Nema Ađan Čaa

Antologija citata

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 

---

8. Meditacija

58. Ako si rešio da čekaš kako bi sreo budućeg Budu, tada nemoj vežbati. Nadaj se da ćeš dovoljno dugo poživeti da ga dočekaš.

59. Čuo sam kako ljudi kažu: "Ah, ova godina mi je bila loša". "Zaista?" "Da, bio sam cele godine bolestan. Uopšte nisam mogao da vežbam." Hm! Ako ne vežbaju onda kada im se smrt približava, kad će onda uopšte vežbati? Ako se dobro osećaju, mislite li da onda vežbaju? Ne. Jednostavno se izgube u sreći. Ako pate, ni onda ne vežbaju. I u tome se izgube. Zaista ne znam kad ljudi misle da će imati vremena da vežbaju.

60. Ja sam već izložio dnevni raspored i pravila života u manastiru. Nemoj kršiti postojeća pravila. Onaj ko to čini nije ovde došao sa ozbiljnom namerom da vežba. I čemu se onda takva osoba može nadati da će videti? Čak i ako spava pored mene svaki dan neće me videti. Čak i ako spava pored Bude, on neće videti Budu ako ne vežba.

61. Nemoj misliti da je samo sedenje sklopljenih očiju vežbanje. Ako tako misliš, onda brzo promeni to svoje mišljenje. Postojana praksa je puna svesnosti u svakom položaju, bilo da sediš, hodaš, stojiš ili ležiš. Nikada ne prekidaš meditaciju, samo menjaš položaje tela. Ako na taj način promatraš stvari, stići ćeš do smirenja. U svakom trenutku imaćeš neprekidno praksu uz sebe. Imaćeš postojanu pažnju uz sebe.

62. "Sve dok ne stignem do potpunog prosvetljenja neću ustati sa ovoga mesta, čak i ako se krv sasuši u mojim venama." Čitajući ovo u knjigama možda ćeš pomisliti na Budu i njegovu odluku. Ali gubiš iz vida da su za sada tvoja kola mala. Budina kola bila su zaista velika. On je to zaista bio u stanju da ponese sve odjednom. A kako da ti to učiniš sa svojim malim kolima? To je sasvim druga priča.

63. Svuda sam prošao tragajući za mestom za meditaciju. Nisam shvatao da je ono već tu, u mome srcu. Sva meditacija je baš tu, u meni. Rođenje, starost, bolest i smrt su takođe u meni. Lutao sam svuda sve dok već nisam skoro pao mrtav od iscrpljenosti. Tek tada, kada sam se zaustavio, pronašao sam ono što sam tražio… u sebi.

64. Ne meditiramo da bismo ugledali nebesa, već da bismo okončali patnju.

65. Ne vezuj se za vizije i svetlost koja se možda javi tokom meditacije, ne ushićuj se i ne razočaraj se s njihovim nastankom i nestankom. Šta ima tako zanimljivo u vezi sa svetlom. I moja baterijska lampa može da je stvori. Ali ona nam ne može pomoći da se otarasimo patnje.

66. Slep si i gluv bez meditacije. Dhammu nije lako videti. Moraš meditirati da bi video ono što do sada nisi video. Moraš prvo učiti. Limun je kiseo jedino ako ga zagrizeš.

67. Dok sediš i meditiraš, za svaku misao koja se pojavi samo reci: "To me se ne tiče!"

68. I kad smo lenji trebalo bi da vežbamo, a ne samo kad smo puni energije ili u dobrom raspoloženju. To je vežbanje u skladu sa Budinim učenjem. Ako je po nama, vežbali bismo samo kad se dobro osećamo. Ali kako na taj način možemo stići bilo kuda? Kada ćemo preći bujicu nečistoća ako vežbamo samo kad nam se prohte?

69. Šta god da radimo, trebalo bi da posmatramo sebe. Samo čitanjem knjiga ne stiže se daleko. Dani prolaze, a mi ne posmatramo sebe. Znanje o praksi stiče se samo praktikovanjem.

