Theravāda budistička zajednica u Srbiji

5. Meditacija ljubav

Uvod u meditaciju

Šravasti Dhammika


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


Deo 5: Meditacija ljubavi

Dobar dan i dobrodošli. [1] Tokom proteklih nekoliko nedelja govorili smo o meditaciji u okviru budističke tradicije, a poslednje dve nedelje posebno govorili smo o svesnosti, prisutnosti, o postepenom osvešćivanju svega onoga što se događa nama i u nama, u trenutku dok se to događa. Rekli smo da svrha svega toga jeste jednostavno da postanemo što svesniji, kako bismo znali šta nam se događa, kako se osećamo, šta se zaista odigrava u našem umu. A sve to nas to stavlja u bolji položaj da donosimo prave sudove i odluke o tome kako da se ponašamo.

Takođe smo snažno istakli da svesnost znači nepristrasno posmatranje, znači biti nepristrasan svedok. I zaista se o tome radi, o obezbeđivanju prostora između onoga što doživljavamo i naše reakcije na to. Kako se taj manevarski prostor širi, time se povećava mogućnost za nas da načinimo pravi izbor, da odlučimo hoćemo li uopšte reagovati ili nećemo, i ako se odlučimo da ipak reagujemo, kako ćemo to učiniti.

Kada govorimo o nepristrasnosti, skloni smo često da mislimo na mirnoću, možda čak ravnodušnost ili neuplitanje. I ima istine i u tome. Međutim, moguće je da budemo nepristasni na način koji nije primeren ili koristan za nas, moguće je da razvijemo kod sebe ono što bismo mogli nazvati kliničkom nepristasnošću. Nazivaju je "kliničkom nepristasnošću" jer lekari, bolničarke ili naučnici pokušavaju da razviju takav tip nepristrasnosti ili objektivnosti. Raditi ceo dan u bolnici, sa ljudima koji su vrlo teški bolesnici, možda sa teškim povredama, nije lako i ako bi emocionalno reagovali svaki put kad na njih naiđu, vrlo brzo oni bi postali iscrpljeni, ne bi bili u stanju da rade svoj posao. Otuda oni svesno razvijaju kliničku nepristrasnost, počinju da na pacijenta gledaju kao na objekat.

Ali mi ne želimo da razvijemo takvu vrstu nepristrasnosti. Mi  želimo da razvijemo ono što bih nazvao toplom nepristrasnošću. U prvom trenutku nam ovaj izraz može izgledati paradoksalnim, ali tako nešto je zaista moguće. Zato ćemo danas govoriti o još jednoj vrsti meditacije koju možemo raditi paralelno sa koncentracijom na dah, tako da ne razvijamo kliničku, već toplu nepristrasnost.

Već smo pominjali da je Buda govorio o više vrsta meditacije, a jedna od njih jeste metta bhavana. Ranije smo rekli da "bhavana" znači mentalni razvoj, negovanje uma ili ako vam se tako više sviđa – meditacija. "Metta" dolazi od pali reči "mitta" – prijatelj ili "mittata" – prijateljstvo. Tako "mettu" možemo prevesti kao "topla brižnost", "zanimanje za nešto s ljubavlju" ili, kako se najčešće prevodi, "prijateljska ljubav". Otuda ovde govorimo o negovanju prijateljske ljubavi.

Svrha ove meditacije je da uspostavi balans, nepristrasnost, da uključi i emocije u proces meditacije, u proces duhovnog razvoja. Tako imamo mudrost i saosećanje, glavu i srce. Sposobnost uma da zna i sposobnost uma da oseti.

Znamo da uključivanje emocija često može biti vrlo problematično. Snažna vezanost, snažna ljubav, snažna mržnja, mogu u velikoj meri iskriviti našu svest. Ali isto tako znamo da emocije mogu da nas uzdignu, da nas nadahnu, motivišu. Pa zašto onda ne bismo moć emocija, naročito onih pozitivnih, iskoristili za svoje duhovno traganje. I to je svrha metta bhavane.

Kako radimo ovu meditaciju? Kako razvijamo prijateljsku ljubav? Pretpostavimo da vežbate na uobičajen način. Sedite u ugodnom položaju, sa rukama u krilu ili na kolenima, opustili ste telo i fokusirate se na osećaj pri disanju, svesni ste svakog udaha i izdaha. Recimo da to radite pola sata svakoga dana. Vremenom, a sada vežbate već četiri nedelje, sigurno će doći periodi kada osetite nepristrasnost, svesni ste daha, ali bez napora. Možda ste svesni i misli koja dođe i prođe, ali se ne uključujete u nju, ne razrađujete je. Možda se to desi tek vrlo kratko ili neko duže vreme, pola minuta, minut, dva minuta, ali dogodiće se.

