Šravasti Dhammika
Blagi bože!
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Sećam se da sam jednom čitao kako je u vreme kada je vlasnik velike novinske korporacije odlučio da uvede nove, kompjuterizovane štamparske prese, za koje nisu bili potrebni radnici da ih opslužuju, naišao na snažan otpor sindikata. Bitka među njima je trajala jedno vreme, ali na kraju je gazda bio nadmoćniji, tako da najviše što su sindikati mogli da iskamče bio je da dogovor da će ipak za svaku mašinu ostati po jedan radnik da stoji pored nje. Na taj način barem neki od radnika su zadržali posao. Ta priča me podseća na Boga. Izvorno je on/ona/oni/to bio zamišljan da bi se objasnilo kako stvari funkcionišu. Danas je to uradila nauka i Bog više nije potreban. Ali neki ljudi i dalje imaju Boga koji stoji pored mašine, ne zato što bilo šta radi, već samo zato što psihološki nisu u stanju da ga se oslobode.
Buda je uklonio Boga iz dva razloga. Razumeo je da se stvari mogu ubedljivije objasniti uz pomoć prirodnih uzroka i zato što je ideju Boga video kao prepunu moralnih, logičkih i iskustvenih problema. Uprkos tome, postoje i dalje inteligentni i inače dobro informisani ljudi koji će vam reći da je Buda ipak donekle ostavio prostora za Boga u svojoj filozofiji. Postoji nekoliko stihova u Bhuridatta đataki koji se bave nekim od moralnih zamerki ideji Boga i koji uveliko eliminišu argument da je Buda verovao u benevolentno, svemoćno božanstvo (Đa. VI,208). Evo kako su te stihove preveli Cowell i Rouse, a taj prevod je zbog svog ratobornog tona često citiran:
Onaj ko ima oči može da vidi mučan prizor;
zašto Brahma nije svoja stvorenja napravio kako treba?
Ako njegovu moć nijedna granica ne može sputati,
zašto je njegova ruka tako retko pružena da blagoslovi?
Zašto su njegova stvorenja osuđena da pate?
Zato svima ne podari sreću?
Zašto prevare, laži i neznanje preovlađuju?
Zašto podvale trijumfuju – a istina i pravda trpe?
tebe Brahmo ubrajam kao jednog među nepravednih gomilom,
što stvori ovaj svet da u njemu utočište pronađe zlo.
Ovaj prevod svakako da dočarava duh originala, ali to ipak nije prevod, čak ni slobodan prepev. Evo istih tih stihova, kako sam ih preveo uz pomoć svog prijatelja poštovanog Anandađotija:
Zašto Bog ne popravi ovaj svet?
Ako je zaista kontrolor, najviši, gospodar svih bića,
zašto je čitav svet u takvom haosu?
Zato svet ovaj ne učini srećnim?
Ako je zaista kontrolor, najviši, gospodar svih bića,
otkuda toliko obmana, laži, oholosti i nepravdi?
Ako je zaista kontrolor, najviši, gospodar svih bića,
tada mora da je nepravedan i okrutan,
jer on je taj koji sve stvara.
Desilo se da Buda nije bio jedini veliki učitelj koji je podučavao duhovnost bez boga u Indiji u V veku pre naše ere. Đainizam i većina heterodoksnih škola su činile isto. Đainizam je posebno dohvatio teizam kao terijer lisicu. U Mahapurani Đinadasa (IX vek) zapisao je ove stihove o ideji dobronamernog boga stvoritelja. Stihovi gde se pominje Božija igra odnose se na vedantinski koncept božanske lile.
Neki ludi ljudi tvrde da je Tvorac načinio ovaj svet.
Ali to učenje je nepomišljeno i treba ga odbaciti.
Ako je Bog stvorio svet, gde je on bio pre tog stvaranja?
Ako kažeš da je u to vreme bio transcendentan i nije mu bio potreban oslonac,
gde je onda sada?
Nijedno biće nema veštinu da načini ovaj svet —
ko može poverovati da bi jedan nematerijalni Bog mogao stvoriti materijalni svet?
Kako je Bog mogao stvoriti sve bez ikakvog materijala?
Ako kažeš da ga je sam prvo načinio,
tada se suočavaš sa problem beskrajne regresije.
Ako kažeš da je taj materijal nastao prirodno,
suočen si sa još jednim problemom.
Jer ako je taj materijal nastao prirodno, onda je i ovaj svet mogao nastati prirodno.
Ako kažeš da je Bog stvarao iz čistog akta volje
i bez ikakvog materijala, tada sve mora biti tek volja.
A ko će poverovati u takav nonsens?
Ako Bog jeste savršen i potpun, kao što tvrdiš,
odakle je onda došla volja za stvaranjem?
Ako, sa druge strane, on nije savršen,
tada nije u stanju da stvori univerzum, baš kao što to ne može ni grnčar.
Ako kažeš da je Bog stvara sa ciljem,
jednostavno zato što je njegova priroda da tako čini,
tada njegova tvorevina jeste besmislena.
Ako njegova tvorevina jeste „igra“, onda je to poigravanje lakomislenog derišta,
a krajnji rezultat je nevolja.
Ako je stvarao iz ljubavi za bića,
zašto ih nije načinio srećnim i poštedeo nevolja?