Šravasti Dhammika
Divljenje
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Divljenje (modhana) jeste sreća i radost koju osetimo kada osetimo dobrotu u nečemu ili nekome. To je pozitivno mentalno stanje, blisko povezano sa zahvalnošću i sa-radošću. Divljenje razvejava negativnost, osećaj manje vrednosti i samosažaljenje, ono daruje sreću i takođe nas motiviše na delovanje. Buda je naveo najmanje četiri stvari prema kojima možemo osećati divljenje i zahvalnost: (1) dobro u nama, (2) dobro u drugima, (3) blagoslov što smo se rodili kao ljudsko biće i (4) mnoge prednosti i prilike koje nam se pružaju.
Dhammu je ponekad moguće praktikovati na takav način da je sva naša pažnja usmerena na negativnosti i to kako da se sa njima nosimo. Da bismo izbegli ovakvu jednostranost, Buda nas je takođe podučio da vreme provodimo kontemplirajući i onda slaveći naše dobre strane i vrline (sīlanussati), sve one stvari kod sebe koje nekada previđamo. „Dok živi raduje se, kad umre raduje se, dobročinitelj se raduje i ovde i tamo; raduje se, srećan je, kad sagleda dobročinstva svoja” (Dhp 16). Kad vidimo ili slušamo o vedrini, čestitosti i dobroti drugih ili o dobročinstvima koja su učinili, to nas može ispuniti divljenjem i željom da i sami budemo takvi. Buda je rekao: „Monasi, predan monah koji daje zavet, ovakvim ispravnim zavetom treba da se zavetuje: "Neka budem isti kao što su Sāriputta i Moggallānā… kao što je monahinja Khema… kao što je nezaređeni sledbenik Hatthaka ili nezaređena sledbenica Khuđđuttara“ (AN II.131). Buda je ukazivao koliko je malo ljudi u poređenju sa ukupnim brojem živih bića, tako da se vrlo retko dešava da se rodimo kao ljudska bića (AN I.323). Pošto je tako, trebalo bi da cenimo „retku priliku da se neko rodi u ljudskom obliku… da se Tathāgata pojavi u ovome svetu… da Učenje i praksa zablistaju u ovome svetu… Zbog toga treba uložiti napor da se razumeju četiri plemenite istine“ (SN 56:48). Takođe bi trebalo, kaže Buda, da povremeno razmislimo o tome kako smo sada mladi, zdravi, da imamo obilje resursa i da živimo u zemlji u kojoj vlada mir, ali to ne mora tako i da ostane (AN 5:78). I dok nebrojeno mnogo ljudi pati od nekakvog nedostatka, živi u zemlji gde je svakodnevna borba za golo preživljavanje realnost ili gde ne postoji sloboda upražnjavanja svoje religije, većina onih koji ovo čitaju nemaju te probleme. Postajući svesniji svoje sadašnje situacije, u nama se javlja sve veća zahvalnost i sve više cenimo to što imamo i prilike koje nam se ukazuju. Sve to može biti pozitivan stimulans da na kraju i iskoristimo sve te mogućnosti da praktikujemo Dhammu.