Saććasaṃyutta
Grupisani govori o istinama

1. Koncentracija (Samādhi sutta)
Kraj Sāvatthija. “Monasi, razvijajte koncentraciju. Monah čiji je um koncentrisan razume stvari onakvim kakve one zaista jesu. [1]

A šta on to razume onakvim kakvo zaista jeste? ’Ovo je patnja’ razume kako zaista jeste. ’Ovo je nastanak patnje’ razume kako zaista jeste. ’Ovo je prestanak patnje’ razume kako zaista jeste. ’Ovo je put koji vodi do prestanka patnje’ razume kako zaista jeste.

Monasi, razvijajte koncentraciju. Kada je koncentrisan, monah razume stvari onakvim kakve one zaista jesu.

Zato, monasi, treba uložiti napor da bi se razumelo: ’Ovo je patnja’. [2] Treba uložiti napor da bi se razumelo: ’Ovo je nastanak patnje’. Treba uložiti napor da bi se razumelo: ’Ovo je prestanak patnje’. Treba uložiti napor da bi se razumelo: ’Ovo je put koji vodi do prestanka patnje’.“

2. Osama (Paṭisallāna sutta)
„Monasi, uložite napor u osami. Monah u osami razume stvari onakvim kakve one zaista jesu.

A šta on to razume onakvim kakvo zaista jeste? ’Ovo je patnja’… ’Ovo je nastanak patnje’… ’Ovo je prestanak patnje’… ’Ovo je put koji vodi do prestanka patnje’ razume kako zaista jeste.

Monasi, uložite napor u osami. Monah u osami razume stvari onakvim kakve one zaista jesu.

Zato, monasi, treba uložiti napor da bi se razumelo: ’Ovo je patnja’… Treba uložiti napor da bi se razumelo: ’Ovo je put koji vodi do prestanka patnje’.“

3. Sinovi dobrih porodica 1 (Paṭhamakulaputta sutta)
„Monasi, koji god da su sinovi dobrih porodica u prošlosti na pravi način napustili dom i otišli u beskućnike, to su učinili kako bi pronikli u četiri plemenite istine kakve one zaista jesu. Koji god da će sinovi dobrih porodica u budućnosti na pravi način napustiti dom i otići u beskućnike, to će učiniti kako bi pronikli u četiri plemenite istine kakve one zaista jesu. Koji god da sinovi dobrih porodica sada na pravi način napuštaju dom i odlaze u beskućnike, to čine kako bi pronikli u četiri plemenite istine kakve one zaista jesu.

Koje četiri? Plemenitu istinu o patnji, plemenitu istinu o nastanku patnje, plemenitu istinu o prestanku patnje i plemenitu istinu o putu koji vodi do prestanka patnje. Koji god da su sinovi dobrih porodica u prošlosti… u budućnosti… sada na pravi način napuštaju dom i odlaze u beskućnike, to čine kako bi pronikli u četiri plemenite istine kakve one zaista jesu.

Zato, monasi, treba uložiti napor da bi se razumelo: ’Ovo je patnja’… Treba uložiti napor da bi se razumelo: ’Ovo je put koji vodi do prestanka patnje’.“

4. Sinovi dobrih porodica 2 (Dutiyakulaputta sutta)
„Monasi, koji god da su sinovi dobrih porodica u prošlosti na pravi način napustili dom, otišli u beskućnike i pronikli u stvari kakve one zaista jesu, svi su oni pronikli u četiri plemenite istine kakve one zaista jesu. Koji god da će sinovi dobrih porodica u budućnosti na pravi način napustiti dom, otići u beskućnike i pronići u stvari kakve one zaista jesu, svi će oni pronići u četiri plemenite istine kakve one zaista jesu. Koji god da sinovi dobrih porodica sada na pravi način napuštaju dom, odlaze u beskućnike i proniču u stvari kakve one zaista jesu, svi oni proniču u četiri plemenite istine kakve one zaista jesu.

Koje četiri? Plemenitu istinu o patnji, plemenitu istinu o nastanku patnje, plemenitu istinu o prestanku patnje i plemenitu istinu o putu koji vodi do prestanka patnje. Koji god da su sinovi dobrih porodica u prošlosti… u budućnosti… sada proniču u stvari onakve kakve one zaista jesu, proniču u četiri plemenite istine kakve one zaista jesu.

Zato, monasi, treba uložiti napor da bi se razumelo: ’Ovo je patnja’… Treba uložiti napor da bi se razumelo: ’Ovo je put koji vodi do prestanka patnje’.“

5. Askete i brahmani 1 (Paṭhamasamaṇabrāhmaṇa sutta)
Monasi, koji god da su se askete i brahmani u prošlosti potpuno probudili za stvari kakve one zaista jesu, svi su se oni potpuno probudili za četiri plemenite istine kakve one zaista jesu. Koji god da će se askete i brahmani u budućnosti potpuno probuditi za stvari kakve one zaista jesu, svi će se oni potpuno probuditi za četiri plemenite istine kakve one zaista jesu. Koji god da se askete i brahmani u budućnosti sada potpuno probude za stvari kakve one zaista jesu, svi se oni potpuno probude za četiri plemenite istine kakve one zaista jesu.

