Nema Ađan Čaa

Antologija citata

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

2. Telo

11. Kad bi telo moglo da govori, ono bi nam po ceo dan govorilo: "Znaš, ti nisi moj vlasnik." Zapravo, ono nam to i govori, ali jezikom Dhamme, a mi nismo u stanju da ga razumemo.

12. Stanja nam ne pripadaju. Ona slede svoj prirodan tok. Mi ne možemo ništa da uradimo oko našeg tela. Možemo malo da ga ulepšamo, učinimo za kratko privlačnijim i čistijim, kao kad se devojka našmika i pusti duge nokte, ali kada starost pristigne svi smo u istom čamcu. Takvo je telo. Ne možemo nikako izbeći da ono ostari. Ali ono što možemo da poboljšamo i ulepšamo jeste um.

13. Ako bi naše telo zaista pripadalo nama, ono bi se potčinjavalo našim naređenjima. Ako mu kažemo: "Nemoj da ostariš" ili "Naređujem ti da se ne razboliš", da li nas ono posluša? Ne! Ono se ni ne obazire. Mi samo iznajmljujemo tu "kuću", ne posedujemo je. Zapravo, ne postoji nikakvo trajno sopstvo, ništa nepromenljivo ili čvrsto za šta se možemo uhvatiti.