Ubijanje insekata
Šravasti Dhammika
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Može li ubijanje ponekad da bude opravdano?
Ja sam vam neka vrsta eksperta za stenice — pošto sam nekoliko godina živeo u Indiji. Sve u svemu, volim sva stvorenja, ali postoje tri sa kojima nikako ne mogu da se uklopim, barem u svom privatnom prostoru — muve na hrani koju jedem, bubašvabe u sobi u kojoj boravim i stenice u mom krevetu. Pre mnogo godina, pre nego što sam postao monah, 
putovao sam Kašmirom, prema Šrinagaru, i jednu noć je trebalo da prenoćim u jednom odmorištu za kamiondžije. Ovo po zdravlje opasno mesto sastojalo se od ogromne sobe bez prozora, sa zemljanim podom i prljavim jorganima i ćebadima razbacanim svuda unaokolo. Moj saputnik i ja odabrasmo najmanje prljav od tih jorgana, pronađosmo najmanje prljav deo poda (blizu zida), ugasismo lampu i zbismo se jedan uz drugog da se bolje ugrejemo, odlučni u nameri da makar malo odspavamo.
Otprilike pola sata pošto smo ugasili svetlo, obojica počesmo da se češemo, prvo malo, a onda sve više. Mrmljajući i uzdišući, upalismo ponovo lampu, da bismo pronašli na desetine stenica po nasoj odeći. A onda lice mog prijatelja dobi izraz zaprepašćenja i on pokaza prstom ka zidu. Okrenuh se i ugledah stotine hiljada stenica kako marširaju niz zid. Bilo ih je toliko da su na zidu bukvalno napravile zavesu boje rđe. Zato mi verujte kad vam kažem: "Mrzim stenice".
Sa jedne strane, Cimex lectularius su fascinantna mala stvorenja. Pominje ih i Tipitaka (na primer, Đa.1,10; III,423), gde se naziva mankuna. Mogu da prežive i do godinu dana bez hrane. Iako se sporo kreću, pošto imaju grozan ukus, to ih ni najljući neprijatelj neće pojesti, pa ih čak i mi ljudi nerado zgnječimo, upravo zbog tog odbojnog mirisa. Stenice imaju i svoju političku konotaciju. Početkom 60-tih bile su skoro iskorenjene u Velikog Britaniji, a onda je na izborima pobedila gđa Tačer i za tri-četiri godine vratile su se u punom broju da se osvete. Kad bi stenice mogle da glasaju, uvek bi podržale kandidata koji zagovara "ekonomiju mrvica za sirotinju", obećava da ce skresati socijalna davanja i "dovesti u red" zdravstveni sistem. Još jedna stvar zbog koje bi trebalo da im se divite jeste istrajnost. Kad jednom zapatite stenice, krv ćete propljuvati da ih se oslobodite.
E pa, pre dve nedelje pronašao sam stenicu u svom krevetu. i nisam bio baš jako srećan monah. Sledeće jutro detaljno sam pregledao dušek, čaršave, jastuk i okvir kreveta, ali nisam pronašao nijedan vidljivi trag njihovog prisustva. Nedelju dana kasnije jos jedna je izmilela iz knjige koju sam čitao. Narednog dana pronašao sam jos jednu. I shvatio sam da je vreme da nešto preduzmem. Izneo sam sav nameštaj iz sobe i prelio ga ključalom vodom — ne samo da bih ubio male štetočine, već i njihova jaja ako ih ima. Zatim sam otišao do grada i kupio insekticid i zaprašio svaku rupu i pukotinu u sobi. Svu posteljinu i ogrtače sam potopio u ključalu vodu i potom propustio dva puta kroz veš mašinu. Na kraju sam sve svoje knjige potrpao u velike plastične kese, ubacio loptice protiv moljaca (naftalin), zavezao ih i ostavio da odstoje nedelju dana. I sad čekam. Obaveštavaću vas o razvoju situacije.
Ali dok čekam, u isto vreme i razmišljam. Znam da sam svojom voljom i sa punom svešću ubio tri živa bića i verovatno još nekoliko onom ključalom vodom i insekticidom. Ja sam budistički monah, verovatno uzor kako bi predani budista trebalo da živi. Ali, postoje li okolnosti kada se ubijanje, barem ubijanje insekata, može opravdati ili možda razumeti ili makar oprostiti?
