Uvod u meditaciju

Šravasti Dhammika

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

Deo 1: Početak

Dobar dan i dobrodošli! [1 ] Danas i narednih nekoliko nedelja govorićemo o meditaciji. To je tema za koju su svi zainteresovani i mnogi žele i da je praktično istraže. I zato sam smatrao da bi dobro bilo govoriti o meditaciji iz čisto praktičnog ugla. Tako da oni od vas koji žele da se oprobaju u ovoj vežbi mogu to i da učine.

Verujem da najbolja polazna tačka za govor o ovoj temi jeste razmatranje razloga zbog kojih neko želi da praktikuje meditaciju. Vrlo je važno da u svojoj glavi sasvim jasno razlučimo zašto uopšte želimo da meditiramo. Razlog zbog kojem kažem da je ovo važno leži u tome što postoje mnoge vrste meditacije i mnogo različitih ciljeva, pa je otuda bitno da odaberete onu vrstu vežbanja koja odgovara vašem cilju, kakav god da je on.

Dalje, meni se čini da ljudi koji meditiraju, ili su barem za to zainteresovani, imaju na umu barem jedan od sledeća tri razloga. Prvi je praktičan razlog, drugi ono što bih nazvao terapeutski razlog i na kraju, u nedostatku boljeg termina, ono što bih nazvao transcendentalni razlog. Verujem da je većina ljudi zainteresovana za meditaciju zbog praktičnog razloga. To znači da im se čini da je njihov život veoma stresan, da imaju mnogo briga ili da nisu srećni onoliko koliko bi želeli da budu. Tako, smatraju da će im meditacija u tome pomoći i kreću da meditiraju kako bi popravili kvalitet svoga života.

Sva istraživanja, a istraživanja o meditaciji je zaista mnogo, ukazuju da meditacija veoma dobro služi za ovu svrhu, da zaista pomaže u oslobađanju od stresa, da zaista uvećava kvalitet života. Dakle, to bi bio prvi razlog zašto se ljudi odlučuju da meditiraju. Drugi razlog zbog kojeg ljudi meditiraju je terapeutski razlog. Ljudi koji imaju ozbiljne psihičke probleme, pate od klinički dijagnostikovane depresije, zaista prekomerne uznemirenosti, čak možda i od šizofrenije ili nečeg sličnog, misle da će ih meditacija izlečiti. Misle da će ih meditacija vratiti u stanje normalnosti.

Zaista, u određenim okolnostima, meditacija se pokazala sposobnom da pomogne ljudima sa ozbiljnim mentalnim poremećajima i psihološkim problemima. I to bi dakle bio drugi razlog zašto se neko odluči da meditira. Treći razlog je ono što sam nazvao transcendentalnim razlogom. U tom slučaju ljudi žele da dostignu spajanje sa bogom, žele da dostignu nirvanu ili pak prvi stupanj probuđenja. Zaista, čitav smisao meditacije posmatrano iz budističkog ugla i jeste u ovome. Poslednja dva elementa Plemenitog osmostrukog puta jesu samma sati i samma samadhi. To su dve vežbe koje nas okreću ka i pomažu da dostignemo ono stanje koje nazivamo probuđenjem. Dakle, to bi bio treći razlog za meditaciju.

E sad, moj je osećaj da drugi i treći razlog za meditiranje, o kojima sam upravo govorio, jesu problematični. Iako meditacija može biti vrlo korisna kao pomoć nekome u terapeutskom smislu, činjenica je da većina učitelja meditacije nema iskustva u radu sa nekim ko ima psihičke probleme. I otuda meditacija može zapravo da uveća te probleme, umesto da ih izleči. Zato, ako meditirate ili želite da meditirate iz terapeutskih razloga, savetovao bih vam da to ne činite. Savetovao bih vam da odete do svog psihoanalitičara, psihoterapeuta, psihijatra ili već kako god da se zove i sa njime rešite svoj problem.

