Karma u budizmu
Mahasi Sayadaw
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Pitanja o teoriji karme
Pitanje: Da li karma roditelja određuje ili utiče na karmu njihove dece?
Odgovor: Fizički, karma dece je generalno određena karmom njihovih roditelja. Tako, zdravi roditelji obično imaju zdravu decu, a bolešljivi roditelji imaju bolešljivo potomstvo. A kako je karma njihove dece određena: detetova karma je jedna sasvim posebna stvar — ona čini detetovu individualnost, zbir njegovih zasluga i prekršaja nagomilanih u bezbrojnim prošlim životima. Na primer, karma budućeg Bude, princa Sidarte, sigurno nije bila pod uticajem zajedničke karme njegovih roditelja, kralja Sudodane i kraljice Maje. Veličanstvena i moćna karma budućeg Bude prevazišla je karmu njegovih roditelja.
Pitanje: Ako karma roditelja ne utiče na karmu njihove dece, kako se može objasniti da su roditelji koji boluju od neke zarazne bolesti u stanju da je prenesu na svoje potomke?
Odgovor: Kada dete nasledi takvu bolest. to se dogodilo zahvaljujući snazi roditeljevih karakteristika, zbog siline uslova pogodnih za davanje ploda. Uzmite, na primer, dva semena iste biljke; posadite jedno u loše, suvo tlo, a drugo u plodno, vlažno tlo. Rezultat je da će ono prvo izrasti u kržljavu biljku i uskoro pokazati simptome bolesti i umiranja; drugo seme će napredovati i klijati, izrastavši u visoku i zdravu biljku.
Možemo videti da dva semena uzeta sa iste gomile rastu različito, u zavisnosti od tla na kojem su posađeni. Detetova prošla karma može se uporediti sa semenom, fizičke osobine majke sa tlom, a očeve sa vlagom, koja oplođuje tlo. Grubo govoreći, da bismo ilustrovali stvar, možemo reći da, predstavljajući začeće deteta, njegov rast i život kao celinu, seme je odgovorno za jednu desetinu, tlo za šest desetina, a vlaga za ostatak od tri desetine. Tako, mada snaga klijanja potencijalno postoji u semenu (detetu), njegov rast je u velikoj meri uslovljen i ubrzan tlom (majkom) i vlagom (ocem).
Dakle, stanje tla i količina vlage mogu se smatrati bitnim faktorima koji utiču na rast i razvoj drveta. Isto tako se uticaji roditelja moraju uzeti u obzir u pogledu začeća i rasta njihovog potomka.
Udeo roditelja u karmi koja određuje fizičke faktore njihovog potomka je sledeći: ako su ljudska bića, onda će njihov potomak biti ljudsko biće. ukoliko su životinje, onda i njihov porod mora biti iste vrste. Ako je reč o Kinezima, onda i njihov potomak mora biti iste rase. Dakle, potomci su uvek iste vrste i roda kao i roditelji. Njima sledi da naslede fizičke karakteristike svojih roditelja. Pa ipak, moguće je da detetovu karmu, ukoliko je uveliko nadmoćnija, zajednička karma roditelja ne može da potisne. Naravno, ovde ne treba posebno napominjati da loši uticaji roditelja mogu biti u nekim slučajevima neutralisani primenom savremene medicine.
Dakle, sva bića rođena seksualnom kohabitacijom jesu razultat tri sile:
- stara karma iz prošlih života;
- oplođena ćelija majke i
- oplođujuća ćelija oca.
Fizička svojstva roditelja mogu, ali ne moraju, biti jednaka po snazi. Jedno može osporavati drugo u većoj ili manjoj meri. Detetova karma i fizičke karakteristike, kao što je rasa, boja kože itd. biće proizvod ove tri sile.
Pitanje: Posle smrti jednog bića. postoji li 'duša' koja nastavlja svoj put po sopstvenoj volji?