70. Naravno, postoje desetine meditativnih tehnika, ali sve se svodi na jedno — ne vezuj se, pusti da stvari idu svojim prirodnim tokom. Iskorači ovamo gde je hlad, iskorači iz bitke. Zašto da ne pokušaš?

71. Puko razmišljanje o praksi nalik je hvatanju senke, pri čemu promašujemo suštinu.

72. Kad je iza mene bilo samo nekoliko godina prakse, još uvek nisam mogao da verujem samome sebi. Ali kada se moje iskustvo umnogostručilo, naučio sam da verujem sopstvenom srcu. Kad imate takvo duboko razumevanje, šta god treba da se dogodi, u stanju ste da mu dozvolite da se dogodi, tako da sve jednostavno dolazi i prolazi. Stići ćete do tačke na kojoj vaše srce govori samome sebi šta da čini.

73. U praktikovanju meditacije zapravo je gore biti zarobljen smirenošću nego uznemirenošću, jer ćeš kad-tad poželeti da pobegnete od uznemirenosti, dok ti jako prija da ostaneš u stanju smirenosti i ne pomeriš se dalje ni pedalj. Kada se stanje blaženstva javi tokom meditacije, ne vezuj se za njega.

74. Meditacija se tiče samo uma i njegovih osećanja. To nije nešto za čim treba da juriš ili da se boriš. Disanje se nastavlja dok radiš. Priroda se sama brine za prirodne procese. Sve što treba je da pokušaš da budeš svestan, da se okreneš ka sebi i jasno vidiš šta je unutra. To je meditacija. 

75. Kad ne vežbamo ispravno, to znači da smo nepažljivi. Biti nepažljiv je isto što i biti mrtav. Zapitaj se hoćeš li imati vremena za vežbanje kad umreš. Neprekidno sebi postavljaj pitanje: "Kad ću ja umreti?" Ako razmišljaš na taj način, tvoj um biće budan svakog trenutka, kad god postaneš nepažljiv i to osvestiš, automatski će se javiti sabranost. Javiće se mudrost jasnog sagledavanja stvari onakvima kakve one jesu. Sabranost stražari nad umom, tako da on uvek zna kad se jave osećaji, danju i noću. Posedovati sabranost znači biti staložen. Biti staložen znači biti pažljiv. Ako si pažljiv, to znači da vežbaš ispravno.

76. Osnova naše prakse jeste, prvo, da budemo pošteni i iskreni; drugo, da zaziremo od činjenja loših stvari, i treće, da budemo ponizni u svome srcu, da se držimo postrani i da smo i malim zadovoljni. Ako smo zadovoljni malim u pogledu govora i svega ostalog, tada ćemo videti sebe, pažnju nam neće odvući nešto drugo. Um će nam imati osnovu u vrlini, koncentraciji i mudrosti.

77. U početku žuriš kad ideš napred. Žuriš da se vraćaš i žuriš da se zaustaviš. Nastavljaš da vežbaš na taj način dok ne stigneš do tačke kad ti se čini da praksa nije ići napred, niti vraćati se, a ni zaustavljati se! Gotovo je. Nema zaustavljanja, nema napredovanja, nema vraćanja. Gotovo je. Upravo na toj tački shvataš da zapravo ničega nema.

78. Zapamti da ti meditiraš ne da bi "dobio" bilo šta, već da bi se "oslobodio" stvari. Mi to činimo ne sa željom, već sa napuštanjem. Ako "želiš" bilo šta, to nećeš pronaći.

79. Suština puta je sasvim jednostavna. Nisu potrebne neka velika objašnjavanja. Napusti ljubav i mržnju i pusti da se stvari odvijaju same od sebe. To je sve što ja vežbam.

80. Postavljanje pogrešnih pitanja pokazuje da si još uvek zarobljen sumnjom. Razgovor o praksi je u redu. Ako pomaže kontemplaciju. Ali samo od tebe zavisi hoćeš li ugledati Istinu.

