Kako krotiti divljeg slona
i druge avanture sa svesnošću
Jan Chozen Bays
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
22
STOPALA
Vežba
Što je češće moguće, tokom dana odvedi svoju pažnju u stopala. Postani svestan osećaja u tabanima, kao što je pritisak na pod ili zemlju na kojoj stojiš ili topline i hladnoće u stopalima. Naročito je važno da to učiniš kada god opaziš da postaješ nervozan ili uznemiren.
PODSEĆANJE
Klasičan metod podsećanja na ovaj zadatak je da stavimo sasvim mali kamenčić u cipelu. Manje bolan, ali verovatno i manje efikasan način jeste da na mesto na kojem ćemo ga sigurno videti stavimo natpis “stopala”ili siluete stopala izrezane od kartona ostavimo na podu. Jedna mogućnost je i da na mobilnom ili tajmeru podesite da se oglase u određenim intervalima tokom dana, tako da kada god čujete zvuk usmerite pažnju na stopala.
OTKRIĆA
Zahvaljujući ovoj vežbi svesnosti, ljudi su otkrivali da obično hodaju unaokolo ne vodeći mnogo računa o svojim stopalima, sve dok ih ne bi zabolela ili dok ne bi za nešto zapeli. Ako su bili zaokupljeni mislima, pomeranje fokusa sa glave na stopala imalo je za rezultat smirivanje uma. To se verovatno događa zato što su stopala tačka našeg tela najdalja od glave, u kojoj obično smatramo da je to “ja” smešteno. Vrlo se jasno identifikujemo sa svojim mislima i svom mozgu/umu dajemo specijalan status. Mnogi od nas i nesvesno na telo gledaju kao na slugu mozga – telo ima stope samo zato da bi komandujući um nosilo unaokolo, a ruke samo zato da bi obavljalo stvari za koje um misli da ih želi, kao što je recimo da uzme taj kolač.
Obrok u manastiru obično započinjemo sedeći u tišini, sa pažnjom u stopalima. To pomaže da svoju svesnost usmerimo na sam čin jedenja. Takođe smo otkrili da kad god smo svesni osećaj u stopalima, to pomaže da se naš balans popravi i mi bolje uzemljimo. Borilačke veštine i joga naglašavaju ovu tehniku, mentalno produžavajući osećaj povezanosti ili ukorenjenosti u mesto na kojem stojimo. Iz toga se rađa i fizička stabilnost i mentalna uravnoteženost. Kada postanemo napeti, aktivnost uma se ubrzava, poput hrčka u točku koji se vrti sve brže, jer um pokušava da smisli način da umakne mentalnom i fizičkom bolu. Radeći ovu vežbu, ljudi otkrivaju da postanu svesni svih tih malih senzacija u stopalima, tok stalno menjajućih fizičkih senzacija potpuno ispuni um, tako da ne ostane prostora za nekontrolisane misli. Osećaju se manje pritisnuti brigama u glavi, a više uzemljeni. Nasumične misli i emocije ih više ne bacaju tamo ako kao od šale.
DUBLJE LEKCIJE
Naš um voli da misli. On smatra da ako ne misli, tada svoj posao da nas vodi i štiti ne radi kako treba. Međutim, kada um postane suviše aktivan, događa se upravo suprotno. Njegovo vođstvo postaje histerično, čak okrutno, a njegova neprekidna upozorenja nas ispunjavaju strepnjom. Kako onda možemo um da stavimo na njegovo pravo mesto i damo mu pravu perspektivu? Tako što ga sa razmišljanja prevedemo u svesnost, a to započinjemo potpunom svesnošću tela.
Ključni deo zen prakse jeste hodajuća meditacija, nazvana kinhin. Praktikujemo je bosi, tako da su senzacije na tabanima maksimalne. Meditacija u hodu pomaže da mirni telo/um prenesemo u naš uobičajeni, aktivan svet. Hodanje u tišini jeste most između jedne obale meditacije – tiho sedenje u čistoj svesnosti – i druge obale – kretanje unaokolo i razgovor. Nije lako održavati um mirnom dok hodate. Čini se da kao da svaki pokret tela proizvodi i pokret uma.
Možemo sebe staviti pred izazov. Jesam li u stanju da svoj um održavam mirnim i fokusiranim na tabane tokom jednog ili dva kruga hodajuće meditacije u sali? Ili čitavu dužinu staze na kojoj vežbam napolju? Ili odavde do onog ugla?
Zaključak
Ukoliko ga praktikujemo istrajno, usmeravanje pažnje na stopala vodi nas ka sve većoj mentalnoj stabilnosti i emocionalnom miru.