Još o ubijanju buba
Moj post od pre dva dana u vezi sa problemom stenica izazvao je priličan interes. Neki čitaoci izrazili su zahvalnost što sam pisao upravo o problemu sa kojim se i oni suočili, a nisu bili sigurni kako da na njega odgovore. Drugi su mi blago predlagali da priznam da sam prekršio Pet pravila morala, nekolicina je aplaudirala mom "praktičnom" pristupu. Znatan broj je tvrdio da je ubijanje nekoliko stenica sitnica koja ne zaslužuje da se zbog nje bilo ko uzbuđuje, dok su drugi razmišljali o onome što bi mogli biti kammičke posledice ubijanja insekata. Otuda planiram da napišem nešto više o temi ubijanja, kammi i Dhammi.
No, prvo bih izneo nekoliko scenarija koji su me naveli da dublje razmislim o prvom pravilu morala.
(1) Vrsta guske koja je živela u Evropi, ali je veoma slična kanadskim vrstama, bila je preneta i u Kanadu. Pošto je agresivnija, evropska guska se parenjem sa domaćom toliko namnožila da je ugrozila opstanak kanadske guske i zapretila njenim istrebljenjem. Institucije koje brinu o zaštiti prirode razmatrale su mogućnost da love evropske guske i drže ih u posebnim rezervatima, ne bi li dali šansu kanadskoj da se oporavi. Ali ispostavilo se da je čitava ta operacija suviše skupa, te je plan odbačen. Šta ostaje kao opcija?
(2) Poslednji put kad ste vi ili vaša deca dobili gliste, šta ste uradili? Kakvi su bili motivi da uradite to što ste uradili, šta god to bilo? Kako ste se osećali dok ste to radili i nakon toga?
(3) Pre nekoliko decenija institucija zadužena za iskorenjivanje malarije u Tajlandu krenula je u akciju sveobuhvatnog zaprašivanja u oblastima koje su od kad se znalo za njih najviše bile pogođene malarijom. Starešina manastira u selu blizu močvare, koja je među lokalnim stanovnicima bila poznata kao Močvara koja zuji, protestvovao je zbog ubijanja komaraca, jer je to kršenje prvog pravila morala, te nagovarao seljane da ne učestvuju u tom programu. Izgleda da se niko nije obazirao na to. Međutim, je li on uradio pravu stvar?
(4) U Austriji lovci kupuju dozvolu za lov. Uz to, zaduženi su da vode računa o životinjama u području koje im je dodeljeno, što podrazumeva ubijanje određenog broja jelena, zečeva itd. svake godine. Pošto je vuk, prirodni neprijatelj jelena, sada istrebljen, lovci su preuzeli njegovu ulogu kako bi broj životinja bio u skladu sa potrebama poljoprivrede. Šta mislite o takvom aranžmanu?
(5) Čovek u Australiji je upravo otkrio da su mu kuću načeli termiti. Ako ništa ne preduzme, oni će je potpuno uništiti za pet godina. Pošto je redovan član lokalne budističke grupe, otišao je do monahinje da potraži savet. Ako ste vi ta monahinja, šta biste mu rekli?
Kamma i Dhamma ubijanja stenica
(A) Prema Budi, kamma jeste namera (ćetana) koja stoji iza naših fizičkih, verbalnih i psiholoških postupaka (A.III,415). Drugim rečima, kamma je prvenstveno to kako mi koristimo svoj um i efekti koje to ima. To nije neka vrsta sile iznad nas koja odlučuje koja akcija će imati kakvu reakciju.
(B) Postoje pozitivni, negativni i mešani (vitimissa, ponekad zvani "delom sjajni, delom tamni", kanhasukka; M.I,318; 389) postupci, koji moraju biti takvi pošto su namere koje stoje iza njih takođe pozitivne, negativne ili pomešane. Čak i u svakodnevnom govoru kažemo da se neko "dvo-umi" ili ima "pomešana osećanja" o nečemu. Svaka od ovih vrsta postupaka imaće naravno i odgovarajuću pozitivnu, negativnu ili pomešanu vipaku (plod).
(C) Iako je um suptilan i kompleksan fenomen i njegovo funkcionisanje je teško do kraja sagledati, učenje o kammi se prečesto predstavlja na vrlo naivan i pojednostavljen način. Na primer, često čujemo ljude kako kažu: "Ako ubiješ, tada ćeš…" (popuniti po želji – biti ubijen u narednom životu, ponovo se roditi kao crv, otići u pakao itd.). Zanimljivo je, mada ne iznenađuje, da je Buda kritikovao ovakve generalizacije.