A kada povratite stanje normalnosti, tek tada počnite da meditirate. Savetovao bih svakome da ne kreće da meditira iz terapeutskih razloga, sem ukoliko sam terapeut nije ujedno i onaj ko ih podučava meditaciji. Dalje, onima koji bi da meditiraju iz transcendentalnih razloga, rekao bih da i tu postoji jedan problem. Naime, činjenica je da većina ljudi nema pojma o čemu govori kada govore o prvom stupnju probuđenja ili o nirvani. Otuda oni meditaciji prilaze sa sasvim idealističkim, možda čak romantičarskim idejama. Njihova želja da meditiraju zaista nije zasnovana na stvarnosti.

I moje je iskustvo da ljudi koji zbog ovakvih razloga meditiraju takođe ponekad dovedu sami sebe u probleme. Glavni od njih je da postanu opsednuti takozvanim koracima ili stupnjevima koje pretpostavljaju da treba da dostignu ili se nadaju da će ih dostići, zapletu se u teorijska razmatranja o tim koracima i stupnjevima ili sa druge strane postanu vrlo frustrirani: "Meditiram već tri godine i još uvek nisam probuđen!"; postanu vrlo uznemireni.

Zato je moj osećaj da najbolji razlog zbog kojeg možete početi da meditirate jeste onaj čisto praktični: da psihološki sebe "dovedete u red", da dostignete određen stupanj mentalne jasnoće i smirenosti, tako da ste u stanju da bolje funkcionišete u ovom svetu. I logično je, naravno, da čak i ako se odlučite na meditaciju iz transcendentalnih razloga, svakako ćete morati da prođete kroz ovu prvu fazu. Zato, danas i ubuduće, govoriću o meditaciji iz čisto praktičnog ugla.

Dakle, pretpostavimo da cilj našeg praktikovanja meditacije, za sada, jeste čisto praktični, da nam pomogne da bolje funkcionišemo u ovom svetu, da postanemo opuštenija, srećnija, smirenija osoba. Neko ko je u stanju da se nosi sa svim usponima i padovima koje donosi život.

Druga stvar koju treba da razmotrimo kada govorimo o meditaciji, naročito budističkoj meditaciji, jeste sledeće. Budistička meditacija je deo čitavog sistema. Ona je deo budističkog Plemenitog osmostrukog puta.

Buda nije podučavao Plemeniti jednostruki put – ispravnu meditaciju. On je podučavao Plemeniti osmostruki put, u kojem stvari koje se tiču meditacije jesu tek dva njegova elementa. Tako, na primer, ako uzmemo akumulator, on će pokrenuti kola. Ali ako od čitavih kola imate samo akumulator, nećete nikuda stići. Akumulator je ključni deo da bi se kola pokrenula, ali isto tako su ključni i svi drugi delovi tih kola.

Zato, svako ko razmišlja da počne da meditira, mora uzeti u obzir svoje pridržavanje pet pravila morala, praktikovanje ispravnog govora, izbegavanje droga ili alkohola i slične stvari. Ako je meditacija odvojena od ostalih koraka na Plemenitom osmostrukom putu, malo je verovatno da će biti onoliko blagotvorna koliko bi inače bila. Drugim rečima, praktikovanje meditacije, a da u isto vreme ni na koji način ne menjate svoj način života, ponašanje, stavove, verovatno neće biti od velike pomoći.

Zato, kao prvo, moramo biti načisto zašto hoćemo da meditiramo. Drugo, mora nam biti jasno da je meditacija tek deo jedne veće celine. Ona ne može biti izdvojena iz te celine i da očekujemo da nam kao takva donese rezultat.

Posle svega ovoga što smo rekli i pošto smo sve to razmotrili, postavlja se pitanje: Kako počinjemo? To je zaista vrlo jednostavno. Buda govori o nekoliko osnovnih koraka u praktikovanju meditacije. Zapravo, o četiri. U Satipatthana sutti i nekoliko drugih svojih govora on govori pre svega o mestu na kojem meditiramo. Zatim o položaju u kojem meditiramo. Dalje, o samom načinu vežbanja.

