od peska, oni su njima zaokupljeni, čuvaju ih, cene i vole. A kada, Rādha, u tim dečacima i devojčicama više nema strasti, želje, vezanosti, žeđi, opsednutosti, žudnje za tim kulama i gradovima od peska, oni ih rukama i nogama rasture, poruše, poravnaju i učine neprikladnim za igru.
Isto tako i ti, Rādha, rasturi oblik, poruši ga, poravnaj i učini neprikladnim za igru; kreni putem iskorenjivanja žudnje. Osećaj rasturi… Opažaj rasturi… Mentalne obrasce rasturi… Svest rasturi, poruši, poravnaj i učini neprikladnom za igru; kreni putem iskorenjivanja žudnje. Jer, Rādho, iskorenjivanje žudnje jeste nibbāna.
Beleška (Thanissaro Bhikkhu)
[1] Dobar broj govora (među njima SN 35.191; AN 6.63) ukazuju na to da je um okovan, ne stvarima kakve su pet sastojaka bića ili objekti šest čula, već strašću i ushićenjem njima. Postoje dva načina da pokušamo uklanjanje tih okova. Jedan je da se fokusiramo na probleme koji se javljaju sa strašću i ushićenjem kao takvima, da jasno vidimo nemir i patnju koji oni unose u um. Drugi je da analiziramo same objekte strasti i ushićenja na takav način da nam više ne izgledaju vredni našeg interesovanja. Ovaj drugi pristup se preporučuje u ovom govoru: kada Buda govori „rasturi oblik, poruši ga, poravnaj i neprikladnim za igru…“, on govori o praksi analiziranja oblika do detalja, njegovom razlaganju na sastavne delove, sve dotle dok ne izgleda prikladnim kao objekat strasti i ushićenja. Kada je moguće svih pet sastojaka bića tretirati na ovakav način, um ostaje bez ijednog uslovljenog objekta koji bi mu služio kao tačka fokusa za njegovu strast i time biva oslobođen – na samo kraju – do nivoa probuđenja koje se naziva stupnjem ne-povratnika. [Natrag]