Možda tokom tog vremena osetite duboku i postojanu radost. U početku to može doneti skoro osećaj olakšanja, jer je um utihnuo. Ili osećaj da ste nešto postigli. Ili možda meditirate i onda, na nekoliko trenutaka, sasvim neočekivano, obuzme vas radost. Ponekad vrlo snažna radost. Kada nam se tako nešto desi po prvi put, često ga pokvarimo time što pomislimo: "Hej, šta je sad ovo? To mora da je to! Ja sam na pragu probuđenja!" I to je jedna misao nas pomete, koja čitavo to stanje poremeti.

Ali ako vežbate redovno, telo održavate opuštenim, a niste suviše preokupirani rezultatima, to stanje će vam se sigurno dogoditi. Duboka, spokojna, suptilna radost ili ponekad vrlo snažna radost. Može trajati nekoliko trenutaka, nekoliko minuta, nekad i duže. A ako se to godi, voleo bih da uradite sledeće: kada primetiti suptilnu radost ili možda intenzivniju radost, pomerite pažnju sa daha na grudi, na solarni pleksus, fokusirajte pažnju na solarni pleksus. Onda, namerno i svesno, pomislite na sebe, a zatim tiho, u sebi, recite ove reči:

"Neka budem zdrav i srećan.
Neka budem spokojan i miran.
Neka bude zaštićen od opasnosti.
Neka stignem na svoj cilj.
Neka moj um bude bez mržnje.
Neka moje srce bude ispunjeno ljubavlju.
Neka budem zdrav i srećan."

Ponavljajte ove reči u sebi, ponavljajte ove težnje, ove dobronamerne želje u sebi. I dok vam je pažnja i dalje usredsređena na centar grudi, pomislite na jednu osobu koju zaista volite, jednu osobu u čijem prisustvu volite da budete,
i uradite istu stvar.

"Budi zdrav i srećan.
Budi spokojan i miran.
Budi zaštićen od opasnosti.
Neka i ti stigneš na svoj cilj.
Neka tvoj um bude bez mržnje.
Neka tvoje srce bude ispunjeno ljubavlju.
Budi zdrav i srećan."

Kada to završite, pomislite na neku neutralnu osobu, nekog sa kime ste često u kontaktu, ali prema njemu nemate ni pozitivnih, ni negativnih osećanja. Osobu sa kojom niste u bilo kakvom odnosu. Možda je to prodavačica u obližnjoj prodavnici ili vaš sused, neko sa kime radite, često se viđate, ali ne kontaktirate baš mnogo. Pomislite na jednu takvu osobu i uradite isto:

"Budi zdrav i srećan.
Budi spokojan i miran…"

Zatim se setite nekoga koga ne volite. Samo jedne takve osobe. Ako ste osoba kao i većina drugih, verovatno imate jednu ili dve osobe koju zaista ne volite, možda čak mrzite. Zatim imate više ljudi koji vam se baš ne dopadaju mnogo. I onda još nekoliko koji vas tek nerviraju. Nemojte pomisliti na nekog prema kome imate vrlo snažne negativne osećaje. Dovoljno je da pomislite na nekoga ko vam se ne dopada. Setite se jedne takve osobe i uradite istu stvar:

"Budi zdrav i srećan.
Budi spokojan i miran…"

I tako dalje.

Dakle, pomisli ste na sebe, voljenu osobu, na neutralnu i na osobu koja vam se ne dopada. Na kraju, možete uraditi dve stvari. Možda, kada vežbate, jednom uradite na ovaj način:

Pomislite na sve ljude koje znate.

"Svi vi budite zdravi i srećni.
Svi vi budite spokojni i mirni…"

Ili pokušajte da zamislite sve ljude u svom kraju.

"Svi vi budite zdravi i srećni…"

Ili sve ljude u svojoj zemlji.
I na kraju sve ljude na Zemlji.

"Svi vi budite zdravi i srećni.
Svi vi budite spokojni i mirni…"

I tako dalje.

