Zdravo!
Šravasti Dhammika
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Pozdrav je nešto što kažemo ili učinimo kad sretnemo drugu osobu. U drevnoj Indiji bilo je nekoliko načina da s poštovanjem ili ljubazno pozdravite nekoga. Najuobičajeniji je da pognete glavu (panama) i dlanove sastavite kao da se molite (anđali, D.I,118; M.I,168). Ponekad bi pri tome obe strane razmenile prijateljske reči ili se raspitale za zdravlje onog drugog (D.I,52; A.I,66). U budističkim zemljama ovo je ostalo najčešći oblik pozdravljanja i među monasima i među laicima.
Natyasastra kaže da postoje tri oblika ovakvog pozdravljanja; sa dlanovima u visini čela, u visini lica ili grudi i ovakvi se pozdravi upućuju božanstvima, učiteljima i prijateljima. Da bismo izrazili više poštovanja, možemo i pognuti glavu, sklopiti dlanove i kleknuti na jedno koleno ili čak na oba (Thi.109). Ne nužno više poštovanja, ali svakako komplikovaniji način pozdravljanja predstavlja kada neko klene na oba kolena i čelom dodirne nečija stopala (A.I,146). Najkomplikovaniji je način takozvana prostracija, kada neko legne na stomak i poljubi stopalo druge osobe (M.II,120; S.I,178). To se zvali "pružiti se poput štapa" (dandapanama).
Kada bi ljudi išli da sretnu Budu, on bi ih uvek pozdravio srdačno (ehisagatavadi), prijateljski (sakhila), učtivo (sammodaka), blago (abbhakutika), prijatno (uttanamukha) i prvi bi im se obratio (pubbabhasi, D.I,116). Iako je prihvatao pozdrave i gestove poštovanja od drugih, nije suviše vodio računa o tome i kako je urađeno. Pošto je čovek po imenu Sonadanda uzeo Tri utočišta, poverio se Budi da ima poseban problem. Bio je braman i njegova zarada za život od poštovanja koje je uživao među ostalim bramanima. Ako ga oni vide da se klanja Budi, prezreće ga i tada neće moći da zaradi za život. "Zato, ako pri ulasku u prostoriju sastavim dlanove u znak pozdrava, smatrajte da je to kao da sam ustao pred vama. Ako pri ulasku u prostoriju skinem turban, smatrajte da je to kao da sam vam se poklonio do zemlje. Ako bih, vozeći se u svojoj kočiji, sišao sa nje da vas pozdravim, ostali bi me kritikovali. Zato, ako prođem i samo klimnem glavom, smatrajte to kao da sam zaustavio kočiju, sišao s anje i poklonio vam se do zemlje" (D.I,126). Buda nije imao nikakav problem sa Sonadandinim načinom iskazivanja poštovanja, verovatno zato što je razumeo u kakvoj se on situaciji nalazi i zato što nije pridavao mnogo značaja tome kako su društvene formalnosti bile obavljane.