Kako krotiti divljeg slona
i druge avanture sa svesnošću
Jan Chozen Bays
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
16
SAMO TRI UDAHA
Vežba: Koliko god si puta u prilici tokom dana, daj umu malu pauzu. Zamoli unutrašnji glas da utihne tokom samo tri udaha i izdaha. Slično kao da si utišao unutrašnji radio ili TV na nekoliko minuta. A onda otvori sva svoja čula i samo budi svestan – boje, zvuka, dodira i mirisa.
PODSETI SEBE
Postavi stikere u svom okruženju na kojima je napisan broj 3. Možeš dodati crtež osobe sa balonom iznad glave u kojem nema nikakvog teksta. Može pomoći i ako podesiš alarm ili telefon da se oglasi u nepravilnim intervalima tokom dana.
OTKRIĆA
Kada ljudi počnu da meditiraju ili rade kontemplativnu molitvu, doživljavaju određeni stepen slobode od neprekidnog dijaloga u glavi. To ih usreći. Međutim, ako im se koncentracija produbi, obično se iznenada kada otkriju da je njihov um poput hiperaktivnog dvogodišnjeg deteta, nesposobnog da sedi mirno, nepomično u sadašnjem trenutku, više od nekoliko minuta. Po ceo dan je nečim zaokupljen. Putuje u prošlost, preživljava davna zadovoljstva i povređivanja. Jurca u budućnost, praveći usput stotine planova. Beži u fantazije, stvara zamišljene svetove kako bi ispunio svoje želje. Novi meditanti takođe otkriju glasove u sebi, koji neprekidno nešto pričaju, upoređuju i kritikuju, objašnjavaju. U toj fazi su u ozbiljnom iskušenju da dignu ruke od meditacije. Um im izgleda bučniji nego ikada! Čim um skrene sa prakse, ispune se samokritikom. Umesto da napreduju, čini se kao da nazaduju.
Čini se kao da um želi da tu igru stišavanja samoga sebe igra vrlo kratko. Kada shvati da smo zaista ozbiljni u nameri da ga umirimo, čak i da živimo neko vreme bez njegovog stalnog komandovanja, počne da paniči i da se vrti u krug poput veverice u kavezu. Naš um se tako prebacuje u samoodbrambeni režim, pokušavajući da tačno uoči izvor nevolje, donosi sudove o drugima i kritikuje samoga sebe. Kada ga te negativne misli i emocije ispune, one mogu da potkopaju i na kraju unište našu praksu svesnosti.
Jednostavna praksa tri udaha i izdaha može doći kao olakšanje. Može prekinuti tu vrstu spirale naniže i našoj praksi dati novi impuls. Tražimo od uma da se malo odmori, da bude potpuno miran, samo tokom ta tri udaha i izdaha. Pošto ne moramo i da ih brojimo, imamo slobodu da u njima uživamo. Kada ih završiš, daj malo slobode umu, pa potom ponovo usmeri pažnju na tri udaha i izdaha. Kako um boravi sve više i više u sadašnjem trenutku, prirodno će se smiriti. Tada, bez napora, možeš biti prisutan za još nekoliko i onda za još nekoliko, sve dok nisi u stanju da sediš u opuštenoj, otvorenoj svesnosti.
DUBLJE LEKCIJE
Naš um ne miruje čak ni noću. Stvara snove i obrađuje još neobrađeni materijal pretekao od minulih dana. Sva ta mentalna aktivnost, svi ti izbori i mogućnosti, jesu zbunjujući i čak iscrpljujući. Kao što je telu potreban redovan odmor, isto je i sa umom. Održavati um u potpunom mirovanju, u čistoj svesnosti, znači vratiti ga njegovoj izvornoj prirodi, prirodnom stanju. Ovaj zadatak nam pomaže da razbijemo naviku kompulzivnog razmišljanja. Nije neophodno da naš um prepričava sve što nam se dogodi u životu. Ne treba da komentariše u sebi o svemu i svakome koga sretnemo. Ta naracije, ti komentari nas odvajaju od jednostavnog doživljaja života kakav jeste.
Um ima dve funkcije, mišljenje i svesnost. Kad se tek rodimo, u našem umu nema reči. Živimo u čistoj svesnosti. Kada učimo da govorimo, reči počinju da pune naš um i usta. Moja dvogodišnja unuka brblja po ceo dan, samo da bi vežbala svoju novu veštinu govorenja i tako uživa u osmesima i pohvalama koje zbog toga dobija od odraslih u svojoj okolini. Usvajanje govora je nužan razvojni korak, ali je to takođe početak uma koji će nastaviti da neprekidno govori u našoj glavi. Taj unutrašnji monolog oduzima energiju. Um se zaista odmara samo kada smo u stanju da isključimo njegovu funkciju mišljenja i umesto toga uključimo funkciju svesnosti. Obično na to čekamo sve dok ne dođe tih pola sata meditacije dnevno ili je vreme da se fokusiramo na molitvu. Međutim, isto tako možemo tokom dana pružiti sebi kratke trenutke odmora za um. Kada um miruje makar tokom samo ta tri udaha i izdaha, postaje osvežen i jasan.
Buda je neukroćen um upoređivao sa divljim slonom. Njegova snaga se rasipa dok juri unaokolo. Da bismo iskoristili tu silu, moramo ga prvo vezati za čvrst stub. To je ono što radimo kad vežemo um za dah. Tada učimo slona da miruje. Učimo um da se isprazni i bude spreman, pažljiv i opušten, čekajući na ono što će se sledeće pojaviti.
Kada se um prebaci iz produktivnog u receptivni režim rada vraćamo se čistoj svesnosti našeg detinjstva. Tada smo u stanju da se ponovo priključimo na neograničeni Izvor. Kasnije, preporođeni um pita: “Zašto to ne radimo češće?”
Zaključak: Recept za naše mentalno zdravlje: Utihnuti um tokom svega tri udaha i izdaha. Uzimati prema potrebi.