Kako krotiti divljeg slona
i druge avanture sa svesnošću
Jan Chozen Bays
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
29
POGLEDAJ GORE
Vežba: Nekoliko puta tokom dana, svesno pogledaj gore. Posveti nekoliko minuta da zaista vidiš plafon u sobi, visoke zgrade, krošnje drveća, krovove, brda ili planine I, naravno, nebo. Vidi šta novo uočavaš.
PODSEĆANJE
Okači cedulje sa strelicom okrenutom nagore ili rečima: „Pogledaj gore“.
OTKRIĆA
Najveći deo vremena mi posmatramo tek jedan malo deo ovoga sveta. Pošto su nam oči na prednjem delu glave, naša vizuelna svest je obično ograničena na ono što je pred nama, taj isečak od tla do otprilike tri metra visine. Jedino kada vidimo ili čujemo nešto neuobičajeno, kao što je izuzetno visok čovek ili iznenadni prasak iznad glave, podignemo pogled. Naravno, oni koji se bave određenim zanimanjem, poljoprivrednici ili mornari, često gledaju u nebo, jer je promena vremena vrlo važna za njih, ali danas i oni verovatno češće gledaju neki TV kanal sa vremenskom prognozom ili u ekran radara.
Dizanje pogleda otvara našu perspektivu, oslobađa um njegovog neurotičnog kaveza i dopušta mu da se opruža i savija. Kada gledaju nagore, ljudi opažaju mnoge stvari koje nisu ranije: svetiljke na plafonu, dekorativnu plastiku na fasadama, vrhove krošnji koji se povijaju na vetru, oblik i boju oblaka, ljude koji gledaju kroz prozore svojih stanova ili nagnuti na ogradu balkona, ptice koje u grupi začas prolete iznad nas.
Postoji psihološki eksperimenti koji pokazuju koliko malo vidimo, čak I kada gledamo direktno u nešto. Na primer, ljudi ne primećuju kada neko u kostimu gorile prođe između igrača koji igraju košarku, kada se na fotografiji jedno lice zameni drugim ili kada nekog pitaju da im objasni kako negde da stignu i onda ta osoba bude zamenjena drugom (prvu osobu za kratko zakloni neko ko nosi neprozirnu tablu). Hodamo unaokolo zarobljenim snom i tri četvrtine slepi.
DUBLJE LEKCIJE
„Gledanje“ nije isto što i viđenje. Videti nešto traži od nas ne samo čulo vida, već i pažnju. Gorilu među košarkašima ne vidimo zato što se od nas traži da se fokusiramo na nešto drugo, da broji dodavanja koja će jedna ekipa napraviti. Možda vozimo do posla, očigledno vidimo semafore, ali bez imalo svesnosti da li smo stali ili ne.
Toliko smo zaokupljeni stvarima pred nama, da propuštamo mnogo toga što se događa oko nas. Deca su svesnija od ljudi, čija je napetost suzila njihove živote na „Šta je to što mi se približava i ja bi trebalo da se zabrinem?“ Gledanje nagore širi horizont našeg života, uključujući mnogo više bića (kao što su ptice) i pojava (kao što je duga) u odnosu na ranije. Kad nam je pogled širi, naš doživljaj sopstva se širi takođe. Više nismo zarobljeni u toj kutijici koju nazivamo „ja, moj svet, moje brige“.
Gledanje gore proširuje način na koji gledamo na stvari. Kako nas vide gospođa sa petog sprata ili jastreb koji kruži iznad naše glave? Kada smo u stanju da makar malo vidimo kroz njihove oči, kroz Božije oči, klaustrofobični zatvor našeg življenja opsednuti samima sobom se otvara i osetimo provokativni ukus slobode. Gledanje gore jeste gledanje izvan – izvan te kutijice zvane „moje sopstvo“. Zar nećeš iskoračiti iz nje?
Zaključak: Oči su vrlo važna alatka svesnosti. Otvori svoje polje vida i zaista pogledaj!