Kako krotiti divljeg slona
i druge avanture sa svesnošću
Jan Chozen Bays
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
35
UOČI KADA TI SE NEŠTO NE SVIĐA
Vežba: Postani svesna averzije, nadolaženja negativnih osećanja prema nečemu ili nekome. To mogu bili blagi osećaji, kao što je iritiranost, ili snažne emocije, kao što su bes i mržnja. Pokušaj da uočiš šta se dogodilo neposredno pre nego što se averzija pojavila. Koji čulni podražaji – prizor, zvuk, dodir, ukus, miris ili misao? Kada se tokom dana averzija po prvi put javila?
PODSEĆANJA
Postavi cedulje na kojima piše “Uoči nesviđanje” na mestima na kojima se averzija mogla pojaviti, kao što je tvoje ogledalo, TV, kompjuterski ekran i komandna tabla u kolima. Možeš isto tako iskoristiti slike nekog namrštenog tipa.
OTKRIĆA
Kada radimo ovu vežbu, otkrivamo da je averzija mnogo češće deo našeg mentalnog/emocionalnog pejzaža nego što smo do tada toga bili svesni. Sa njom možda počinje naš dan, rađa se kad se alarm na satu oglasi, ili kada se dignemo iz kreveta i ustanovimo da nas leđa bole. Mogu je pokrenuti događaji o kojima obaveštavaju u jutarnjim vestima, dugačak red na kasi u samoposluzi ili benzinskoj pumpi, ili susret sa ukućanima, kolegama na poslu ili klijentima.
Jednom sam u kolima čekala muža da izađe iz kuće. Nemarno sam bacila pogled kroz prozor i uočila da se uz ogradu nanizalo mnogo maslačaka i da će uskoro njihove semenke početi da lete na sve strane. Istog trenutka u meni se javio impuls da izletim iz kola, zgrabim makaze za orezivanje i sve ih posečem. Uz to je išla misao: „Treba da ih skratim za glavu!“ Shvatih da je to seme mržnje, seme svih ratova koj isu vođeni na ovoj planeti, i da ono leži skriveno u meni. Ne radi se o tome da ja mrzim maslačke. Njihovi svetložuti vrhovi su izvanredan objekat meditacije. Kada ih posmatramo izbliza, oni vrlo brzo mogu da promene naše mentalno stanje. I ne radi se o tome da ću ih ostaviti da se razmnožavaju po svojoj volji, već da ukoliko odlučim da ih posečem, neću to učiniti gonjena osećajem averzije. Umesto toga, mogu to učiniti s osećajem poštovanja prema maslačcima i prijateljske ljubavi prema svim bićima koja su u toj travi i korovu našla svoj dom.
DUBLJE LEKCIJE
Može biti zbunjujuće kada otkrijemo koliko je averzija raširena čak i u onom danu koji bismo mogli opisati kao srećan. Međutim, vrlo je važno postati svestan da se osećanja nesviđanja neprekidno javljaju u našem svakodnevnom životu. Averzija je jedno o tri štetna mentalna stanja opisana u budističkoj tradiciji – pohlepa (ili prianjanje), averzija (ili odgurivanje) i obmanutost (ili neznanje). Zovu se štetnima zato što nam štete baš kao što nam neki virus šteti, i izazivaju jad i bol ne samo nama, već i onima oko nas.
Averzija je skriveni izvor besa i agresije. Rađa se iz ideje da ukoliko bismo samo mogli da se oslobodimo nečega ili nekoga, tada bismo bili srećni. To čega mi ljudi želimo da se otarasimo kako bismo bili srećni može biti nešto trivijalno kao što je komarac ili toliko veliko kao čitav jedan narod.
Malo je toliko apsurdnih ideja od one: „Ako bih uspeo da sredim stvari – i ljude – da budu upravo onakve kako ja to želim, tada bih bio srećan“. Ona je apsurdna iz najmanje dva razloga. Pre svega, čak i kada bismo imali moć da sve na svetu učinimo savršenim za nas, ta savršenost bi mogla da traje samo jednu sekundu, jer svi drugi ljudi na svetu imaju drugačije ideje kako bi oni želeli da stvari izgledaju i rade na tome da se tako nešto i dogodi. Naše „savršeno“ nije savršeno za bilo koga drugog. Drugo, nametanje savršenosti svetu osuđeno je na neuspeh zbog istine o prolaznosti – ništa ne traje zauvek.
Ponekad, dok idemo po manastiru, uočim jedva primetno stanje mog uma. To je blagi, ali prodorni osećaj averzije. On dolazi od onoga što smatram svojim poslom, a to je uočavanje stvari koje treba popraviti ili promeniti. On dolazi od uočavanja nesavršenosti. Kada ovo nužno uočavanje učini da stanje mog uma postane neprijatno, mora da se privremeno prebacim u režim „zahvalnosti za stvari kakve jesu“.
Vežbanje svesnosti nam pomaže da se opustimo bez obzira kakve su okolnosti i bez obzira na koji način se one menjaju. Ono od nas zahteva da vidimo savršenstvo u svemu stvorenom. Traži od nas da osvestimo averziju i na nju delujemo zahvalnošću i prijateljskom ljubavlju.
Zaključak: Jedna od čuvenih Budinih izreka je: “Mržnja se ne iskorenjuje mržnjom, ona se iskorenjuje jedino ne-mržnjom”. Postani svesna averzije u sebi I iskoristi protivotrov – vežbaj prijateljsku ljubav.