Kako krotiti divljeg slona
i druge avanture sa svesnošću

Vežba: Što je češće moguće, tokom dana, postani svestan kada se pojavi neka želja.

PODSEĆANJE
Postavi male natpise na strateškim mestima koji kažu: “Koja je moja želja upravo sada?”

OTKRIĆA
Ljudi kažu da su pre praktikovanja ove vežbe želju uvek povezivali ili sa hranom ili sa seksom. Međutim, kako je neko primetio, posle izvesnog perioda održavanja svesnosti želje tokom dana, ustanovio je da se različite želje neprekidno javljaju. Od trenutka buđenja, pa sve do poslednjeg svesnog trenutka pred spavanje. Kada zazvoni budilnik, želja za još spavanja. Ulazak u kuhinju, želja za kafom. Uveče, želja da se legne u krevet. I tako dalje. Mnogi ljudi se zabezeknu kad ustanove da su jedno veliko klupko želja, sa tankom pokoricom “racionalnosti”.

Tiranija želja nam se nametne rano u životu. Pola sata posle doručka, moja dvogodišnja unuka je napolju na ljuljašci, sva srećna, a onda joj se izraz lica potpuno promeni u grimasu, pre nego što objavi: “Hoću sladoled!” Malo kasnije, to će biti “Hoću čokoladne bombone!” Takođe je naučila da je “Treba mi…” efikasniji način da zadovolji svoje želje nego “Hoću…” Ona je tako transparentna, da možeš posmatrati oblake želje kako prolaze i zatamne njezin sunčani um. Zaista je potrebno mnogo odlučnosti odraslih i truda da joj skrenemo pažnju kako bi se oslobodila te hobotnice želje kada je jednom obuhvati svojim pipcima.

Svi znamo kako želja može da se obavije oko nas poput puzavice. I mi s ene razlikujemo mnogo od tih dvogodišnjaka. Spokojno šetamo kroz tržni centar i odjednom osetimo miris mekike. Istog trenutka smo u prilici da posmatramo želju kako raste i počinje da nas cima, nagovara i formuliše ubedljive razloge. Potrebna je odlučnost da prekinemo tu unutrašnju debatu i um okrenemo ka nečem zdravijem.

DUBLJE LEKCIJE
Nema ničeg lošeg u želji kao takvoj. Želja nas održava u životu. Kada ne bismo želeli hranu, vodu ili san, uskoro bismo umrli. Kada ne bismo imali želju za seksom, ne bi više bilo ljudi, ni Bude, ni proroka, ni Isusa. Na primer, nema ničeg lošeg u tome da želimo hranu kada smo gladni i da uživamo u njoj dok je jedemo. Međutim, ako se kasnije vežemo za to zadovoljstvo, a onda i za hranu koja nam ga je donela, krećemo nizbrdo ka patnji. “Taj sladoled je bio izvanredan, treba mi još jedna velika porcija.” Ili malo lukavija strategija: “Baš sam vredno radio, zaslužujem još jednu porciju.”

Posmatranje koliko često se želje javljaju tokom dana, izvlači ih iz područja nesvesnog, gde su u stanju da nas kontrolišu, usmeravaju naše ponašanje, a da mi to ni ne shvatamo. “Želim/treba mi/zaslužujem još sladoleda” uskoro postaje “Kako sam se ugojio tih pet kila?” “Usamljen sam i želim/treba mi/zaslužujem nekoga d ame voli” postaje “Otkuda ja u krevetu sa ovom osobom?” Kada želju izvedemo na otvoreno polje svesnosti, možemo da je jasno vidimo i, potom, pravimo svesne odluke o tome da li je korisno da je sledimo ili nije.

Deo razloga zašto je želja toliko moćna leži u tome što nas ona čini toliko živim. Kada nam se um fiksir na nešto što želi, tada smo poput lovaca koji su se fiksirali na svoj plen, vrlo pažljivih i punih energije. Ako razmišljamo da kupimo kola, počinjemo svuda da primećujemo kola. O njima pričamo sa prijateljima i trgovcima, čitamo izveštaje i poređenja na internetu. I na kraju, kupimo kola. Vrlo srećni zbog toga, vozamo se unaokolo. Ali koliko dugo traje to zadovoljstvo? Nekoliko nedelje ili, najviše, nekoliko meseci. I tada to postanu samo još jedna kola, a mi smo se već zaputili u potragu za nečim drugim, možda novim kompjuterom. Sama želja može biti prijatna, ali zadovoljena želja može biti razočaravajuća, što je jedan od razloga da su ljudi uvek u potrazi, bilo za novim kolima, novim partnerom ili novom poslasticom. Upravo taj nemir izvor je velike patnje i nezadovoljstva.

Zaključak: Kada si nesrećan, ustanovi za šta si se vezao i napusti to.