Koje četiri? Plemenitu istinu o patnji… plemenitu istinu o putu koji vodi do prestanka patnje. Koji god da su askete i brahmani u prošlosti… u budućnosti… sada potpuno probude za stvari kakve one zaista jesu, svi se oni potpuno probude za četiri plemenite istine kakve one zaista jesu.

Zato, monasi, treba uložiti napor da bi se razumelo: ’Ovo je patnja’… Treba uložiti napor da bi se razumelo: ’Ovo je put koji vodi do prestanka patnje’.“

6. Askete i brahmani 2 (Dutiyasamaṇabrāhmaṇa sutta)
Monasi, koji god da su se askete i brahmani u prošlosti pokazali da su postali potpuno probuđeni, svi su oni pokazali da su postali potpuno probuđeni za četiri plemenite istine. Koji god da će askete i brahmani u budućnosti pokazati da su postali potpuno probuđeni, svi će oni pokazati da su postali potpuno probuđeni za četiri plemenite istine. Koji god da askete i brahmani sada pokazuju da su postali potpuno probuđeni, svi oni pokazuju da su postali potpuno probuđeni za četiri plemenite istine.

Koje četiri? Plemenitu istinu o patnji… plemenitu istinu o putu koji vodi do prestanka patnje. Koji god da su askete i brahmani u prošlosti… u budućnosti… sada pokazuju da su postali potpuno probuđeni, svi oni pokazuju da su postali potpuno probuđeni za četiri plemenite istine.

Zato, monasi, treba uložiti napor da bi se razumelo: ’Ovo je patnja’… Treba uložiti napor da bi se razumelo: ’Ovo je put koji vodi do prestanka patnje’.“

7. Misao (Vitakka sutta)
“Monasi, loše, štetne misli nemojte misliti. To su misli o uživanju, mržnji, nasilju. A zašto? Zato što takve misli nisu blagotvorne, potkopavaju temelje svetačkog života, ne vode ka odvraćenosti, hlađenju strasti, prestanku, smirenju, neposrednom znanju, probuđenju, ne vode ka nibbāni.

Monasi, kada razmišljate, ovako treba da razmišljate: ’Ovo je patnja’; ovako treba da razmišljate: ’Ovo je nastanak patnje’; ovako treba da razmišljate: ’Ovo je prestanak patnje’; ovako treba da razmišljate: ’Ovo je put koji vodi do prestanka patnje’. A zašto? Zato što takve misli jesu blagotvorne, utvrđuju temelje svetačkog života, vode ka odvraćenosti, hlađenju strasti, prestanku, smirenju, neposrednom znanju, probuđenju, vode ka nibbāni.

Zato, monasi, treba uložiti napor da bi se razumelo: ’Ovo je patnja’… Treba uložiti napor da bi se razumelo: ’Ovo je put koji vodi do prestanka patnje’.“

8. Promišljanje (Ćinta sutta)
„Monasi, ne promišljajte na loš, štetan način: ‘‘Ovaj svet je večan’ ili ‘ovaj svet nije večan’; ‘ovaj svet je konačan’ ili ‘ovaj svet je beskonačan’; ‘duša je isto što i telo’ ili ‘duša je jedno, a telo je drugo’; ‘Tathāgata postoji posle smrti’ ili ‘Tathāgata ne postoji posle smrti’ ili ‘Tathāgata i postoji i ne postoji posle smrti’ ili ‘Tathāgata niti postoji, niti ne postoji posle smrti’. A zašto? Zato što takvo promišljanje nije blagotvorno, potkopava temelje svetačkog života, ne vodi ka odvraćenosti, hlađenju strasti, prestanku, smirenju, neposrednom znanju, probuđenju, ne vodi ka nibbāni.

Monasi, kada promišljate, ovako treba da promišljate: ’Ovo je patnja’; ovako treba da promišljate: ’Ovo je nastanak patnje’; ovako treba da promišljate: ’Ovo je prestanak patnje’; ovako treba da promišljate: ’Ovo je put koji vodi do prestanka patnje’. A zašto? Zato što takvo promišljanje jeste blagotvorno, utvrđuje temelje svetačkog života, vodi ka odvraćenosti, hlađenju strasti, prestanku, smirenju, neposrednom znanju, probuđenju, vodi ka nibbāni.

