Kako krotiti divljeg slona
i druge avanture sa svesnošću
Jan Chozen Bays
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
28
VODA
Vežba: Otvori svoju svesnost za vodu, u svim njezinim oblicima, izvan i unutar tvog tela i kuće. Postani svesna svojstva tečnosti, u hrani, piću i u okruženju.
PODSEĆANJE
Okači reč “voda” ili slike vodenih kapi na određenim mestima u kući. Možeš na tim mestima takođe staviti male posude sa vodom.
OTKRIĆA
Radeći ovu vežbu shvatamo da je voda svuda. Unutar nas, u pljuvački, suzama, krvi, mokraći, u želucu, zglobovima i polnim organima. Mi smo 70% voda; bez nje bili bismo mala hrpa suvih ćelija i soli. Bez nje smo mrtvi za nekoliko dana. Mi po ceo dan uzimamo tečnost, u čaju i mandarinama, u salati i supi. Voda je izvan nas, u barama, vlažnoj zemlji, lišću, rosi i tečnosti za pranje vetrobrana. Ona je iznad nas, u oblacima. Teče pod našim nogama, u tlu, kroz kanalizaciju, vodovodne cevi i duboke izvore.
Kada svoju svesnost otvorimo za vodu, razumemo o kakvoj čudesnoj supstanci je reč. Prozirna je, ali može dobiti bezbroj boja. Prilagođava se svakoj posudi. Ona je nevidljivi gas koji udišemo i izdišemo, a da to ni ne primećujemo, providna tečnost koju sipamo niz grlo sa zahvalnošću; ona su one bele kristalne pahuljice što sakriju svaku ružnoću koju ljudska bića stvore ili kliska površina po kojoj nas je strah da hodamo ili vozimo.
Obično, mi ne obraćamo pažnju na vodu sve dok ne iskrsne neki problem sa njom – česma je presušila, toalet preliva ili je put do posla poplavljen. U razvijenim zemljama čistu vodu uzimamo kao nešto što se samo po sebi podrazumeva. Buda, koji je živeo u vreloj, ne preterano čistoj zemlji pre 2550 godina, govorio je o čistoj vodi za pranje i pijenje kao o najvećem daru. Sve je veća strepnja da će naši izvori čiste vode presušiti. Mnogo je još ljudi na svetu bez pristupa bezbednoj vodi za piće. Možemo li više da cenimo taj dar koji nas održava u životu, a svakog dana čistog nam ga daruju zemlja i nebo?
Jednom je mladi monah zagrevao vodu iz reke kako bi pripremio kupku za svog učitelja. Kada je nekoliko kapi koje su preostale u drvenom vedru prosuo na zemlju, učitelj ga je oštro prekoreo zbog pomanjkanja svesnosti. Čak i jedna jedina kap vode može se podariti biljci u vrtu i time dati život toj biljci, monasima, učenju ili ponovo samoj reci. Monahov um bio je otvoren. Uzeo je za svoje ime Tekisui, što znači „jedna kap“ i nastavio svoj monaški život, da bi jednoga dana postao veliki učitelj.
DUBLJE LEKCIJE
Kako postajemo svesni vode, naš um zadobija kvalitet pokretljivosti. Baš kao što je voda u stanju da se uliva bez prepreka u različite posude, kada negujemo svetlost, fleksibilan um, u stanju smo da se ulijemo u situacije dok one nastaju i menjaju se, bez otpora koji nam iscrpljuje energiju.
Uživamo da sedimo pored reke ili potoka, da posmatramo neprekidnu promenu, konstantno proticanje. Možemo li isto tako mirnog pogleda da posmatramo tok našeg života, neuznemireni prolaznošću, beskrajnim tokom uzroka i posledica?
Kada posmatramo kako voda menja svoj oblik, od čvrstog, preko tečnog do gasovitog, u isto vreme učimo nešto o sopstvenim životima i istini prolaznosti. Skup elemenata privremeno se zgusne u jedno prividno čvrsto ljudsko biće, ali kada se sile koje te elemente drže u ravnoteži promene (padne nivo kalijuma u krvi, neravnomerni otkucaji srca, trenutak nepažnje za volanom), isti ti elementi počinju da se razdvajaju i razlažu, ponovo se pretvaraju u vodonik, ugljenik, kalcijum, kiseonik i malo toplote.
Voda ima još jedan kvalitet od kojeg možemo da učimo. Kada se blatnjava voda naspe u flašu i ostavi neko vreme na miru, na kraju mulj se nataloži na dnu i voda ponovo postane bistra. Kada je naš um uznemiren, teskoban ili uplašen, teško je videti bilo kakvo rešenje za naše probleme. Jedan vid svesnosti jeste setiti se da je moguće umiriti um i dopustiti mu da ponovo stekne svoju prirodnu jasnoću. Samo sedi, udahni duboko nekoliko puta i dopusti svojim mislima i osećanjima da se stišaju. Kako? Radeći neku od vežbi koje smo do sada opisali. Najmoćnije tehnike koje treba koristiti u vanrednoj situaciji su sledeće: postati svestan svog daha, postati svestan hare, praktikovati meditaciju prijateljske ljubavi u odnosu na svoje telo i um, kao i otvoriti uši za zvukove oko nas. Sve to je tako okrepljujuće, kao da ste svom umu obezbedili toplu kupku.
Zaključak: Zen učitelj Dogen posavetovao je svoje kuvare: “Na vodu gledajte kao na svoj izvor života“.