(D) "Ako bi bilo ko rekao da kakvo god da neko napravi delo, tačno takav je i doživljaj njime određen", tada življenje svetačkim životom ne bi bilo moguće, tada ne bi bilo prilike za prevladavanje patnje. Ali ako bi bilo ko rekao da neko čini delo čije posledice treba doživeti i da ih on doživljava, tada bi življenje svetačkim životom bilo moguće, tada bi bilo prilike za prevladavanje patnje.
Ima slučajeva kada neko počini loše delo i zato se nađe u paklu. Ima slučajeva kada neko drugi počini isto takvo loše delo čije posledice oseti sada i ovde, ali se one jave tek za trenutak.
A ko počinivši veoma loše delo odlazi pravo na mesto nesreće? Ima slučajeva kada se neko ne obazire na razvijanje tela, govora i uma. On nije razvio mudrost, ograničen je, ophrvan patnjom. Čak i malo loše delo koje takav čovek počini vodi ga pravo na mesto nesreće.
A ko, počinivši veoma loše delo, njegove posledice oseti sada i ovde, i one se jave tek za trenutak? Ima slučajeva kada neko razvija telo, govor i um. Razvio je mudrost, njegov život nije ograničen, boravi u neograničenom. Za loše delo koje takav čovek počini, njegove posledice oseti sada i ovde, i one se jave tek za trenutak.
Pretpostavimo da čovek ubaci grumen soli u čašu sa malo vode. Ta voda će postati slana i nepogodna za piće? A zašto? Zato što je u čaši malo vode. A sad pretpostavimo da čovek ubaci grumen soli u reku Gang. Ta voda neće postati slana i nepogodna za piće? A zašto? Zato što je mnogo vode u reci Gang." (A.I,249).
(E) Recimo da gosp. X ubije prijatelja tokom svađe koja je izmakla kontroli i vi kažete: "On će se ponovo rodite na lošem mestu." Ovakva tvrdnja podrazumeva nekoliko stvari. (1) Da će ono što je gosp. X učinio tokom (recimo) 19-minutne nasilne svađe sa smrtnim ishodom, potpuno nadmašiti i poništiti sve drugo što je on uradio tokom (recimo) 68 godina života; i (2) da njegov zločin neće imati bilo kakve posledice po njega u ovom životu, već samo u narednom. Obe ove pretpostavke su krajnje problematične. Gosp. X je bio brižan i saosećajan socijalni radnik, a mogao je da bude protuva i nasilnik. Svakako da će to što je on bio i kako se ponašao tokom života uticati na intenzitet vipake koju će osetiti kao rezultat svog ubistva! Ako je bio brižna i saosećajna osoba, vipaka takvog življenja može razblažiti vipaku ubistva. I kada govorimo o vipaki, zašto uvek insistiramo da se ona mora manifestovati samo u narednom životu? Možda gosp. X oseća duboko i bolno kajanje svog svog postupka i uz to odleži 15 godina u zatvoru zbog toga. Ako je to tako, onda bi to bila vipaka za ubistvo koje je počinio. Zapravo, može se lako dogoditi da do trenutka kad gosp. X umre njegovo kajanje i tamnovanje, kao i dobra dela koja učini posle ubistva, iscrpe negativnu vipaku koju je stvorio.
(F) Otuda, tvrdim da uobičajeno mehanicističko i pojednostavljeno razumevanje kamme ne uzima u obzir kompleksne i mnogostrane fenomene koje nazivamo čovekovim namerama, čovekovim ponašanjem i čovekovom svešću. Možda je baš to razlog zašto je Buda blago kritikovao one koji sa puno sigurnosti i prebrzo objavljuju koja dobra ili loša dela donose koju vipaku. Kada je Buda čuo da je Migasila objavio kako se određeni pokojnik preporodio na određen mestu zbog svoje kamme, rekao je: "Ko je taj Migasila… da zna kompleksnost ljudskog karaktera?" (A.III,351). Purisapuggalaparopariyanana je komplikovana složenica, ali mislim da prevod "kompleksnost ljudskog karaktera" prenosi njeno značenje.
