Samyutta nikāya XXXVI.31
Niramisa sutta
Bez čulne želje
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Postoji, monasi, svetovna radost (pīti), postoji duhovna radost i postoji još veća duhovna radost. Postoji svetovna sreća (sukha), postoji duhovna sreća i postoji još veća duhovna sreća. Postoji svetovno spokojstvo (upekkhā), postoji duhovno spokojstvoi postoji još veće duhovno spokojstvo. Postoji svetovna sloboda, postoji duhovna sloboda i postoji još veća duhovna sloboda.
A šta je to, monasi, svetovna radost? Pet je struna čulne želje: oblici koje raspoznaje oko i za kojima se javlja žudnja i strast, koji se čine prikladni i poželjni, vezani za čulnu želju i podsticaj za pohlepu. Zvuci koje raspoznaje uho… mirisi koje raspoznaje nos… ukusi koje raspoznaje jezik… dodiri koje raspoznaje telo i za kojima se javlja žudnja i strast, koji se čine prikladni i poželjni, vezani za čulnu želju i podsticaj za pohlepu. Radost koja se javlja u zavisnosti od ovih pet struna
čulne želje naziva se "svetovnom radoću".
A šta je to duhovna radost? Sasvim daleko od čulnih želja, daleko od štetnih stanja uma, monah dostiše i boravi u prvom meditativnom zadubljenju (đhana), koje je praćeno zamiljanjem i razmišljanjem i sadrži radost rođenu iz osame. Sa stišavanjem zamišljanja i razmišljanja dostiže on i boravi u drugom meditativnom zadubljenju praćenim unutrašnjim pouzdanjem i sabranošću uma, bez zamišljanja i razmišljanja, i sadrži radost i sreću rođene iz koncentracije. To se naziva "duhovnom radošću".
A šta je još veća duhovna radost? Kada monah ispravnog ponašanja pogleda svoj um, oslobođen pohlepe, oslobođen mržnje, oslobođen neznanja, tada se javlja radost. I ona se naziva "još većom duhovnom radoću".
A šta je to, monasi, svetovna sreća? Pet je struna čulne želje: oblici koje raspoznaje oko i za kojima se javljaju žudnja i strast, koji se čine prikladni i poželjni, vezani za čulnu želju i podsticaj su za pohlepu. Zvuci koje raspoznaje uho… mirisi koje raspoznaje nos… ukusi koje raspoznaje jezik… dodiri koje raspoznaje telo i za kojima se javlja žudnja i strast, koji se čine prikladni i poželjni, vezani za čulnu želju i podsticaj za pohlepu. Sreća koja se javlja u zavisnosti od ovih pet struna čulne želje naziva se "svetovnom srećom".
A ta je to duhovna sreća? Sasvim daleko od čulnih želja, daleko od štetnih stanja uma, monah dostiše i boravi u prvom meditativnom zadubljenju… Sa stišavanjem zamšiljanja i razmšiljanja dostiže on i boravi u drugom meditativnom zadubljenju… Sa smirivanjem i radosti, boravi on u spokojstvu, sabran i potpuno svestan on oseća sreću u sebi, te dostiže i boravi u trećem meditativnom zadubljenju, za koje plemeniti kažu: "Ko je spokojan i pažljiv, živi zadovoljno". To se naziva "duhovnom srećom".
A šta je još veća duhovna sreća? Kada monah ispravnog ponašanja pogleda svoj um, oslobođen pohlepe, oslobođen mržnje, oslobođen neznanja, tada se javlja radost. I ona se naziva "još većom duhovnom srećom".
A ta je, monasi, svetovno spokojstvo? Pet je struna čulne želje: oblici koje raspoznaje oko… dodiri koje raspoznaje telo i za kojima se javljaju žudnja i strast, koji se čine prikladni i poželjni, vezani za čulnu želju i podsticaj za pohlepu. Spokojstvo koje se javlja u odnosu na ovih pet struna čulne želje naziva se "svetovnim spokojstvom ".
A šta je to duhovno spokojstvo? Sasvim daleko od zadovoljstva i bola, a pošto su u njemu iščezli radost i žalost, monah doseže i boravi u četvrtom meditativnom zadubljenju, koje karakteršie ni-bol-ni-zadovoljstvo i koje poseduje čistotu sabranosti zahvaljujući spokojstvu. I to se naziva "duhovnim spokojstvom".
A šta je još veća duhovna ravnodušnost? Kada monah ispravnog ponašanja pogleda svoj um, oslobođen pohlepe, oslobođen mržnje, oslobođen neznanja, tada se javlja spokojstvo. I ono se naziva "još većim duhovnim spokojstvom".
A šta je, monasi, svetovna sloboda? Sloboda povezana sa materijalnim. A šta je duhovna sloboda? Sloboda povezana sa nematerijalnim. A šta je još veća duhovna sloboda? Kada monah ispravnog ponašanja pogleda svoj um, oslobođen pohlepe, oslobođen mržnje, oslobođen neznanja, tada se u njemu javlja sloboda."
Videti takođe: SN XXXVI:19 i Nanaponika Tera "Kontemplacija osećaja".