Kako krotiti divljeg slona
i druge avanture sa svesnošću
Jan Chozen Bays
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
5. nedelja
KADA JEDEŠ, SAMO JEDI
Vežba: Ove nedelje, dok jedeš ili piješ nešto, nemoj raditi bilo šta drugo. Sedi i dopusti sebi da uživaš u tome što radiš. Otvori sva čula dok jedeš ili piješ. Uočavaj boje, oblike, teksturu. Zaustavi se na mirisima i ukusima u ustima. Osluškuj zvukove dok jedeš ili piješ.
PODSETI SEBE
Na stolu na kojem jedeš stavi cedulju na kojoj piše: “Samo jedi”. Postavi istu takvu cedulju na svakom mestu u stanu gde imaš običaj da nešto grickaš.
Dobro je da je takva poruka na svemu onome što ti obično odvlači pažnju dok jedeš. Na primer, na monitor kompjutera ili televizora zakači cedulju na kojoj je napisano “Jedem”. Ta reč neka bude precrtana, kao podsetnik da ne jedeš dok koristih ova dva aparata.
OTKRIĆA
Za većinu ljudi ovo nije lak zadatak. Ako se krećeš, od jednog mesta do drugog i hoćeš da srkneš iz šolje sa kafom ili čajem, moraćeš da se zaustaviš, pronađeš mesto na koje ćeš sesti i onda sa svesnošću to učiniti. Ako si za kompjuterom, moraćeš da skloniš obe ruke sa tastature, okreneš pogled od monitora i tek onda srkneš kafu.
Jedenje je zapravo postalo deo naše savremene navike multitaskinga. Kad radimo jednu ovakvu vežbu, ponovo otkrivamo koliko mnogo stvari radimo dok jedemo. Hodamo, vozimo, gledamo TV ili film u bioskopu, čitamo, radimo na kompjuteru, igramo video igrice i slušamo muziku.
Kada jednom eliminišemo ove očigledne aktivnosti, dolazimo do suptilnijeg vida nepažnje – govorimo dok jedemo. Roditelji su nam možda grdili zato što govorimo sa punim ustima, ali svejedno mi danas uhvatimo sebe kako jedemo i govorimo u isto vreme. Sada učimo da razdvojimo te dve stvari. Drugim rečima, ako želiš nešto da kažeš, prestani da jedeš. Ne radi to dvoje istovremeno.
Zaista je postalo uobičajeno ćaskati sa drugima dok jedeš, u tolikoj meri da ćeš možda ustanoviti kako se osećaš čudno ako jedeš sama u restoranu, a da ne čitaš nešto ili sebi odvlačiš pažnju na neki drugi način. Možda pomisliš kako drugi ljudi oko tebe kažu: “Jadna, kao da nema prijatelja”. Onda otvoriš knjigu ili laptop kako bi im pokazala da si produktivna i da nećeš da “gubiš vreme” tako što ćeš “samo da jedeš”. Jedan od problema kad jedeš i radiš nešto drugo u isto vreme je da pojedeš mnogo više, tako da sem što “dobiješ vreme”, dobiješ i kilograme!
U Japanu i nekim delovima Evrope nije baš uljudno hodati i jesti ili piti. Jedina stvar koju u Japanu možeš jesti dok stojiš ili hodaš jeste sladoled, zato što se brzo topi. Ali ljudi i dalje pilje u neotesane strance koji kupe hranu na ulici i krenu usput da je žvaću. Čak i takva hrana se tamo nosi kući, lepo servira i posluži na stolu. Obroci su vreme da usporimo i zaista uživamo u hrani, piću i društvu najbližih.
DUBLJE LEKCIJE
Otkuda taj nagon za multitaskingom, za time da ne gubimo vreme samo na jelo? Čini se da naše vrednovanje samih sebe zavisi od toga šta možemo da uradimo za jedan dan ili koliko stvari sa naše liste zadataka možemo da precrtamo. Jedenje i pijenje nisu stvari od kojih možemo da zaradimo novac, osvojimo partnera, dobijemo Nobelovu nagradu, tako da vremenom počinjemo da ih smatramo kao nešto što nema vrednost. Tokom kurseva svesnog jedenja mnogi ljudi kažu: “Ah, jedva čekam da završim sa jelom, kako bih nastavio svoj posao”. A šta ako je najvažniji naš posao svakoga dana da budemo istinski prisutni, makar i samo pola sata? Šta ako ono najvažnije što možemo dati ovome svetu nije neka stvar ili proizvod, već zapravo naša prisutnost?
Kada ne obraćamo pažnju, to je kao da hrana ne postoji. Možemo počistiti sve sa tanjira i još uvek osećati da se nismo najeli. Nastavljamo da jedemo i zaustavimo se tek kad smo se prejeli i muka nam je. Ako jedemo sa svesnošću, tada iskustvo jedenje, makar i jednog zalogaja, postaje toliko bogatije i drugačije. Onda možemo nastaviti da jedemo dok ne osetimo zadovoljenost, umesto da jedemo dok ne osetimo da smo “puni”.
Zen monah Thich Nhat Hanh piše:
“Ima ljudi koji žvaću pomorandžu, ali je zapravo ne jedu. Oni jedu svoju tugu, strah, bes; svoju prošlost i budućnost. Oni nisu zaista prisutni, sa telom i umom koji su ujedinjeni. Potrebno ti je malo treninga da bi uživao u hrani. Ona je stigla iz čitavog ovog kosmosa da bi tebe nahranila— to je jedno pravo čudo.”
Zaključak: Kada jedeš, samo jedi. Kada piješ, samo pij. Svesnost je najbolji začin, za tvoju hranu i za čitav tvoj život. Uživaj u svakom zalogaju, uživaj u svakom trenutku.