Zato, pretpostavimo da želite da meditirate. Prva stvar o kojoj morate razmisliti je: "Gde ću ja to da radim?" I u Satipatthana sutti Buda kaže: "Idi u šumu, u podnožje drveta ili praznu kolibu" (araññagato, rukkhamulagato, suññagaragato). Danas ne moramo da idemo u šumu, ali moramo, i u tome je sutta jasna, pronaći mesto koje je usamljeno i relativno tiho.

Znači, to može biti vaša soba, čitava kuća ili stan, a umesto šume može biti recimo vrt. Pre svega, pronađite mesto na kojem je malo verovatno da će vas drugi uznemiravati. Ako je ono u vašoj sobi ili domu, isključite telefon, isključite TV i radio, učinite i sve drugo što je potrebno kako biste otklonili mogućnost da vas neko ili nešto ometa dok meditirate.

Sledeće pitanje je – položaj. "Idi na usamljeno mestu, u šumu, podnožje drveta i sedi na tlo sa nogama ukrštenim" (nisidati pallankam abhuđitva).

Dakle, stavite jastuče pod stražnjicu. Možda stavite ćebe na pod, na njega jastuče i zatim sednete, a noge savijete jednu pored druge ili jednu preko druge. Šake stavite u krilo ili na kolena. I važno je da na početku i kako nastavljate da vežbate, na početku i više godina kasnije, najvažnija stvar je da vam je zauzeti položaj udoban, da se dobro u njemu osećate.

Čini se da su mnogi skloni da misle kako je znak da se vaša meditacija razvija u dobrom pravcu to da se ne pomerate. Ljudi postanu opsednuti nepomeranjem. A zapravo je sasvim u redu da se pomerate. Činjenica je da ako vam je ugodno, ako vam je telo opušteno i nema tenzija, uznemirenosti, zgrčenih mišića, vrlo je verovatno da ćete biti nepomični. Ne zato što se upinjete da budete, već zato što vam je udobno i otuda nemate potrebu za pomeranjem.

Zato, kad god vežbate, potrudite se da vam je telo u udobnom i opuštenom položaju. I onda se u govoru kaže: "Drži telo uspravnim" (uđum kayam), što znači da kičmu držite pravom. Održavajte je uspravnom, ali ne ukočenom. I naravno ne morate sedeti na podu, možete sedeti na stolici, ali u oba slučaja nastojte da su leđa prava.

Treći korak je "parimukham satim upatthapetva", "uspostavi ili usmeri svoju svesnost pred sobom".

"pari" (kao u našoj reči "perimetar – obim") znači "okolo"
"mukha" je "lice" ili "usta"
"upatthapetva" – "uspostaviti"

Dakle, "uspostavi svesnost ispred sebe" i ovo se obično tumači, ja verujem ispravno, da svoju pažnju usmeravate negde u predelu lica ili usta. A pošto je reč o pažnji usmerenoj na disanje, anapanasati, onda mora značiti u delu lica ispod nosa.

Nažalost ljudi postanu vrlo opsednuti samom tehnikom meditacije. Neki podučavaju do najsitnijeg detalja i kažu da sve mora biti učinjeno tačno tako. Neki kažu da pažnju morate vezati za ovo mesto. Drugi kažu da treba da pratite izdizanje i spuštanje stomaka. Treći govore o tački ovde… ili ovde… neki da morate da brojite… i na kraju ljudi postanu zaista opsednuti svim tim tehnikama.

Ali fakat je da se u Budinim govorima ne navode ovi detalji, sem ovih opštih, ali dovoljno jasnih instrukcija: "parimukham satimm upatthapetva". Radi se o tome da zaista nije presudno je li fokus vaše pažnje ovde… ili ovde… već je svemu tome cilj da razvijete svesnost u odnosu na sopstveni proces disanja.

