Kako krotiti divljeg slona
i druge avanture sa svesnošću
Jan Chozen Bays
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
17
ULAZAK U NOVE PROSTORE
Vežba: Za ovu vežbu svesnosti skraćeni naziv je “svesnost vrata”, ali ona zapravo uključuje uvođenje pažnje u svaki prelazak iz jednog u drugi prostor, kada napuštaš jednu vrstu prostora i ulaziš u drugu. Pre nego što prođeš kroz vrata, zaustavi se, makar sekundu, i udahni. Budi svestan razlike koja se možda oseti sa svakim novim prostorom u koji zakoračiš.
Deo vežbe sastoji se u tome da obratiš pažnju na to kako zatvaraš vrata kada ulaziš u novi prostor. Često u njega uđemo a da nismo završili sa prethodnim, zaboravimo da zatvorimo vrata ili ih pustimo da se zalupe.
PODSETI SEBE
Stavi poruku na vidljivo mesto, recimo veliku zvezdu na vrata kroz koja kod kuće obično prolaziš. Ne zaboravi ni vrata od ormana, garaže, šupe, podruma ili kancelarije. Ili stavi posebnu oznaku, recimo slovo V, na ruku kojom otvaraš vrata.
OTKRIĆA
Nemoj biti obeshrabren ako ne uspeš odmah u izvođenju ovog zadatka. Ovo je jedan od najtežih koje smo praktikovali tokom više godina u manastiru. Tako se desi da prilaziš vratima i razmišljaš: „Vrata. Vrata. Pažljivo prođi kroz njih…“ i odjednom se nađeš s druge strane, a da nisi svestan kako si uopšte prošao kroz njih. Pošto smo ovo vežbali nedelju-dve, postali smo bolji, da bismo na kraju osvestili taj ulazak u novi prostor čak i kada nije postojala nekakva barijera kao što su vrata.
Razlika između dva prostora je najočiglednija kada spolja ulaziš u kuću. Jasna razlika u temperaturi, kvalitetu vazduha, mirisu, svetlu, zvukovima i čak generalnom osećaju. Uz vežbanje, u stanju smo da osetimo tu vrstu razlike, mada je ona suptilnija nego kada tokom dana ulazimo i izlazimo iz niza prostorija koje su sve unutar jedne zgrade.
Jedan prijatelj je brojao kroz koliko je vrata prošao za jedan dan – i stigao do broja od 240! To je zaista mnogo potencijalnih trenutaka za svesnost. Ovakav zadatak kao da budi kreativnost i rađa nove zadatke. Na primer, jedna osoba je dodala vežbu uočavanja „vrata“ u umu koja se otvaraju i zatvaraju kako završava jedan niz misli i započinje drugi. Postala je svesna ulaženja u nove „prostorije“ u umu tokom meditacije. Druga osoba, koja je imala dugogodišnju naviku da zalupi vrata za sobom, radila je na tome da ih sada zatvara zaista lagano. Neko treći je zamišljao prostor u svom umu podjednako veliki kao svaka nova prostorija u koju je ušao, umesto da je um pretrpan mislima.
DUBLJE LEKCIJE
Svakom od nas, uključujući i mene, trebalo je nekoliko nedelja da ponavljamo ovu vežbu sve dok nismo bili u stanju da unesemo svesnost u makar polovinu vrata koja smo zatvorili tog dana. Stvar se popravila kada je neko okačio ploču od providne tvrde plastike u mračnijem predsoblju, blizu najčešće korišćenih vrata. Svako od nas je na tu ploču naleteo nekoliko puta, čak i osoba koja ju je okačila! Nekoliko umerenih udaraca u glavu čini čuda kad je u pitanju svesnost.
Takođe smo razmišljali zašto je ova vežba toliko teška. I neko se dosetio: dok prilazimo vratima, naš um juri u budućnost, ka onome sa čime ćemo se sresti i što ćemo raditi sa druge strane. Ovo kretanje uma nije očigledno. Potrebno je pažljivo posmatranje da bi se uočilo. Zbog njega postajemo nesvesni, makar na kratko, onoga što sada radimo. Međutim, čak i nesvestan ili polusvestan um je u stanju da nas usmeri kroz seriju pokreta otvaranja vrata i sigurno provede kroz njih.
Ovo je samo jedan od primera kako prolazimo kroz dobar deo dana, nalik mesečarima koji hodaju svetom sanjajući. Ovo polusvesno stanje izvor je nezadovoljstva (dukkha na pali jeziku budističkog Kanona), stalnog osećaja da nešto nije baš potaman, da postoji jaz između nas i života kako se zaista odvija. Kako učimo da budemo prisutni, malo pomalo, jaz se smanjuje i život dobija jarkije boje i postaje sve više zadovoljavajući.
Zaključak: Obraduj se svakom fizičkom prostoru i svakom prostoru uma na koji naiđeš.