(G) Još jedna stvar je relevantna za problem "ubijanja stenica". Ne znam ni za jedno mesto u Kanonu na kojem Buda pravi razliku između ubijanja po kriterijumu vrste (čovek ili životinja), veličine žrtve (krava ili mrav) ili namere pri ubijanju (samoodbrana ili ubijanje iz zadovoljstva). Međutim, Vinaya pravi takvu jednu razliku, smatrajući ubistvo čoveka tako ozbiljnim prekršajem da on zahteva trajno isključenje iz Sanghe (parađika 3), dok je ubijanje životinje daleko manji prekršaj (paććitiya 62), na istom nivou kao i nanošenje uvrede nekome, naklapanje ili posedovanje prostirke za sedenje neodgovarajuće veličine. Ova razlika je verovatno zasnovana na ideji da bi namera koja stoji iza ubistva ljudskog bića bila daleko jača nego ona iza ubistva životinje. Svako od nas je verovatno uočio da drugačije doživljavamo smrt neke osobe, smrt toplokrvne životinje ili pak insekta. Slično tome, verovatno uočavamo i razliku između toga kako bismo se osećali kada bismo ubili kokošku i mrava. Ova osećanja moraju delimično biti socijalno uslovljena, ali koji god da im je uzrok, ona na različit način utiču na naš um i otuda i različita vipaka. Ja ovo ne tvrdim kao činjenicu, već samo kao moguće objašnjenje za razliku koju Vinaya (i većina ljudi) pravi između ubijanja čoveka i životinje.
Dakle, može li ubijanje nekada da bude opravdano?
Drugog marta opisao sam svoj problem sa stenicama i postavio pitanje: "Postoje li okolnosti kada je ubijanje, barem ubijanje insekata, opravdano ili barem razumljivo ili možda oprostivo?" Zatim sam 5 marta dao neke šire informacije u vezi sa kammom, a koje možda imaju uticaja i na formulisanje krajnjeg odgovora na ovo pitanje. Danas bih pokušao da odgovorim na postavljeno pitanje u skladu sa svojim razumevanjem. Prema Budi, ubijanje bilo kojeg "dahom obdarenog bića" (to dakle bakterije ostavlja izvan diskusije) jeste negativno. U Vinayi se Buda opisuje kako kaže: "Monah ne treba namerno da lišava života živo biće, čak i ako je to tek mrav" (Vin. I,97). Dakle, nema sumnje da sam oslobodivši se svoje tri stenice učinio nešto što ima negativne konsekvence. Ali sada se postavlja drugo pitanje: "Koliko negativne?" Koje su ili bi bile kammičke konsekvence ubijanja stenice ili nekog drugog insekta? Videli smo već da se prema Vinayi razlikuje ubijanje životinje na nižem nivou od ubijanja čoveka (iako razlog za takvo razlikovanje nije u tekstu dat). Takođe smo videli da je Buda uvideo kako jedan postupak može imati "pomešane" namere i otuda pomešane kammičke posledice. Ja zastupam tezu da ubijanje insekta ima male kammičke konsekvence i ta negativnost se još više razblažava ako je namera/namere iza takvog postupka pomešana sa brigom za sopstveno zdravlje, zdravlje svoje dece itd. Ako takve stvari činim retko i uz oklevanje (što i činim), a inače imam dobronameran i brižan odnos prema drugima, uključujući mala stvorenja, čini mi se da će, kao i u slučaju grumena soli u velikoj reci, posledice ubistva tri stenice biti sasvim male. Dakle, kao odgovor na pitanje, možda bismo mogli reći sledeće: "Kad god je i gde god je moguće, učini sve da sačuvaš i pomogneš život drugih bića, čak i onih malih, shvatajući u isto vreme da možeš doći u situaciju kada osetiš da je to teško." Šta vi o ovom mislite?
Još jedna stvar. U komentarima na moje postove neki od čitalaca su rekli da "ubijanje, kakav god da je razlog, ima negativne kammičke posledice". Iako se potpuno slažem sa tim, ova vrsta komentara implicira da je čitav cilj budizma ne stvarati negativnu kammu, bez obzira na sve, ići kroz život ultra-pažljivo kako ne bismo učinili bilo šta što će nam "stvoriti lošu kammu". Jasno, što je manje loše kamme da se sa njom nosimo to bolje. Međutim, treba da imamo na umu kako je svrha Dhamme razvijanje one mudrosti i razumevanja koji nas mogu osloboditi iz kruga preporađanja. Tako mogu doći vremena ili situacije u životu kada zaista osećamo da smo u stanju da izađemo na kraj sa malo negativne kamme ili da su posledice činjenja nekog dela manje negativne od uzdržavanja od toga da ga učinimo