Ovo je dakle jedan način na koji možete završiti. Postoji i drugi način, kada pomislite na jednu osobu koju znate ili ste o njoj čitali, čuli za nju, koja je doživela neku tragediju. Možda ni ne znate njezino ime, tek ste videli na slici, na TV-u, obuzetu tugom, uplašenu, ophrvanu gubitkom. Dočarajte tu osobu u svojim mislima, i blagosiljajte je, poželite i njoj dobro:

"Budi i ti zdrava i srećna.
Budi i ti spokojna i mirna…"

I tako dalje.

Sve u svemu, krenuli ste od sebe, zatim je došao neko koga volite, onda neko koga zapravo ne znate, pa neko ko vam se ne dopada, i na kraju ili svi ljudi ili jedna, određena osoba koju znate, ili ste čuli za nju, koja je doživela patnju. I to je kraj vežbe.

Koliko dugo sve ovo traje? Deset minuta, dvanaest minuta. Koliko često ovo radite? Možete to raditi u svakoj prilici, ali je najbolja prilika kada ste obuzeti pozitivnim osećanjima, kada ste nadahnuti, kada ste radosni, naročito kada je ta radost rezultat vaše prakse meditacije. Ali može biti i drugih situacija u kojima osećate radost. Možda slušate neku lepu muziku, pročitali ste pesmu koja vas je inspirisala ili sedite kod kuće i osećate se vrlo dobro. Umesto da samo sedite i uživate u svemu tome, iskoristite to, na kreativan način, tako što ćete raditi ovu vežbu, metta bhavanu.

Neki ljudi smatraju da je ova vežba suviše površna, da se radi o vežbanju da se osetimo dobro. Ja ne mislim tako. Na osnovu ličnog iskustva i takođe iskustava mnogih drugih, uverio sam se da ova vežba zaista može da nas transformiše i to u najboljem smislu. Da može da razreši mnoge negativnosti
koje osećamo prema samima sebi. Ona vas može učiniti još privrženijima prema onima koje već volite. Ona može izgraditi i učvrstiti veze sa ljudima za koje nikada niste marili. I to jeste dobra stvar. Isto tako ona može premostiti mnoge emocionalne barijere koje imate prema drugim ljudima. Svako ko je duže radio ovu vežbu može vam reći da je ona vrlo efikasna u ovom pogledu.

Zato, iako je neki ljudi možda rade na površan način, na neku vrstu sentimentalnog načina, vi ne morate da radite to isto. Ako vežbate pravilno, u širem kontekstu vaše ukupne prakse, tada je ona vrlo, vrlo blagotvorna. Ona čini divan balans sa vežbom svesnosti disanja. A zašto je vežba strukturisana baš na ovaj način? Postoji vrlo određena struktura i, barem na početku, vrlo je dobro da sledite tu strukturu. Ja, voljena osoba, neutralna osoba, odbojna osoba, svi ljudi. Često se događa, da zbog niza razloga, ljudi imaju problem sa samima sobom, pate od samopodcenjivanja, nekad čak mrze sami sebe. Razlog može biti odgoj, možda su učinili ili misle da su učinili nešto vrlo loše, možda im njihova religija govori da nisu vredni, da su grešni, može biti jako mnogo razloga za to. Neki ljudi jednostavno ne vole sami sebe, a da zapravo ni ne znaju zašto.

Kakav god da je razlog, takva situacije je vrlo štetna. Ako sebe vidite kao sopstvenog neprijatelja, gde god da se nađete, osećaćete se loše. Skoro da je kliše reći, ali zapravo nije kliše, da ako niste u stanju da volite sebe, ako ne možete da budete pozitivni prema samima sebi, tada će vam biti zaista teško da budete pozitivni prema drugima. Naklonost prema samome sebi, ono što je Buda nazivao "atthakama" ili "atthapiya", samopoštovanje, privrženost samome sebi, jeste jedna vrlo dobra stvar. A metta bhavana pomaže da se ona uspostavi i zato polazimo od samih sebe.

Zatim, namerno mislimo o ljudima koje volimo. Često se desi da mi volimo te ljude, imamo to osećanje prema njima, ali možda je prošlo jako mnogo vremena otkada smo ta osećanja svesno formulisali. Često prođe mnogo vremena kako nismo voljenoj osobi saopštili ta osećanja. Zato, biti svestan i podsetiti sebe na ta osećanja u izvesnom smislu znači obnoviti ih. Dakle, kada to radimo prema voljenoj osobi, podsećamo sebe koliko je nama ta osoba važna.

