Theravāda budističko društvo

Kako krotiti divljeg slona
i druge avanture sa svesnošću

Jan Chozen Bays

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


2. nedelja
NE OSTAVLJAJ TRAGOVE

Vežba: Odaberi prostoriju u svojoj kući i tokom jedne nedelje pokušaj da ne ostaviš bilo kakav trag da si je koristila. Kupatilo ili kuhinja je najbolji izbor za većinu ljudi. Ako si nešto radila u toj prostoriji, kuvala ili se tuširala, očisti je tako da nema tragova koji bi govorili da si bila u njoj, osim možda mirisa hrane ili sapuna.

PODSETI SEBE

Na vratima odabrane prostorije postavi natpis: „Ne ostavljaj trag“.

Na zen slikama kornjača simbolizuje ovu praksu neostavljanja tragova, jer dok se kreće peščanom obalom, repom mrda levo-desno i tako pomete svoje tragove. Umesto natpisa, možeš na vratima staviti sliku kornjače kao podsetnik.

OTKRIĆA

Često sobu ostavimo u malo gorem stanju nego što smo je zatekli kad smo u nju ušli. Pomislimo „Pospremiću je kasnije“. To kasnije nikada ne dođe, sve dok rusvaj ne postane nepodnošljiv, a mi budemo dovoljno nervozni da se bacimo na detaljno spremanje. Ili nas iznervira neko drugi zato što nije obavio svoj deo kućnih poslova. A koliko je lakše ako stvari odmah sredimo. Tada nema te stalno rastuće frustracije zbog sve većeg nereda.

Ovaj zadatak pomaže nam da postanemo svesni svoje sklonosti da okrećemo glavu od obavljanja nekih poslova, čak i malih stvari koje možemo da uradimo tokom dana, ali nekako nemamo motiva za to. Mogli bismo da iznesemo kesu sa đubretom kad izlazimo ili da pokupimo tu papirnu maramicu koju nismo uspeli da ubacimo u korpu za otpatke. Mogli bismo da popravimo jastuke na kauču pošto smo sa njega ustali ili da operemo svoju šolju od kafe, umesto da je samo spustimo u sudoperu. Mogli bismo pospremiti alat, čak i ako ćemo ga ponovo koristiti sutra.

Jedna osoba je primetila kako se ovakvo vežbanje svesnosti da ne ostavljamo tragove u nekoj prostoriji lagano proširuje i na druge stvari. Pošto je jedno vreme prala sudove odmah pošto ih je koristila, to ju je navelo da namesti krevet odmah pošto bi ustala, a zatim da pokupi sve dlake sa rešetke slivnika pošto bi se istuširala. Nužno je da probudimo početnu energiju, ali potom čini se da ona stvara novu energiju.

DUBLJE LEKCIJE

Ova vežba stavlja u fokus našu sklonost da budemo lenji. Reč lenji jeste opis, ne kritika. Ako živimo nedovoljno predano, često ostavljamo nered drugima da ga počiste. Zaista je lako oprati sudove, ali ih ne vratiti natrag u orman. Lako je preskočiti meditaciju ili molitvu kada nam život postane užurban.

Ovaj zadatak nam takođe usmerava pažnju na mnoštvo malih stvari koje tokom dana podržavaju naš život i rad – kašike i viljuške koje nas hrane, odeću koja nas greje, sobe koje su naše sklonište od lošeg vremena. Kada sa svesnošću stvari peremo, sušimo, čistimo, savijamo i odlažemo na svoje mesto, to postaje izraz zahvalnosti za to što nas služe u tišini.

Zen učitelj Dogen napisao je posebna uputstva za kuvare u svom manastiru. „Očisti štapiće za jelo, kutlače i sav drugi pribor; rukuj njima sa podjednakom pažnjom i svesnošću, vraćajući sve na mesto kojem prirodno pripada.“ Ima nekakvog zadovojstva u pranju stvari koje su prljave i njihovom slaganju po redu, kao i u ophođenju sa svim onim što nas služi s pažnjom, bilo da je reč o plastičnim tanjirima ili krhkom porcelanu. Čini se da su naši umovi „čistiji“, a naš život manje komplikovan kada smo pospremili prostor i stvari oko nas. Jedna prijateljica ispričala mi je kako je jednom iz tetkine kuće iznosila kilograme stare odeće, lekova kojima je rok davno istekao i drugog đubreta. I na kraju mi reče: „Tetka je u početku izgledala zabrinuta, ali onda se opustila i sa svakom vrećom koju sam iznela činilo se kao da postaje sve mlađa.“

Osećaj zadovoljstva što ne ostavljamo trag može biti odraz naše duboke želje da ovaj svet ostavimo makar ne gorim nego što je bio kada smo u njega ušli, uz nadu da ćemo ga ostaviti i malo boljim. U idealnoj situaciji jedini tragovi koje ćemo ostaviti biće načini na koje smo voleli, nadahnjivali, podučavali ili služili druge. To je ono što će imati najpozitivniji efekat na ljude u budućnosti.

Zaključak: Prvo vežbaj da ne ostavljaš tragove. Kasnije vežbaš da stvari ostaviš malo boljim nego što si ih zatekla.