Zato ja ljudima savetujem da rade upravo to. Zauzmu udoban položaj, smeste šake u krilo, zatvore oči i postanu svesni sopstvenog disanja. I tada sasvim prirodno vaš fokus pažnje se zaustavi ovde… ili je za vas prirodno da se pažnja veže za izdizanje i spuštanje stomaka pri disanju… ili možda otkrijete da vam je najlakše da brojite dah. Koji god način da vam se čini najboljim za vas, tako vežbajte.

I još bih vam savetovao da možda tokom prve nedelje eksperimentišete sa različitim načinima. Istražujte i otkrijte koji način vežbanja je najugodniji, naprikladniji i najkorisniji za vas. A kada se jednom odlučite za određeni metod, pridržavajte ga se.

Tako možete odlučiti da brojite dah od 1 do 10. Ili da osećate dah, kako topao vazduh izlazi iz nozdrva i hladan ulazi. Možete motriti na izdizanje i spuštanje svog stomaka. Nije uopšte bitno. Onaj način koji vam pomaže da razvijate svoju pažnju, taj je za vas najbolji.

I to je ono što je i Buda rekao: "parimukham satim upatthapetva"… "uspostavivši svesnost ispred sebe"

"So satova assasati, sato passasati"… "svestan, on udiše i, svestan, on izdiše"

Ovo je vrlo važno. Ljudi misle da cilj ovakvog vežbanja jeste da se koncentrišu, da razvijaju koncentraciju, samadhi. A zapravo, ni u nazivu ovog Budinog govora, Anapana sutta, a ni u sintagni "parimukham satim upatthapetva" Buda ne govori o "samadhiju", već o "sati"… o sposobnosti da budemo prisutni, da smo u stanju da posmatramo ono što se događa, dok se događa, Buda govori o sposobnosti da budemo svesni onoga što se događa.

Kada sednemo udobno i na prirodan način, naše telo se umiri. Kada stavimo šake u krilo i zatvorimo oči preostaće ograničen broj stvari koje će se i dalje događati, možda određeni osećaji u telu, mada ne mnogo. A neće biti ni mnogo zvukova, jer ste na mirnom mestu. Najuočljivija stvar koja se događa je upravo vaše disanje.

Sve vreme dišemo… od trenutka kad smo se rodili… ali mi smo jedva svesni tog divnog, ritmičnog, blagog procesa.

I šta ovde radimo? Ostavimo po strani svu žurbu i brige svakodnevnog života, sednemo mirno i počinjemo da budemo svesni samih sebe, možda po prvi put u životu. Oči su zatvorene… sedimo u tihoj prostoriji… i postanemo svesni činjenice da dišemo.

Neminovno, počećemo da budemo svesni i drugih stvari. Dolaze nam misli… verovatno mnogo njih. Pažnju nam možda odvuku neki zvukovi spolja, neizbežno je da ćemo ubrzo osetiti i neku fizičku nelagodu, golicanje ili žuljanje… ali ništa od toga nije bitno… ništa od ovoga ne treba smatrati preprekom, ništa od ovoga ne treba nazvati nepažljivošću.

Jednostavno registrujte ta iskustva, uočite da više niste svesno sopstvenog disanja. A onda, sve što treba da uradite je da ponovo uspostavite svesnost disanja. Budite ovde i sada. I u tome sada, odabrao sam da budem svestan blagog strujanja vazduha tokom udaha i izdaha. To je sve što treba da uradite.

Ne smatrajte zvukove, misli ili osećaje… za svoje neprijatelje… jer oni to nisu. Zato, svaki put kada postanete svesni da vam je pažnja odlutala za nekim zvukom, mišlju ili osećajem, samo registrujte da se to dogodilo i vratite se dahu… povratite, ponovo uspostavite svesnost u odnosu na disanje.