81. Vežbamo da se naučimo napuštanju, a ne da jačamo vezivanje. Prosvetljenje dolazi kad prestaneš da želiš bilo šta.

82. Ako imaš vremena da budeš sabran, tada imaš vremena da meditiraš.

83. Nedavno me je neko upitao: "Ako se dok meditiramo pojavljuju u umu razne stvari, treba li da ih istražujemo ili ih samo registrujemo kako nastaju i nestaju?" Ako vidiš nekoga koga ne poznaješ kako prolazi, možeš se upitati: "Ko je to? Kuda se zaputio? Šta namerava?" Ali ako znamo tu osobu, onda je dovoljno samo primetiti da ona prolazi.

 84. Želja tokom prakse može biti i prijatelj i neprijatelj. Kao prijatelj, ona nas navodi da vežbamo, da razumemo, da okončamo patnju. Ali ako stalno želiš nešto što još nije nastalo, ako želiš da su stvari drugačije nego što jesu, to samo stvara patnju i tada želja može biti dušmanin. Na kraju, moramo da naučimo da napustimo sve svoje želje, čak i želju za prosvetljenjem. Samo tada možemo biti slobodni.

85. Neko je jednom pitao Ajahn Chaha o tome kako on podučava meditaciji. "Koristite li metod svakodnevnih intervjua da biste ispitali stanje uma svoga učenika?"

Ajahn Chah je odgovorio: "Ja ovde podučavam učenike da sami ispituju stanja svog uma. Da sami sebe intervjuišu. Možda je monah ljut danas ili u umu ima neku želju. Ja to ne znam, već on. On ne mora o tome da pita mene, zar ne?"

86. Naš život je skup elemenata. Koristimo konvencije da bismo opisali stvari, ali se pri tome vezujemo za konvencije i uzimamo ih kao nešto stvarno. Na primer, ljudi i stvari imaju svoja imena. Možemo se vratiti na početak, kad još imena nisu bila data, i muškarce nazivati "ženama", a žene "muškarcima" — u čemu bi bila razlika? Ali sada se vezujemo za imena i pojmove, tako da imamo rat između polova, kao i razne druge ratove. Meditacija služi da prozremo sve to i tek tada možemo dostići stanje neuslovljenosti, tek tada možemo biti u miru, a ne u ratu.

87. Neki ljudi postaju monasi iz vere, ali kasnije pogaze učenje Bude. Misle da znaju bolje i odbijaju da vežbaju na pravi način. Zaista, danas je malo onih koji stvarno vežbaju.

88. Teorija i praksa — prva zna ime lekovite biljke, a druga kreće da je pronađe i upotrebi.

89. Buka — sviđa ti se cvrkut ptica, ali ne i buka kola. Plašiš se ljudi i buke, voliš da živiš sam u šumi. Napusti buku i postaraj se za bebu. "Beba" je tvoja praksa.

90. Skoro zaređeni monah upitao je Ajahn Chaha kakav je njegov savet onima koji su tek počeli da meditiraju. "Isti kao i onima koji to rade već dugo," odgovorio je. A to je? "Samo nastavi", reče on.

91. Ljudi kažu da je Budino učenje ispravno, ali da ga je nemoguće praktikovati unutar društva. Kažu: "Mlad sam, pa nemam prilike da vežbam, ali kada ostarim, tada ću vežbati." Da li bi isto rekao: "Mlad sam, pa nemam vremena da jedem, ali kada ostarim, tada ću jesti?" Ako bih te ubadao usijanim gvožđem, da li bi rekao: "Zaista patim, to je istina, ali pošto živim u ovom društvu, ne mogu od toga da pobegnem?"

92. Vrlina, koncentracija i mudrost zajedno čine suštinu Budine prakse. Vrlina održava telo i govor neukaljanim. A telo je sedište uma. Tako praksa ima put vrline, put koncentracije i put mudrosti. Ona je nalik štapu zasečenom na tri mesta, ali to je još uvek jedan komad. Ako hoćemo da odbacimo telo i govor, ne možemo. Moramo da vežbamo sa telom i umom. Zapravo, vrlina, koncentracija i mudrost jesu jedno harmonično jedinstvo.