Odgovor: Kada razumom obdareno biće napusti sadašnju egzistenciju, ono se ponovo rađa ili kao ljudsko biće, kao nebesko biće (deva ili Brama), kao životinja ili kao stanovnik jednog od paklenih područja. Skeptici i neznalice smatraju da postoje međustupnjevi — antrabhava — i da postoje bića koja nisu ni ljudska, ni nebeska, niti nijedno drugo od stupnjeva koje se pominje u kanonskim tekstovima — već su na nekom međustupnju. Neki tvrde takođe da i ta prelazna stanja poseduju pet sastojaka (khandha): materija (rupa), osećaj (vedana), opažaj (sañña), voljne aktivnosti (sankhara) i svest (viññana).
Neki tvrde da su ta bića odvojene 'duše' ili duhovi bez materijalnog "oklopa", a neki drugi da ona imaju naročita svojstva, poput bogova, ili da imaju moć da se menjaju po svojoj volji iz jedne u drugu već pomenutu vrstu egzistencije. Treći zastupaju fantastičnu i pogrešnu teoriju da ta bića sebe zabavljaju tako što uzimaju neku drugu egzistenciju od one u kojoj su trenutno. Ovo verovanje u međustanja između egzistencija je pogrešno i budističko učenje ga odbacuje. Ljudsko biće u ovom životu koje je, prema svojoj karmi, predodređeno da se rodi kao ljudsko biće i u sledećem, tako će se i roditi; ono koje je svojom karmom predodređeno da bude božanstvo (deva) u sledećem životu preporodiće se u zemlji deva, a ono koje svoj naredni život treba da provede u paklu će se i pojaviti u jednom od njegovih delova.
Ideja nekakvog entiteta ili duha koji 'prelazi', 'odlazi', 'menja se' ili 'transmigrira' iz jedne egzistenciju u drugu jeste ideja kojom se zabavljaju neznalice i svakako je ne podržava ni budističko učenje, niti stvarnost. Ideja koja je u skladu sa Dhammom možda se može ilustrovati slikom koju aparat projektuje na platno ili zvukom koji emituje gramofon i njihovim odnosom prema filmu ili gramofonu sa pločom. Na primer, ljudsko biće umre i preporađa se u zemlji deva. Iako su te dve egzistencije različite, ipak veza ili kontinuitet to dvoje u trenutku smrti je neprekinut u vremenskom sledu. Isto je u slučaju čoveka čija je naredna egzistencija u paklu. Rastojanje između pakla i mesta na kojem žive ljudi čini se veliko. Ipak, u pogledu vremena, kontinuitet 'prelaženja' iz jedne egzistencije u drugu je neprekinut i nikakva materija ili prostor ne mogu narušiti smer čovekove karme koji vodi od sveta ljudskih bića do neke oblasti pakla. To 'prelaženje' iz jedne egzistencije u drugu je trenutno i taj prelaz je neuporedivo brži nego treptaj oka ili blesak munje.
Karma određuje mesto novog rođenja i vrstu egzistencije na tom mestu za svako razumom obdareno biće u njihovom kruženju sve do konačnog dostizanja stanja utrnuća, nibbane.
Rezultati karme su mnogostruki i na njih se takođe može uticati na mnogo načina. Materijalno podržavanje monaške zajednice (dana) može čoveku obezbediti privilegiju da se preporodi kao živo biće ili kao deva u jednom od šest božanskih svetova, u skladu sa količinom zasluga i u skladu sa pridržavanjem moralnih pravila (sila). Stanja zadubljenja (jhana) vode do svetova Brame (Brahmaloka) sve do najvišeg, dvanaestog po redu. Tako je i sa lošim delima, čiji se počinitelji u skladu sa težinom mogu pronaći u sve nižim dubinama pakla. Iz svega ovoga se vidi da naša karma menja naše egzistencije.
"Zli duhovi" otuda nisu bića na nekom međustupnju ili prelaznom stupnju egzistencije, već su sasvim inferiorna bića i mogu pripadati jednom od pet svetova:
1. Svet ljudi, 2. najniži nivo božanskog sveta, 3. područje pakla, 4. životinje i 5. peta (duhovi).
Brojevi 2 i 5 su vrlo bliski svetu ljudskih bića. Njihovo stanje nije srećno i ljudi ih smatraju zlim duhovima. Međutim, nije tačno da svi koji umru u tim svetovima budu preporođeni kao zli suhovi, niti je tačno da oni koji umro iznenada, nasilnom smrću moraju biti preporođeni u najnižem svetu deva.