Dalje, sledeće pitanje je: Koliko dugo bi trebalo da meditiram? Koliko dugo bi sve ovo trebalo da radim? Koliko dugo bi trebalo da sedim na stolici ili ukrštenih nogu na podu?

Preporučujem vam sledeće: Prve nedelje meditirajte barem jednom dnevno i to po 15 minuta. Danas većina satova ima neku vrstu alarma, podesite ga na 15 minuta i onda stavite sat iza sebe, tako da ne gledate u njega svaki čas. I odlučite: "Tokom narednih 15 minuta bez obzira šta se događalo, posvećujem se tome da budem svestan sopstvenog daha." Tako i uradite.

Dakle, prve nedelje radite ovo po 15 minuta. Naredne produžite za 5 minuta, isto toliko i one nedelje iza nje, tako sve dok ne stignete do 45 minuta. I onda se držite te dužine. Dakle, počinjemo sa 15 minuta, postepeno dodajemo po pet minuta, sve dok vreme meditacije ne dostigne 45 minuta.

Sledeće pitanje koje ljudi postavljaju je: "Šta da radim kad se pojavi neki iritirajući osećaj, kad me zabole noge ili mi utrne stražnjica?"

Kao što smo već rekli, ne prosuđujte uspešnost meditacije po tome koliko ste nepomični. Prosuđujte uspešnost meditacije po tome koliko ste svesni. Meditacija nije takmičenje u nepomičnom sedenju.

Zato, ako se dok meditirate dogodi da noga počne da vam trne ili bilo šta drugo, opet to registrujete i vratite se fokus pažnje na dah. Ako vam se pažnja neprekidno vraća na taj osećaj u nozi, ako bol postane zaista neprijatan, tada se jednostavno pomerite. Nikakav problem. To nije nikakav poraz, pošto se pomerite i onda se vratite svojoj tački pažnje.

Međutim, ima nekoliko načina na koji možete da se pomerite. Jedan način je da se pomerite onako kako to uvek činimo, a to je bez bilo kakve svesnosti,
kao automatska, čak mehanička reakcija na neki doživljaj. Ali pošto je cilj našeg vežbanja jačanje svesnosti, onda kada odlučite da je neophodno da reagujete na neki osećaj utrnulosti ili bola, tada u sebi kažete: "Sada ću reagovati na taj osećaj."

Potpuno svesni, pomerate ruku, potpuno svesno se češete ili popravljate svoj položaj tela, vraćate ruku na staro mesto, isto tako i fokus pažnje usmeravate ponovo na dah. Ako se na taj način pomerate, ako se pomerate sa punom svesnošću, tada zapravo i niste prekidali vežbanje. Samo ste objekat vežbanja promenili na kratko, tako da ste održali kontinuitet i tada nemate bilo kakav problem.

Ne pravite od meditacije nadmetanje u nepomičnom sedenju. Uspeh vežbanja ne odmeravate prema tome koliko mirno sedite, niti koliko dugo sedite, već jedino po tome koliko ste sabrani ili svesni. I ako jeste sabrani, vaša meditacije doneće rezultat. I pomoći će vam

Tako, naredne nedelje počećemo da govorimo o drugom stupnju u praktikovanju meditacije.

Ove smo govorili prvo o tome zašto bi trebalo meditirati, zbog čisto praktičnih razloga. Zatim smo govorili o četiri stupnja: nalaženju prikladnog mesta, zauzimanju odgovarajućeg položaja tela, onome što zapravo treba da radite i kako da se odnosite prema problemima koji iskrsnu. Dakle, mesto na kojem meditirate, u kojem položaju meditirate, kako meditirate i koji se problemi javljaju.

Sledeće nedelje nastavljamo o narednoj fazi u vašem praktikovanju meditacije.

Beleška

[1] Ova knjižica je zapravo transkript video snimka serije od šest predavanja Bhante Dhammike o meditaciji, koju je moguće naći ovde: http://www.buddhistv.com/video/526/Uvod-u-meditaciju-1-Uvodne-napomene. [Natrag]