Kako krotiti divljeg slona
i druge avanture sa svesnošću
Jan Chozen Bays
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
26
PROUČAVAJ PATNJU
Vežba: Dok prolaziš kroz dan, obrati pažnju na fenomen patnje. Kako je otkrivaš u sebi ili u drugima? Gde je najočiglednija? Koje su njene blaže forme? A koje one intenzivnije?
PODSEĆANJE
Na prikladnim mestima postavi cedulje na kojima piše “proučavaj patnju” ili fotografije neke nesrećne osobe.
OTKRIĆA
Patnja je svuda. Vidimo je u zabrinutom izrazu lica ljudi oko nas, čujemo u njihovim glasovima, saznajemo u vestima. Kako proučavamo patnju, u stanju smo da je čujemo u našim mislima, osetimo u sopstvenom telu, opazimo na licu u ogledalu. Često ljudi ovu vežbu započinju razmišljajući o patnji u njenim ekstremnim i očiglednim oblicima, kao što je smrt nekoga koga voliš ili deca žrtve rata. Kako ovaj zadatak donosi povećanu svesnost, ljudi otkrivaju da postoji čitava lepeza patnji, od blage nervoze i nestrpljivosti do izliva besa i ogromne tuge.
Izloženi smo prizorima patnje ne samo ljudi, već i životinja. Vidimo patnju onih koje volimo i isto tako patnju stranaca na ulici. Bujica patnje uliva se u naša srca i umove putem radija, TV-a i interneta.
Postoji razlika između bola i patnje. Bol je neprijatna fizička senzacija kakvu doživljava svako ljudsko telo, zapravo telo svakog svesnog živog bića. Patnja je mentalni i emocionalni stres koji biva nadodat na te fizičke senzacije. Buda je pomno proučavao patnju tokom sedam godina i otkrio da je fizički bol neizbežan, ali ne i patnja koju dodaje um. Zapravo, to važi samo za slučaj kada imate alatke za rad sa umom i ako ih marljivo koristite.
Na primer, kada imamo glavobolju, možda kažemo sebi: “Dobro, ovo je privremena nelagoda u tom delu moga tela.”
Ili možda pomislimo: “Ovo je već drugi put ove nedelje da me boli glava”. [Dovlačimo prošlost u sadašnjost.]
“Sigurna sam da će biti još gore, baš kao što je bilo i prošli put.” [Predviđanje i možda stvaranje budućih događaja.]
“Ne mogu ovo više da podnesem.” [Ali, u stvarnosti, mogla si ranije i moći ćeš opet.]
“Šta to nije u redu sa mnom?” [Ništa. Ti si samo ljudsko biće sa telom.]
“Možda imam tumor na mozgu.” [Najverovatnije ne, ali ćeš sebi proizvesti još goru glavobolju brinući o takvoj mogućnosti.]
“Možda je to od stresa na poslu. Moj šef je nemoguć…” [Traganje za nekim koga ćeš označiti kao krivca.]
Da li naš mentalni stres pomaže da se isceli fizički bol? Ne, samo ga uvećava i produžava. Tako smo u stanju da malu fizičku nelagodu pretvorimo o okean patnje.
DUBLJE LEKCIJE
Postoji i korist od patnje. Kada nikada ne bismo osetili patnju, prolazili bismo kroz život bez ikakve motivacije za promenom. Nažalost, čini se istinitim da smo najviše motivisani za promenu onda kada smo najmanje srećni.
Ako smo u stanju da umirimo um, koji podivlja od spekulacija o raznim nesrećama, neprekidno traži koga će okriviti za našu nesreću, tada bismo bili u prilici da osetimo samo fizički aspekat toga što nazivamo “bol”. Ako ga samo tako osetimo, zapravo istražimo, uočimo sve njegove karakteristike, umesto što je “neizdrživ”, to iskustvo može postati prilično zanimljivo. Koliki je prečnik područja gde osećamo bol? Gde je tačno lociran? Koja je tekstura bola– oštar, tup, njegov intenzitet oscilira ili je ravnomeran? Kada bi imao boju, koja bi to bila? Da li se javlja i nestaje ili je stalno tu? Kada prestanu da se odupiru bolu i istražuju ga na ovaj način, ljudi obično govore o zanimljivim otkrićima. Otpor učini bol fiksiranim. Kada ne dodajemo mentalni i emocionalni stres toj jednostavnoj fizičkoj nelagodi, bol je slobodan da se menja i čak rastvori.
Patnja takođe rađa saosećanje u našem srcu. Posle prvog porođaja, u meni se isto tako rodila nova svesnost o krhkosti života i plakala sam za sve nepoznate žene širom sveta čija su deca umrla. Kada osećamo bol ili stres, to je savršeno vreme da menjamo smer naše svesnosti od ka unutra prema spolja i praktikujemo prijateljsku ljubav za sve one koji pate na isti način na koji mi patimo u ovom trenutku. Na primer, kada imamo grip, možemo reći: “Neka svima onima koji su danas ostali u krevetu zbog bolesti, poput mene, bude bolje. Neka se svi mi dobro odmorimo i brzo oporavimo”.
Na isti način na koji nam biti bolestan pomaže da više cenimo dobro zdravlje, jer postanemo svesni mnogih vrsta patnje, postajemo svesniji i onog suprotnog, niza jednostavnih izvora sreće – glatkoće dečije kože, mirisa prvih kišnih kapi na prašnjavom putu, kosih zraka sunčeve svetlosti u sobi ispunjenoj tišinom.
Zaključak: Patnja nas motiviše na promenu. Da li je ta promena pozitivna ili negativna zavisi od nas. Patnja nam takođe donosi dar empatije prema svima onima koji pate baš kao i mi.