Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Napredak u meditaciji

Šravasti Dhammika

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


Postoje mnoge vrste meditacije i čak mnoge varijacije jedne iste vrste. Tako ljudi često pitaju: "Koja je najbolja tehnika meditacije?" A pošto su meditirali neko vreme, dolazi sledeće pitanje: "Kako da budem siguran da tehniku izvodim pravilno?" Postoje četiri kriterijuma koji se mogu iskoristiti u proceni onoga što je Buda nazvao "napredak, rast i sazrevanje" (vuddham, virulhim, vepullam) u pogledu meditacije. Ako ste (1) generalno srećniji nego što ste bili pre početka meditacije, (2) ako uočavate rast pozitivnih i smanjenje negativnih svojstava u sebi, (3) ako ste opušteniji i otvoreniji i (4) ako ste u stanju da budete objektivniji prema sebi, sve su to dobri indikatori da vaša meditacija ide u pravcu u kojem bi i trebalo.

Određeni pristupi meditaciji i stavovi koje sa njom povezuju neki ljudi mogu one koji je praktikuju učiniti napetim, tmurnim ili preterano ozbiljnim. Kralj Pasenadi uočio je razliku između sledbenika drugih učitelja i Budinih učenika. Prvi su bili toliko namršteni i izgledali su nekako napaćeno "da čovek ne bi ni poželeo da ih ponovo vidi", dok su drugi bili "nasmejani, veseli, otvoreni i radosni, iz njih je zračila pozitivna energija, opuštenost, bez ikakve napetosti, bili su zadovoljni šta god bi im bilo dato, sa umovima budnim poput jelena u šumi" (M.II,121). Mnogo puta Buda je povezivao izbalansiranu, ozbiljnu meditaciju i sreću. "Um koji je srećan postaje skoncentrisan" (sukhino cittam samadhiyati), "pažljiv čovek postaje srećniji" (satima sukham edhati), "Neko bi mogao pomisliti: 'Možda ta loša mentalna stanja mogu biti uklonjena… a da čovek i dalje ostane nesrećan.' Ali ne treba tako razmišljati. Ako su loša mentalna stanja uklonjena… samo prijatnost i radost, vedrina, svesnost i jasnoća ostaju, a to je stanje sreće" (D.I,73; S.I,208; D.I,196).

Umesto da vide sebe onakvima kakvi zapravo jesu, neki meditanti imaju sliku kakvi bi "trebalo" da budu i onda koriste potiskivanje i razna lukavstva kako bi sebe nekako ugurali u taj šablon. Posledica je obično telesna ukočenost: napet izraz lica bez osmeha, kruti pokreti i neelastično telo. Drugi meditanti razvijaju neki od oblika mentalne ukočenosti, postaju sitničavi i nefleksibilni čak i kada su u pitanju i najsitnija pravila, bivaju dogmatični u pogledu tumačenja Učenja i tehnika meditacije. Takve ljude često čujemo kako tvrde da je njihov način meditacije "apsolutno ispravan", a da su drugi načini, čak i ako se sasvim malo razlikuju, "apsolutno pogrešni". Ovakva fizička i psihološka rigidnost je vrlo loš znak. Nasuprot tome, uspešan meditant ima dovoljno poverenja da se "opusti i razveže kosu" (appossukka, pannaloma), a da ne postane nemaran, kao i sposobnost da pojmove unutar Učenja i tehnike meditacije vidi kao korisne alatke, pre nego kao nekakve apsolute za koje se mora vezati.

Uspešna meditacija će postepeno oslabiti ego, tako da naša slika o samima sebi postaje manje važna, a nevezivanje će ojačati, uključujući i nevezivanje za naše slabosti. Otuda, meditanti bi trebalo da su u stanju da sve realnije i dublje procenjuju sami sebe, da budu pošteni i realni u pogledu svog unutrašnjeg života. Trebalo bi da postaju prijemčiviji za savete svojih duhovnih prijatelja i učitelja, spremniji da priznaju sopstvene greške, sposobniji da prime pohvalu bez stida i kritiku bez samoopravdavanja. Zreli meditant će, govorio je Buda, biti spreman da "svom učitelju ili iskusnom monahu otkrije svoje nečistoće uma onakve kakve one zaista jesu" (A.IV,189-90).

A na večno pitanje: "Koja je najbolja tehnika meditacije?", odgovor bi bio: "Ako kvaliteti koji su gore nabrojani postaju vidljiviji kao rezultat vaše meditacije, tada je to tehnika koja je najpogodnija za vas".