Karma u budizmu
Mahasi Sayadaw
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Šta je uzrok karme?
Neznanje (avijja) ili neuviđanje stvari onakvim kakve jesu glavni je uzrok nastanka karme. Na osnovu neznanja nastaju aktivnosti (avijja paccaya samkhara) tvrdi Buda u svojoj shemi Paticca samuppada (Uslovljenost nastanka).
Povezana sa neznanjem, kao njen saveznik, jeste želja (tanha), drugi koren karme. Loše postupke uslovljavaju ova dva uzroka. Sva dobra dela neprosvetljenih (putthujana), iako vezana za tri poželjna korena: velikodušnost (alobha), dobrodušnost (adosa) i znanje (amoha), ipak se smatraju karmom zato što u njima još uvek dremaju dva korena neznanja i želje. Ova dva korena bivaju iskorenjena tek na višim stupnjevima razvoja svesti (magga citta) i tada prestaje stvaranje karme:
Ko je počinilac karme?
Ko žanje plod karme?
Da li karma oblikuje um?
Kao odgovor na ova suptilna pitanja, Budagoša piše u svom delu Visuddhi magga (Put oslobođenja):
"Nema počinioca ko delo čini;
Nit' ima onog ko posledice trpi;
To samo sastojci kruže i premeštaju se;
To je zaista pravi uvid!"
Na primer, sto koji vidimo je očigledno stvaran. No u nekom drugom značenju taj nazovi sto sastoji se od sila i kvaliteta.
Za uobičajene stvari naučnik koristi reč voda, ali u laboratoriji on će reći H2O.
Na isti način, za konvencionalnu svrhu koriste se takvi termini kao što su muškarac, žena, biće, sopstvo i tako dalje. Ali s druge strane to su prolazni psihofizički fenomeni, koji se neprestano menjaju i nisu isti čak ni u dva susedna trenutka.
Budisti, otuda, ne veruju u postojanje nekog nepromenljivog entiteta, u počinioca odvojenog od akcije, u opažatelja odvojenog od opažaja, u objekt svesti iza svesti.
Ko je onda počinitelj karme? Ko doživljava posledicu?
Volja (tetana) sama je počinitelj, Osećaj (vedana) sama je žetelac ploda postupaka. Izuzev tih čisto mentalnih stanja nema nikoga da seje i nikoga da žanje.