Zatim se okrećemo ka neutralnoj osobi, nekome ko niti volimo, niti ne volimo. To je takođe vrlo važno, jer verovano većina ljudi sa kojima dolazimo u kontakt, pripada upravo ovoj kategoriji. Čovek koji živi u trećoj kući od vaše. S vremena na vreme ga sretnete, kažete mu "Dobro jutro" i to je to. Nemate neki odnos prema njemu. Ovo ne znači da treba da imate odnos apsolutno prema svakome, ali svakako širenje kruga onih do kojih nam je stalo jeste dobra stvar. I ova nam vežba pomaže u tome. Mi se više ne odnosimo prema ljudima kao nečemu što je unapred zadato, ne tretiramo ih više kao objekte, kao nekakve papirnate lutke, počinjemo da ih vidimo onakvima kakvi zaista jesu, kao osobe, poput nas samih. I kada se to dogodi, sposobni smo da ih razumemo, više nego što je to bilo ranije slučaj. I ko zna, kada jednom počnemo da se prema njima odnosimo na pozitivan način, i oni postaju takvi prema nama, tako se stvara nova vrsta odnosa, novo prijateljstvo.

Na kraju mislimo na osobu koja nam se ne dopada. Meni je ovakva vrsta meditacije veoma pomogla. Jer kad sam počeo da vežbam, morao sam da se zamisli: "Ko je taj koga ne volim? Možda ovaj, možda onaj… ili možda neko treći?" A to me je odvelo ka tome da porazmislim zašto ne volim tu osobu. Uglavnom, ako se upitate ili vas neko drugi upita: "Zašto ne volite tu osobu?" odgovor će biti: "Zato što je rđava osoba". Ali činjenica je da nju vole neki drugi ljudi, verovatno njena porodica, prijatelji je vole. Onda se pitamo, šta je to što nas sprečava da je volimo. I takvo pitanje nam može otkriti neke stvari.

Moguće je da je ta osoba u nekom pogledu rđava, ali isto tako to ne mora biti pravi razlog zašto nam se ne sviđa. Pravi razlog može biti to što je ona bolja od mene, više je postigla u životu, bolje izgleda ili bilo šta drugo. Ljudski um je vrlo kompleksna stvar i ovo je odličan način da uočimo makar nagoveštaje o tome šta se zaista događa u našem srcu i umu. I ukoliko se na taj način sve te netrpeljivosti, negativnosti, nesviđanja, čak možda i mržnja, promene ili stišaju, to je dobro za mene, a i za druge. Ako negujem mržnju, ogorčenje u srcu, to nije dobro za mene, nije dobro ni za druge. Ako ni zbog čega drugog, treba to da izbegnem radi svoje dobrobiti. Svesno i strpljivo radimo sa bilo kojim negativnostima koje možda osećamo prema drugima.

Na kraju smo rekli da imate izbor između dve mogućnosti. Da mislite na sve ljude, sva bića, na svakoga, što vam može pomoći da otvorite, proširite polje svojih pozitivnih osećanja, svoje dobre namere. Ili da pomislite na jednu osobu koju znate ili ste tek samo čuli o njoj, koju muči patnja, nesreća ili bol. Time svojim pozitivnim osećanjima dodajete i jednu dimenziju saosećanja, koja ih održava u vezi sa stvarnošću. To je dakle razlog zašto je Buda podučavao metta bhavanu. Da u proces meditacije uključi i ona najpozitivnija među osećanjima, kao što su recimo ljubav i prijateljstvo.

Dakle, od sada pa do naredne nedelje, ako tokom tog perioda uočite da postoji neki rezultat vašeg praktikovanja meditacije, da je vaš um postao smiren i radostan, ili ako ste doživeli neko prijatno iskustvo, zastanite sa vežbanjem u tom trenutku, i dok dalje sedite na istom mestu, prebacite fokus pažnje sa daha na centar grudi i onda prvo pomislite na samoga sebe, blagoslovite sebe, poželite sebi dobro. Pomislite na voljenu osobu, blagoslovite je, poželite joj dobro. Pomislite na neutralnu osobu, blagoslovite je, poželite joj dobro. Pomislite na osobu koju ne volite, i učinite isto. Na kraju pomislite na sve ljude, sva bića ili na jednu osobu, jedno biće koje znate ili ste čuli da pati i zračite mettu ka njoj.

Sledeći put govorićemo malo više o metta bhavani i videti šta ste uradili prethodne nedelje. Hvala i prijatno.


Napomena

[1] Ovo je transkript video snimka petog od šest predavanja o meditaciji, koje je moguće ovde naći [Natrag]