Nema Ađan Čaa
Antologija citata
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
11. Patnja
109. Dve su vrste patnje: patnja koja vodi ka još više patnje i patnja koja vodi do kraja patnje. Prva je bol vezivanja za nestalna zadovoljstva i bol odbojnosti prema neprijatnom, što je neprekidna borba većine ljudi iz dana u dan. Druga vrsta je patnja koja dolazi onda kada dopustiš sebi da do kraja osetiš neprekidnu promenu iskustva — straha i povlačenja. Patnja kao naše iskustvo vodi do unutrašnje neustrašivosti i spokojstva.
110. Želimo da se zaputimo lakšim putem, ali ako nema patnje nema ni mudrosti. Da bi dozreo za mudrost moraš se zaista slomiti i zaplakati u svojoj praksi barem tri puta.
111. Ne postajemo monasi i monahinje da bismo se dobro hranili, dobro spavali i da bi nam bilo udobno, već da bismo upoznali patnju:
— kako da je prihvatimo…
— kako da je se oslobodimo…
— kako da je ne izazivamo.
Zato ne čini ono što izaziva patnju, kao što je na primer lakomost, inače te ona neće nikada napustiti.
112. Uistinu, sreća je prikrivena patnja, ali u tako suptilnom obliku da je ne prepoznaješ. Ako se vežeš za sreću, to je isto kao da si se vezao za patnju, ali ti to ne shvataš. Kada se držiš sreće, nemoguće je da ukloniš njoj svojstvenu patnju. One su tako nerazdvojive. Zato nas je Buda podučavao da upoznamo patnju, da je vidimo kao zlo nerazdvojno od sreće, da to dvoje vidimo kao međusobno jednako. Budi oprezan! Kad se javi sreća, ne ushićuj se i ne zanosi. Kada dođe patnja, ne očajavaj, ne gubi se u njoj. Uvidi da obe imaju istu vrednost.
113. Kad te stigne patnja, razumi da nema nikoga da je prihvati. Ako misliš da je patnja tvoja, da je sreća tvoja, nećeš biti u stanju da pronađeš mir.
114. Ljudi koji pate će u skladu sa tim steći i mudrost. Ako ne patimo, tada ni ne razmišljamo. Ako ne razmišljamo, ni mudrost se ne rađa. Bez mudrosti, nemamo znanja. Bez znanja nema nam ni oslobađanja od patnje — tako je oduvek. Zato moramo vežbati i istrajati u tom vežbanju. Kada potom budemo promatrali svet nećemo se plašiti kao dotad. Buda se nije prosvetlio negde izvan ovoga sveta, već upravo u njemu.
115. Predavanje čulima i samomučenje dva su puta koja je Buda odbacivao. Oni su samo sreća i patnja. Zamišljamo da smo sebe oslobodili patnje, ali u stvari nismo. Samo se vezujemo za sreću. Ako se vezujemo za sreću, sigurno ćemo ponovo patiti. Tako stvari stoje, ali ljudi misle suprotno.
116. Ljudi pate na jednom mestu, pa zato odlaze negde drugde. Kada se i tamo pojavi patnja, odlaze još dalje. Misle da su sve dalje od patnje, ali nisu. Patnja ide sa njima. Nose svoju patnju svuda sa sobom i ne znajući to. Ako ne znamo za patnju tada ne možemo znati ni uzrok patnje, tada ne možemo znati ni prestanak patnje. Tada nema načina da joj umaknemo.
117. Danas učenici imaju mnogo više znanja nego ranije. Već su imali sve stvari koje su im potrebne, sve je mnogo dostupnije. Ali u isto vreme imaju i mnogo više patnje i konfuzije nego ranije. Zašto?
118. Ne budi bodhisatta; ne budi arahant; ne budi bilo šta. Ako si bodhisatta, patićeš; ako si arahant, patićeš; ako si bilo šta, patićeš.
119. I ljubav i mržnja su patnja, i to zbog želje. Želeti da nešto imamo jeste patnja; želeti da nešto nemamo jeste patnja. Čak i ako dobiješ ono što želiš, to je još uvek patnja, jer jednom kad to imaš, nadalje živiš u strahu da ne ostaneš bez toga. Živiš u strahu da to ne izgubiš. I kako misliš da živiš srećno ako je u tebi strah?
120. Kada si ljut, da li se osećaš dobro ili loše? Ako se od toga osećaš loše, zašto ga onda ne odbaciš? Zašto se upinješ da ga sačuvaš! Kako možeš reći za sebe da si mudar i inteligentan ako se čvrsto držiš takvih stvari? Ponekad um može navesti čitavu porodicu da se svađa ili te naterati da po čitavu noć plačeš. A ipak svi mi i dalje se ljutimo i patimo. Ako uviđaš patnju ljutnje, odbaci je. Ako je ne odbaciš, nastaviće da izaziva patnju u nedogled, bez predaha. Takav je svet nezadovoljavajuće egzistencije. Ako znamo kakav je, tada možemo i da rešimo problem.
121. Jedna žena želela je da zna kako da se nosi sa ljutnjom. Upitao sam je kad se javi ljutnja, čija je ona. Reče mi da je to njezina ljutnja. Pa, ako je to zaista njezina ljutnja, tada bi trebalo da je u stanju da joj kaže da ode od nje, zar ne? Ali ljutnja nije pod njezinom komandom. Gledanje na ljutnju kao na svoje privatno vlasništvo izaziva patnju. Kad bi nam ljutnja zaista pripadala, morala bi i da nas sluša. Ako nas ne sluša, to znači da se radi o pukoj obmani. Ne nasedaj na to. Bilo da je um srećan ili tužan, ne nasedaj na to. To je samo obmana.
122. Ako vidiš izvesnost u onome što je neizvesno i nepostojano, tada ćeš sigurno patiti.
123. Buda je uvek tu da nas poduči. Sam se u to uveri. Postoji sreća i postoji nesreća. Postoji zadovoljstvo i postoji bol. I oni su uvek tu. Kada razumeš prirodu zadovoljstva i bola, tada tu vidiš i Budu, tu vidiš i Dhammu. Buda nije nešto odvojeno od toga.
124. Kada ih promatramo zajedno, vidimo da su sreća i patnja jedno, baš kao što su to toplina i hladnoća. Vrelina vatre može da nas sagori. Nijedno nije veće. Isto je sa srećom i patnjom. U ovome svetu svako žudi za srećom, a niko za patnjom. Nibbana ne zna za želju. Postoji samo utihnulost.