Zato, monasi, treba uložiti napor da bi se razumelo: ’Ovo je patnja’… Treba uložiti napor da bi se razumelo: ’Ovo je put koji vodi do prestanka patnje’.“

9. Svađalački razgovor (Viggāhikakathā sutta)
„Monasi, nemojte se upuštati u svađalački razgovor: ‘Ti ne razumeš ovo učenje i pravila. Ja razumem ovo učenje i pravila. Šta, ti razumeš ovo učenje i pravila!? Ti vežbaš na sasvim pogrešan način, ja vežbam na ispravan način. Ja sam dosledan, ti si nedosledan. Ono što je trebalo reći na početku, ti si rekao na kraju. Ono što je trebalo reći na kraju, ti si rekao na početku. To što si tako pažljivo smislio bilo je pobijeno. Učenje ti je odbačeno. Dokazano je da si u zabludi. Idi i bolje uči ili ako možeš, iskobeljaj se iz zamke u koju si upao!‘ A zašto? Zato što takav razgovor nije blagotvoran, potkopava temelje svetačkog života, ne vodi ka odvraćenosti, hlađenju strasti, prestanku, smirenju, neposrednom znanju, probuđenju, ne vodi ka nibbāni.

Monasi, kada razgovarate, o ovome treba da razgovarate: ’Ovo je patnja’; o ovome treba da razgovarate: ’Ovo je nastanak patnje’; o ovome treba da razgovarate: ’Ovo je prestanak patnje’; o ovome treba da razgovarate: ’Ovo je put koji vodi do prestanka patnje’. A zašto? Zato što takav razgovor jeste blagotvoran, utvrđuje temelje svetačkog života, vodi ka odvraćenosti, hlađenju strasti, prestanku, smirenju, neposrednom znanju, probuđenju, vodi ka nibbāni.

Zato, monasi, treba uložiti napor da bi se razumelo: ’Ovo je patnja’… Treba uložiti napor da bi se razumelo: ’Ovo je put koji vodi do prestanka patnje’.“

10. Isprazan razgovor (Tiraććhānakathā sutta)
“Monasi, nemojte se upuštati u razne vrste ispraznog razgovora, [3] kao što je razgovor o kraljevima, kraljevim savetnicima i razbojnicima, razgovor o vojskama, opasnostima i bitkama, razgovor o hrani, piću, odeći i ležajevima, razgovor o cvetnim vencima i mirisima, razgovor o srodnicima, vozilima, selima, varošima, gradovima i zemljama, razgovor o ženama i herojima, razgovor na ulici ili kraj izvora, razgovor o davno preminulim pokojnicima, naklapanje o raznim sitnicama, spekulacije o nastanku sveta i nastanku mora, razgovor o tome da se postane ovo ili ono. A zašto? Zato što takav razgovor nije blagotvoran, potkopava temelje svetačkog života, ne vodi ka odvraćenosti, hlađenju strasti, prestanku, smirenju, neposrednom znanju, probuđenju, ne vodi ka nibbāni.

Monasi, kada razgovarate, o ovome treba da razgovarate: ’Ovo je patnja’; o ovome treba da razgovarate: ’Ovo je nastanak patnje’; o ovome treba da razgovarate: ’Ovo je prestanak patnje’; o ovome treba da razgovarate: ’Ovo je put koji vodi do prestanka patnje’. A zašto? Zato što takav razgovor jeste blagotvoran, utvrđuje temelje svetačkog života, vodi ka odvraćenosti, hlađenju strasti, prestanku, smirenju, neposrednom znanju, probuđenju, vodi ka nibbāni.

Zato, monasi, treba uložiti napor da bi se razumelo: ’Ovo je patnja’… Treba uložiti napor da bi se razumelo: ’Ovo je put koji vodi do prestanka patnje’.“

Beleške
[1] Kao u 22:5; sledeća sutta kao u 22:6.

[2] Tasmātiha bhikkhave idaṃ dukkhan ti yogo karaṇīyo. Komentar: Pošto koncentrisan monah razume četiri plemenite istine kakve zaista jesu, zbog toga bi trebalo da uložite napor i postanete koncentrisani, kako bi razumeli četiri plemenite istine kakve zaista jesu. I pošto se krug preporađanja uvećava za one koji ih ne razumeju, ali prestaje da se uvećava od trenutka razumevanja, zbog toga bi trebalo da uložite napor u njihovo razumevanje, razmišljajući: „Neka se krug ne uvećava za nas“.

[3] Mā bhikkhave anekavihitaṃ tiraććhānakathaṃ katheyyātha. Tiraććhānakathā je bukvalno “životinjski razgovor”, ali Komentar ga objašnjava kao razgovor koji “ide horizontalno” (tiraććhānabhūtaṃ) u odnosu na puteve koji vode ka nebesima i oslobođenju.