Kako krotiti divljeg slona
i druge avanture sa svesnošću
Jan Chozen Bays
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
24
KORAK PO KORAK
Vežba
Kad god jedeš, vežbaj svesnost. Pošto si uzeo zalogaj, odloži kašiku ili viljušku u činiju ili na tanjir. Pažnju usmeri na usta sve dok ta jedan zalogaj nisi sažvakao i progutao. Tek tada uzmi ponovo pribor i prinesi ustima naredni zalogaj. Ako jedeš golim rukama, odloži sendvič, jabuku ili kolačić između dva zalogaja.
PODSEĆANJE
Stavi cedulju “Zalogaj po zalogaj” na mestima gde jedeš ili crtež kašike/viljuške i natpris “Odloži!”
OTKRIĆA
Ovo je jedna od najzahtevnijih vežbi svesnog jedenja koju radimo u našem manastiru. Kada je započne, većina ljudi otkrije da ima naviku “gomilanja”. To znači da kad uzmu zalogaj, pažnja im odluta negde drugde, a ruka automatski zahvata kašikom naredni zalogaj. A onda hitro stave i taj drugi zalogaj pre nego što je onaj prvi progutan. Često ruka lebdi u vazduhu, sa novim zalogajem na pola puta ka ustima, a da prethodni još uvek žvaću. Onda otkriju da čim um postane zaokupljenim nečim drugim, ruka ponovo preuzima kontrolu i ređa nove zalogaje povrh onih još nezavršenih. Neverovatno je koliko težak može biti ovaj sasvim jednostavan zadatak. Menjanje starih navika zahteva vreme, strpljivost, istrajnost i osećaj za humor.
Apsorbovanje hrane može početi već u ustima, ako smo dobro sažvakali hranu i pomešali je sa pljuvačkom, koja sadrži enzime koji potpomažu varenje. Što pre to apsorbovanje počne, ranije će signali sitosti biti poslati mozgu i brže ćemo se osetiti siti. Što se pre osetimo siti, to će prikladnija biti količina hrane koju sebi serviramo i konzumiramo.
Odlaganje pribora između zalogaja nekada je bio deo bontona. Time je potirana tendencija da jedemo halapljivo. Pošto je pokušala ovu vežbu, jedna osoba je uzviknula: “Upravo sam shvatio da uopšte ne sažvaćem hranu. Progutam je skoro ucelo, u žurbi da ubacim sledeći zalogaj!”, “Zašto sam u takvoj žurbi da završim sa obrokom, kad toliko uživam u tome da jedem!”
DUBLJE LEKCIJE
Ovo je zapravo zadatak da postanemo svesni svoje nestrpljivosti. Brzo jedenje, gomilanje hrane u ustima jeste jedan, specifičan oblik nestrpljivosti. Ako se posvetiš ovoj vežbi, to će te možda voditi ka uočavanju kako se u tebi akumulira nestrpljivost i u nekim drugim situacijama. Postaješ li nestrpljiv kada treba da čekaš? Moramo sebe zapitati: “Zašto sam u toliko žurbi da protutnjim kroz život, kad želim da toliko u njemu uživam?”
Doživljavati jedan zalogaj za drugim jeste način da doživimo jedan trenutak za drugim. Pošto jedemo i pijemo barem tri puta dnevno, ovaj alatka svesnosti obezbeđuje nam nekoliko prilika da tu svesnost unesemo u svaki dan. Jedenje je samo po sebi prijatno, ali kada jedemo brzo i nepažljivo, mi tu prijatnost ne osećamo. Istraživanja pokazuju da, što je paradoksalno, ljudi svoju omiljenu hranu jedu brže nego onu koju ne vole! Kompulzivni konzumenti hrane takođe kažu kako nastavljaju da jedu u nastojanju da ponovo stvore prijatnost prvog zalogaja. Ali pošto se receptori za ukus na jeziku brzo zasite, to nikada nije dobra strategija.
Kada je um odsutan, baveći se prošlošću ili budućnošću, mi tek upola okusimo to što jedemo. Kada je pažnja na ustima, kada smo potpuno prisutni dok jedemo, kada usporimo i pravimo pauze između dva zalogaja, tada svaki zalogaj može izgledati kao prvi, bogat i pun zanimljivih senzacija. Jurnjava za zadovoljstvom, a bez svesnosti, liči na ringišpil. Svesnost dopušta zadovoljstvu da raste u hiljade sićušnih trenutaka našeg života.
Zaključak
Nema partija u ustima, ako na njega nije pozvan i um.